NIK­ŠIĆ – U nik­šić­kom na­se­lju Bu­do To­mo­vić ži­vi 37 rom­skih po­ro­di­ca, a do­mo­vi de­set njih već dva mje­se­ca su is­klju­če­ni sa elek­tro­di­stri­bu­tiv­ne mre­že jer se na­la­ze u ka­te­go­ri­ji po­tro­ša­ča ko­ji ne pot­pa­da­ju ni u ne­le­gal­ne, već su sve ove go­di­ne bi­li na „di­vlje” pri­klju­če­ni na elek­tro­di­stri­bu­tiv­nu mre­žu i ni­je­su pla­ća­li stru­ju. Pred­stav­ni­ci ovih po­ro­di­ca na­gla­ša­va­ju da su ogor­če­ni po­tup­kom nad­le­žnih jer su, ka­ko ka­žu, obes­pra­vlje­ni po sva­kom osno­vu. Is­ti­ču da je­di­no ka­da su ne­ki iz­bo­ri, ili lo­kal­ni ili par­la­men­tar­ni, ima­ju sva pra­va jer ih se ta­da pred­stav­ni­ci pa­r­ti­ja na vla­sti sje­te za­rad jed­nog gla­sa. Oni sto­ga po­zi­va­ju pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i nje­go­ve sa­rad­ni­ke da ih obi­đu i uvje­re se u ka­kvim uslo­vi­ma oni ži­ve.
- Cr­nja je sli­ka u na­šem na­se­lju od Vre­la rib­nič­kih i Ko­ni­ka o ko­ji­ma se ne­pre­sta­no pri­ča, a još su nam u sred zi­me is­klju­či­li stru­ju. Na­še po­ro­di­ce su bez ogre­va jer ne­ma­mo nov­ca ni za hra­nu, a ka­moli da ku­pi­mo dr­va. Pre­bi­ra­mo po kon­tej­ne­ri­ma da bi na­šli ko­ju gaj­bu od vo­ća i ta­da se oko va­tre oku­pi po ne­ko­li­ko po­ro­di­ca ne bi li se ma­lo ugri­ja­li. Dje­ca hi­ta­ju­ći ka va­tri u ne­vi­dje­li­ci se ope­ku na špo­ret. Mo­ja kćer­ka je za­do­bi­la ope­ko­ti­ne po sto­ma­ku, a jed­na dje­voj­či­ca iz kom­ši­lu­ka se u mra­ku sa­ple­la o špo­ret i ope­kla se do te mje­re da su se i ko­sti uka­za­le. Pi­ta­mo nad­le­žne da li su vred­ni­ji na­ši go­li ži­vo­ti od ki­lo­va­ta elek­trič­ne ener­gi­je jed­ne kom­pa­ni­je kao što je EPCG ko­ja za­ra­đu­je mi­li­o­ne - ogor­če­na je An­ti­go­na Kra­sni­ći.
Ona do­da­je da su i nji­ho­vi su­na­rod­ni­ci iz na­se­lja pod Tre­bje­som bi­li u is­toj si­tu­a­ci­ji ali da im je lo­kal­na vlast omo­gu­ći­la pri­klju­če­nje na mre­žu, a nji­ma to ne do­zvo­lja­va­ju.
- Je­di­na raz­li­ka iz­me­đu Ro­ma pod Tre­bje­som i nas u na­se­lju Bu­do To­mo­vić je u to­me što ži­vi­mo u dva raz­li­či­ta na­se­lja. Po sve­mu osta­lom mi smo isti - ka­že Kra­sni­ći.
Uka Ga­ši ka­že da će če­ka­ti još ko­ji dan da im uklju­če stru­ju, a ako se to ne de­si on­da će se sa dje­com pre­se­li­ti is­pred zgra­de Op­šti­ne gdje će osta­ti sve do is­pu­nje­nja nji­ho­vog za­htje­va a to je da do­bi­ju i pla­ća­ju stru­ju.
- Dje­ca ne mo­gu da uče. Ka­da se vra­te iz ško­le ne vi­de ni šta im je u ta­nji­ru, a ka­moli da či­ta­ju i pi­šu. Ža­lo­sno je to šta nam ra­de. Ako smo dr­ža­vlja­ni Cr­ne Go­re i pr­vi ka­da tre­ba gla­sa­ti za vla­du za­što nas ta vla­da ma­kar ne is­po­štu­je u osnov­nim pra­vi­ma. Ja svo­je sed­mo­ro dje­ce ko­ja su ro­đe­na u Nik­ši­ću ne mo­gu upi­sa­ti u knji­gu dr­ža­vlja­na, jer im je maj­ka sa Ko­so­va. Zar to ni­je dis­kri­mi­na­ci­ja - pi­ta Ga­ši, do­da­ju­ći da će se za po­moć obra­ti­ti UNI­CEF-u.
On po­zi­va pred­stav­ni­ke me­đu­na­rod­nih in­sti­tu­ci­ja, kao i Fon­da za ma­nji­ne da ih obi­đu i vi­de u ka­kvim uslo­vi­ma ži­ve i da li je to huma­nost o kojoj nad­le­žni na sva usta pri­ča­ju.
