BI­JE­LO PO­LjE - Po­ro­di­ca Je­lić iz bje­lo­polj­ske Bi­stri­ce ju­če je u cik zo­re osta­la bez kro­va nad gla­vom. Va­tre­na sti­hi­ja ko­ja je iz­ne­na­da uhva­ti­la ovu dvo­sprat­nu ku­ću u se­lu uda­lje­nom dva­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra od Bi­je­log Po­lja uni­šti­la je sve što je Ra­do­man Je­lić (61) sa svo­jom po­ro­di­c­om stva­rao vi­še od če­ti­ri de­ce­ni­je.
-Ka­ko ra­zu­mje­ti ovu mu­ku ko­ja nas sna­đe. Iona­ko je­dva sa­sta­vlja­mo kraj s kra­jem. Zbog ne­ma­šti­ne te­ško op­sta­je­mo u ži­vo­tu, a sa­da nas i ova mu­ka za­de­si. Ali u ne­sre­ći ima i sre­će. Ka­da smo svi osta­li ži­vi i zdra­vi i ni­ko ni po pr­stu ni­je po­vri­je­đen, on­da je sve do­bro – ka­zu­je Je­lić dok po­gle­du­je pre­ma zga­ri­štu po­ro­dič­nog do­ma.
Po­red ku­će Je­li­ća na­la­zi se po­moć­ni obje­kat u ko­jem po­ro­di­ca bo­ra­vi lje­ti, a iza je šta­la u ko­joj su dvi­je kra­ve i svi­nja. Je­lić ka­že da su baš ju­če ku­pi­li če­ti­ri ko­ko­ške, ka­ko bi, ka­ko ka­že, po­ro­di­ca ima­la i po ne­ko ja­je za po­je­sti.
- Od sto­ke ži­vi­mo. Ne­mam ni­ti jed­nog eura pri­ma­nja. Ni so­ci­ja­lu, ali ni na­dok­na­du sa evi­den­ci­je ne­za­po­sle­nih gdje se go­di­na­ma na­la­zim – pri­ča Je­lić, do­da­ju­ći da je do po­čet­ka 90-ih go­di­na ra­dio u Vu­nar­skom kom­bi­na­tu, gdje je na­kon uvo­đe­nja ste­ča­ja ostao bez po­sla.
Ka­že da je ju­če u ra­no ju­tro, ka­ko to ra­di sva­ko­ga da­na, iza­šao pr­vi iz pri­ze­mlja ku­će gdje su i da­lje spa­va­le nje­go­va su­pru­ga Mar­ga­ri­ta i kćer­ka Di­o­ni­sa, i da je od­mah oti­šao do šta­le da na­mi­rim kra­ve i svi­nju.
- Dok sam po­la­gao si­je­no kra­va­ma čuo sam su­pru­gu ka­ko me do­zi­va i vi­če da nam ku­ća go­ri. Spo­lja se ni­šta ni­je vi­dje­lo, ni pla­men, ni dim. On­da ču­jem ka­ko brat Slav­ko, ko­ji je bio na spra­tu ku­će, iz­la­zi i pre­ko te­ra­se ba­ca stva­ri u dvo­ri­šte i vi­če da ku­ća go­ri.
Uspje­li smo da iz pri­ze­mlja ku­će iz­ne­se­mo fri­ži­der, veš ma­ši­nu i dva kre­ve­ta. I to je sve što nam je osta­lo. Uspio sam u svoj toj mu­ci da po­zo­vem i va­tro­ga­sce, a i ro­đa­ci i kom­ši­je su pri­te­kli upo­moć. Ipak, ku­ći ni­je bi­lo spa­sa. Osta­li smio bez po­ro­dič­nog do­ma – ka­že Ra­do­man Je­lić, do­da­ju­ći da sum­nja da je do po­ža­ra do­šlo usled ne­is­prav­nih elek­troin­sta­la­ci­ja.
Nje­gov brat Slav­ko, ga­rav i još po­ma­lo oša­mu­ćen od di­ma i pla­me­na, ka­že da je kod bra­ta bio na od­mo­ru jer ži­vi u Be­o­gra­du i ra­di u pred­u­ze­ću „Pla­num”.
- Čuo sam ne­ko puc­ke­ta­nje i iza­šao iz so­be da vi­dim šta je u pi­ta­nju. Od­jed­nom u so­bu je bu­kval­no ule­tje­la ve­li­ka ko­li­či­na d­i­ma i pla­me­na. Ču­la se i ne­ka eks­plo­zi­ja. Uma­lo se ni­je­sam one­svi­je­stio. Is­tr­čao sam i po­hi­tao u pri­ze­mlje gdje su mi bi­li brat, sna­ha i bra­ta­ni­č­na – ka­zu­je Slav­ko.
