GU­SI­NjE - Od­bor­ni­ci opo­zi­ci­je u Skup­šti­ni op­šti­ne Gu­si­nje po­zi­va­ju Uprav­nu insp­ekciju i dru­ge nad­le­žne dr­žav­ne or­ga­ne da što hit­ni­je po­sje­te ovu op­šti­nu i is­pi­ta­ju za­ko­ni­tost ra­da lo­kal­ne upra­ve. Is­ti­ču, da je u Op­šti­ni Gu­si­nje kri­za vla­sti pri­sut­na du­že od go­di­nu da­na, sa ne­po­zna­ni­com kad će se i ka­ko ri­je­ši­ti. Pri­vre­me­no fi­nan­si­ra­nje Op­šti­ne je is­te­klo, a bu­džet za te­ku­ću go­di­nu ni­je usvo­jen, jer sjed­ni­ca Skup­šti­ne op­šti­ne ko­ja je bi­la za­ka­za­na za 31. mart ni­je odr­ža­na zbog ne­ma­nja kvo­ru­ma. Ti­me vlast gu­bi le­gi­ti­mi­tet, ili, ka­ko is­ti­ču upu­će­ni, fak­tič­ki i ne po­sto­ji, i ako to ak­tu­el­na lokalna vlast ne­će da pri­zna i pod­ne­se ostav­ku.
- Po­red sve­ga to­ga za­ko­ni a i Ustav kr­še se u kon­ti­nu­i­te­tu, što ni­je mi­mo­i­šlo ni in­sti­tu­ci­ju kon­kur­sa i za­po­šlja­va­nja su­prot­no toj ustav­noj ka­te­go­ri­ji. Za­po­sle­nja se vr­še is­klju­či­vo po rod­bin­skim i par­tij­skim ve­za­ma – tvr­de opo­zi­ci­o­na­ri.
Iz lo­kal­ne upra­ve is­ti­ču da oni uvi­jek ra­de po za­ko­nu i svim dru­gim pra­vi­li­ma i za­kon­skim pro­pi­si­ma, a sve osta­lo da je ten­de­ci­o­zno i iz do­me­na zlih na­mje­ra onih ko­ji te kva­li­fi­ka­ci­je iz­no­se.
Od­bor­nik Par­ti­je za Gu­si­nje mr Hu­so Br­da­kić is­ti­če da je lo­ša prak­sa i to da se upo­sle­nja u naj­mla­đoj cr­no­gor­skoj op­šti­ni vr­še po par­tij­skim i rod­bin­skim ve­za­ma, bez uzi­ma­nja u ob­zir neo­p­hod­nih uslo­va, ta­ko da ve­ći­na ra­di bez po­treb­nog rad­nog is­ku­stva i po­lo­že­nog dr­žav­nog is­pi­ta, što je ne­mi­nov­no za rad u dr­žav­nim or­ga­ni­ma.
-Glav­ni pa­ra­me­tar za za­po­šlje­nje u Op­šti­ni Gu­si­nje je da ste sin, kćer­ka, se­stra ili brat lokalnih ru­ko­vo­di­la­ca, iz če­ga pro­iz­i­la­zi da u Op­šti­ni po­sto­ji to­tal­ni ne­po­ti­zam. Na­rav­no, ne vo­di se ra­ču­na ni o na­ci­o­nal­noj pri­pad­no­sti jer u Op­šti­ni od vi­še od 20 upo­šlje­nih ne­ma ni­jed­nog pra­vo­sla­va­ca, a do­bro zna­mo da Gu­si­nje va­ži za mul­ti­na­ci­o­nal­nu i mul­ti­kul­tu­ral­nu sre­di­nu. Kon­kur­si su ras­pi­si­va­ni sa­mo for­mal­no, ta­ko da ne­ki kan­di­da­ti, iako sa bo­ljim uslo­vi­ma, bu­du od­bi­ja­ni i bez va­lja­nog obra­zlo­že­nja. Pri­sut­no je i to, da se, umje­sto mla­dih, za upo­šlja­va­nje for­si­ra­ju sta­ri­ji, ka­ko bi ta­ko ste­kli uslov za pen­zi­ju. Sto­ga nam mla­di odo­še u svi­jet. Funk­ci­je oba­vlja­ju tek svr­še­ni stu­den­ti, ko­ji u 60-tim go­di­na­ma sta­ro­sti di­plo­mi­ra­ju i ma­gi­stri­ra­ju, ka­ko bi bi­li se­kre­ta­ri i di­rek­to­ri, i to bez struč­nih i dr­žav­nih is­pi­ta, rad­nog is­ku­stva i da­kle ono­ga što je po­treb­no za rad u dr­žav­nim or­ga­nima –is­ti­če Br­da­kić.
Od­bor­nik i pred­sjed­nik gu­sinj­skog od­bo­ra Li­be­ral­ne par­ti­je Ra­gip De­lja­nin tvr­di da u lo­kal­noj upra­vi ima do­sta po­sla za Uprav­nu in­spek­ci­ju i dru­ge dr­žav­ne or­ga­ne „ako bi oni htje­li da se ba­ve svo­jim po­slom”.