Ga­ši ka­že da bi se usu­dio da se na di­vlje pri­klju­či na elek­tro­di­stri­bu­tiv­nu mre­žu, ali se pla­ši da svi ne iz­gi­nu jer su im elek­tri­ča­ri kli­je­šti­ma po­ki­da­li sve ži­ce.
Zu­ra­fez­ta Ze­ći­ri či­ja je kćer­ka ne­dav­no do­bi­la ope­ko­ti­ne jer se ope­kla na špo­ret od dr­va ka­že da će ne­ko mo­ra­ti da od­go­va­ra za po­vre­de nje­nog dje­te­ta.
- Mo­ram bi­ti ogor­če­na, ka­da ne­mam pra­vo na ži­vot. Sa­mo još da nam va­zduh uzmu i on­da ne­ka nas po­bi­ju. Mo­žda će nam usko­ro tra­ži­ti i va­zduh da pla­ća­mo. Pi­tam se ima­li li još ne­što što ni­je­smo pla­ti­li, osim ži­vota ova­kvog jad­nog i ža­lo­snog – ja­da se Zu­ra­fe­ta Ze­ći­ri, po­ru­ču­ju­ći da vi­še ni­ka­da ni­ko­me ne­će da­ti glas na iz­bo­ri­ma.
Ka­ko ka­že, po­u­če­na is­ku­stvom iz pret­hod­nih iz­bor­nih go­di­na, vje­ro­vat­no nad­le­žni če­ka­ju da se iz­bo­ri pri­bli­že pa da ih on­da pri­klju­če na elek­tro­di­stri­bu­tiv­nu mre­žu ne bi li ko­ji glas vi­še sa­ku­pi­li.
- U lje­to ka­da oto­pli stru­ja mi ne tre­ba, on­da mo­gu i pod zvje­zda­nim ne­bom za­no­ći­ti. Sa­da je mu­ka jer je hlad­no i ki­ša če­sto pa­da, ali od­lu­či­li smo da se već ove sed­mi­ce sa dje­com oku­pi­mo is­pred op­štin­ske zgrade i da tu osta­ne­mo - is­ti­če Ze­ći­ri.
Sa­fe­ta Tu­lji ka­že da se pla­ši da nje­na be­ba od dva mje­se­ca ne daj Bo­že osta­ne sli­je­pa jer je stal­no u mra­ku.
- Od­lu­či­­la sam da uko­li­ko nam ne uklju­če stru­ju dje­ci za­bra­nim da idu u ško­lu. Njih če­tvo­ro ne­će na na­sta­vu jer ih ne mo­gu ni oku­pa­ti. Sa be­bom u ko­li­jev­ci do­ći su is­pred zgra­de Op­šti­ne. Ne­će joj ni ta­mo bi­ti hlad­ni­je ne­go što je u ku­ći. Od pre­hla­de je već pro­šle sed­mi­ce le­ža­la na dječ­jem odje­lje­nju. Ako se pi­še­mo kao Cr­no­gor­ci, a ne Ro­mi, ni Sr­bi sa Ko­so­va, za­što nam on­da ne da­ju i pra­va ko­ja pri­pa­da­ju cr­no­gor­skim gra­đa­ni­ma – pi­ta Sa­fe­ta Tu­lji, po­zi­va­ju­ći nad­le­žne da ih obi­đu i po­mog­nu ih sa­da, a ne sa­mo pr­ed iz­bo­re.
L.N.


Le­ga­li­zo­va­ti ne­le­gal­ne po­tro­ša­če

Iz Elek­tro­pri­vre­de Cr­ne Go­re na­gla­ša­va­ju da je, ka­da je u pi­ta­nju is­klju­če­nje sa mre­že po­tro­ša­ča iz na­se­lja Bu­do To­mo­vić, u pi­ta­nju kla­sič­na kra­đa stru­je, te da su u vi­še na­vra­ta rom­ske po­ro­di­ce ne­le­gal­no pri­klju­či­va­li na elek­tro­di­stri­bu­tiv­nu mre­žu.
- Pri­li­kom re­kon­struk­ci­je mre­že utvr­đe­ne su te ne­pra­vil­no­sti, ta­ko da su oni is­klju­če­ni sa mre­že. Pro­ce­du­ra ko­ju mo­ra­ju is­po­što­va­ti, što smo im i ka­za­li, je­ste da pri­ba­ve iz Op­šti­ne do­ku­men­ta­ci­ju o le­ga­li­za­ci­ji obje­ka­ta, a tek na­kon to­ga se obra­te EPCG, ko­ja će ura­di­ti atest, od­no­sno usta­no­vi­ti da li to objek­ti za­do­vo­lja­va­ju uslo­ve da bu­du pri­klju­če­ni na mre­žu. Neo­p­hod­no je le­ga­li­zo­va­ti ne­le­gal­ne po­tro­ša­če - po­ru­ču­ju iz EPCG.