Od­mah na­kon iz­bi­ja­nja po­ža­ra sti­gle su i kom­ši­je upo­moć. Me­đu de­se­ti­na­ma njih i Sa­kib Čin­drak, pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce Bi­stri­ca. On ka­že da su bez­u­spje­šno po­ma­ga­li u ga­še­nju po­ža­ra.
- Ovo je da čo­vjek ne mo­že da po­vje­ru­je. Mu­ka uvi­jek uda­ri ta­mo gdje je naj­te­že. Baš da se ovo de­si ovoj si­ro­ti­nji. Ipak, ni­je­su sa­mi. MZ je od­mah for­mi­ra­la od­bor ko­ji će bri­nu­ti o pri­ku­plja­nju po­mo­ći i rje­ša­va­nju pro­ble­ma po­ro­di­ce Je­lić ko­ja je osta­la bez kro­va nad gla­vom. Pri­ku­pi­li smo sko­ro hi­lja­du eura i da­li Je­li­ći­ma da im se na­đe – is­ti­če Čin­drak.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, br­zo će kre­nu­ti ak­ci­ja po­mo­ći, uz apel, ka­ko ka­že svih se­lja­na, dru­štve­noj za­jed­ni­ci, po­je­din­ci­ma, lo­kal­noj upra­vi, nad­le­žnim mi­ni­star­stvi­ma da od­mah re­a­gu­ju i pru­že po­moć Je­li­ći­ma.
Zo­ran Pu­le­tić, ru­ko­vo­di­lac Slu­žbe za­šti­te i spa­sa­va­nja, ka­že da su u in­ter­ven­ci­ji bi­la an­ga­žo­va­na tri spe­ci­jal­na vo­zi­la i de­se­tak va­tro­ga­sa­ca, te da su uspje­li spa­si­ti da va­tra ne za­hva­ti po­moć­ne objek­te.
- Šta je uzrok po­ža­ra utvr­di­će vje­štak - ka­že Pu­le­tić.
Ra­do­man Je­lić ka­že da će pr­vu noć naj­vje­ro­vat­ni­je pro­ve­sti u bi­li­zi­ni, kod ro­đa­ka, a on­da će se smje­sti­ti u po­moć­ni ljet­nji obje­kat, ko­ji je ne­u­slo­van ali je, ka­ko ka­že, nji­hov.
- Na­dam se da ću uz po­moć svih ko­ji mo­gu i že­le da po­mog­nu na te­me­lju sa­gor­e­le po­dig­nu­ti no­vu ku­ću – ka­že Ra­do­man Je­lić.
M.NOVOVIĆ


Po­moć Op­šti­ne i Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja

Me­đu oni­ma ko­ji je pr­vi do­šao na mje­sto ne­sre­će bio je i pred­sjed­nik SO Dže­mal Lju­ško­vić, ko­ji je kod Je­li­ća do­šao za­jed­no sa Mi­lan­kom Mi­ni­ćem, se­kre­ta­rom Se­kre­ta­ri­ja­ta za in­ve­sti­ci­je. Oni su Je­li­ći­ma obe­ća­li pu­nu po­moć lo­kal­ne upra­ve.
- Sa­o­os­je­ća­mo sa po­ro­di­com Je­lić i iz­ra­ža­va­mo du­bo­ko ža­lje­nje što je do sve­ga ovo­ga do­šlo. Kao pr­vu po­moć upla­ti­će­mo im 2.000 eura iz bu­dže­ta i on­da vi­dje­ti šta da­lje mo­že­mo da po­mog­ne­mo. Na­zvao sam i mi­ni­star­ku ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Zo­ri­cu Ko­va­če­vić i oba­vi­je­stio je o sve­mu. Ona je obe­ća­la svu mo­gu­ću po­moć – na­gla­sio je Lju­ško­vić, i do­dao da je po­nu­dio Je­li­ći­ma da dok se ne ri­je­ši pi­ta­nje nji­ho­vog kro­va nad gla­vom bu­du smje­šte­ni u jed­nom od ov­da­šnjih ho­te­la.
I Ad­mir Mu­staj­ba­šić, di­rek­tor Cen­tra za so­ci­jal­ni rad op­šti­na Bi­je­lo Po­lje i Moj­ko­vac, bio je ju­če uz po­ro­di­cu Je­lić.
- Po­moć će ovoj po­ro­di­ci bi­ti br­za. U ko­ntak­tu sam sa mi­ni­star­kom Ko­va­če­vić ko­ja je ka­za­la da bu­de­mo uz ovi po­ro­di­cu, bi­lo da joj je po­treb­na nov­ča­na po­moć, ili po­moć za re­kon­struk­ci­ju ku­će ko­ja je stra­da­la u po­ža­ru – ka­že Mu­staj­ba­šić.