- Na svo­joj ko­ži sam osje­tio zlo­u­po­tre­bu kon­kur­sa kao ustav­ne ka­te­go­ri­je. Kao di­plo­mi­ra­ni po­li­ti­ko­log kon­ku­ri­sao sam na mje­sto li­kvi­da­to­ra za na­pla­tu pri­ho­da u nad­le­žnom se­kre­ta­ri­ja­tu gdje se kon­kur­som tra­ži­la vi­so­ka struč­na spre­ma, po­lo­žen struč­ni i dr­žav­ni is­pit i dru­gi po­treb­ni uslo­vi, što sam sve is­pu­nja­vao. Od­bi­jen sam uz obra­zlo­že­nje da mi ni­je ovje­re­na fo­to­ko­pi­ja di­plo­me i lič­ne kar­te, i ako mi­slim da se lič­na kar­ta kao bi­o­me­trij­ska ne ovje­ra­va. No do­bro, da pri­hva­ti­mo da je to ta­ko, ali ni svi osta­li pri­ja­vlje­ni ni­je­su is­pu­nja­va­li uslo­ve i kon­kurs je po­ni­šten, ali je, gle ču­da, na to mje­sto pri­mljen čo­vjek, ko­ji ni­je ni pro­šao na kon­kur­su, a ne­ma ni struč­ni ni dr­žav­ni is­pit. Pred­sjed­nik ko­mi­si­je za žal­be Ka­va­ja Prelj­vu­kaj je obra­zlo­ži­la da Op­šti­na mo­že da pri­mi tog čo­vje­ka uz uslov da za go­di­nu da­na po­lo­ži ne­do­sta­ju­će is­pi­te, što mi­slim da ni­je u skla­du sa Usta­vom a ni­ti za­kon­skim pro­pi­si­ma. To ni­je je­di­ni slu­čaj, ali ni­je­sam se ža­lio Uprav­noj in­spek­ci­ji jer una­pri­jed znam is­hod, a, ina­če, ako bi ta in­spek­ci­ja, a i dru­gi nad­le­žni dr­žav­ni or­ga­ni, htje­li da se ba­ve svo­jim po­slom, u ovoj Op­šti­ni ima­li bi pu­ne ru­ke po­sla. No, ako bi se po­što­va­la pra­vi­la i za­ko­ni od 20 za­posle­nih ne­ bi tro­je mo­glo osta­ti na po­slu- na­gla­ša­va De­lja­nin i na­vo­di pri­mjer da je di­rek­tor Di­rek­ci­je za in­ve­sti­ci­je, sta­ri­ji čo­vjek, do pri­je go­di­nu i po, dvi­je, bio je gra­đe­vin­ski teh­ni­čar, a sad je dipl. eko­no­mi­sta i ma­gi­star eko­nom­skih na­u­ka!? U Se­kre­ta­ri­ja­tu za pri­vre­du, raz­voj i fi­nan­si­je, ra­di ma­gi­star eko­no­mi­je ko­ji ne­ma ni da­na rad­nog is­ku­stva…
- Te di­plo­me i ti­tu­le ko­je se od sko­ro u Gu­si­nje do­no­se vre­ća­ma, va­lja­lo bi do­bro pro­vje­ri­ti –de­ci­dan je De­lja­nin.N.V.


I za Sr­be ima mje­sta ka­da to vla­sti za­tre­ba

Pred­sjed­nik gu­sinj­skog od­bo­ra So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je Mi­ha­i­lo Jo­vo­vić ka­že da je pred­sjed­ni­ce op­šti­ne Ane­lu Če­kić ci­je­nio kao iz­u­zet­nu su­gra­đan­ku, ali je za­klju­čio da se ona ne pi­ta ama baš ni­šta.
- Mi­slio sam a i da­lje mi­slim, da njoj ni­je svoj­stve­no da lju­de mje­ri po vje­ri i na­ci­o­nal­no­sti, ali me de­man­tu­ju či­nje­ni­ce, jer u op­šti­ni za svo ovo vri­je­me te vla­sti ne­ma pri­mljen ni je­dan Sr­bin, ili ako je ne­ki­ma lak­še pra­vo­sla­vac, pa sam je i od­bor­nič­kim pi­ta­njem pi­tao za­što. Od­go­vo­ri­la je da iz te struk­tu­re ne­ma ni­je­dan kom­pe­ten­tan za za­po­sle­nje, ili da is­pu­nja­va te ne­ke kri­te­ri­ju­me ko­je su oni po­sta­vi­li, što je ako ne po­ni­ža­va­ju­će, a ono bar za­ču­đu­ju­će, jer nas ima i sa fa­kul­te­ti­ma. Ali, kad joj je za­tre­ba­lo da ne ne­ki na­čin obez­bi­je­di ve­ći­nu u Skup­šti­ni op­šti­ne, da se iz­gla­sa bu­džet i osta­la ak­ta, či­me bi obez­bi­je­di­la vla­da­vi­nu, noć u oči sjed­ni­ce zva­la me i mo­li­la da do­đem na sjed­ni­cu, te da će me za uz­vrat za­po­sli­ti, što zna­či da i za Sr­be ima mje­sta ka­da za­tre­ba –is­ti­če Jo­vo­vić.