PLU­ŽI­NE - Po­vo­dom hra­mov­ne sla­ve Us­pe­ni­ja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, ju­če je u ma­na­sti­ru Pi­va kod Plu­ži­na, u pri­su­stvu ve­li­kog bro­ja vjer­ni­ka, sve­tu li­tur­gi­ju slu­žio vla­di­ka bu­di­mljan­sko -nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je sa sve­šten­stvom i mo­na­štvom. Na­kon li­tur­gi­je, broj­ni vjer­ni­ci pri­stu­pi­li su sve­toj ča­ši pri­če­šća, a po­tom je pre­re­zan i slav­ski ko­lač, či­ji je dio od do­ma­ći­na ovo­go­di­šnjeg sla­vlja Mla­de­na Du­ru­to­vi­ća sa Cr­kve­nim od­bo­rom pre­u­zeo pr­of. Mi­le Cic­mil i ta­ko se oba­ve­zao da na­red­ne go­di­ne bu­de do­ma­ćin sla­ve. Isto­vre­me­no je sve­tu taj­nu kr­šte­nja pri­mi­la Iri­na Kru­nić. Sla­vlju u Pi­vi pri­su­stvo­vao je i am­ba­sa­dor Sr­bi­je u Cr­noj Go­ri prof. dr Zo­ran Bin­gu­lac, sa sa­rad­ni­ci­ma i pred­sjed­nik op­šti­ne Plu­ži­ne Mi­ju­ško Ba­ja­gić.
Be­sje­de­ći o zna­ča­ju pra­zni­ka, vla­di­ka bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je je is­ta­kao da je Go­spod Isus Hri­stos do­la­ze­ći u ovaj svi­jet, ova­plo­tiv­ši se od pre­sve­te Dje­ve Bo­go­ro­di­ce, pri­miv­ši na­šu ljud­sku pri­ro­du, ušao u sve to­ko­ve na­šeg ži­vo­ta.
-Pri­miv­ši na­še ti­je­lo, pri­mio je i tje­sko­be ovo­ga svi­je­ta i vi­je­ka na se­be, do­bro­volj­no. Pri­mio je glad i žeđ. Pri­mio je na­še te­ško­će, na­še mu­ke, na­še bri­ge. Pri­mio je do­bro­volj­no sve kri­vi­ce svih lju­di na se­be. To je lju­bav. Lju­bav ko­ja ni­je spo­sob­na da pri­mi kri­vi­cu dru­go­ga na se­be još ni­je pra­va i pu­na lju­bav. A, na kra­ju, Go­spod Isus Hri­stos je pri­mio smrt ra­di nas i ra­di na­šeg spa­se­nja. To naj­vi­še po­ni­že­nje za čo­vje­ka, ka­ta­stro­fu nje­go­vu, on je pri­mio na se­be. Ali nje­go­va smrt je bi­la is­ku­pi­telj­na, ži­vo­no­sna, ži­vo­tvor­na, ob­no­vi­telj­na. On je, kao što pje­va­mo u vas­kr­šnjem tro­pa­ru, svo­jom smr­ću smrt uni­štio. I uči­nio je pre­la­skom iz ovo­ga ži­vo­ta u no­vi ži­vot. I, na­rav­no, svo nje­go­vo is­ku­pi­telj­no dje­lo vr­hu­nac ima u nje­go­vom vas­kr­se­nju i u nje­go­voj po­bje­di nad smr­ću, u tom tri­jum­fu ži­vo­ta i Bo­ži­je lju­ba­vi. I u tom do­ga­đa­ju na ko­me se te­me­lji sva na­ša vje­ra. Sva na­ša vje­ra se te­me­lji na vas­kr­se­nju Hri­sto­vo­me, ka­zao je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
On je na­gla­sio da i smrt Pre­sve­te Dje­ve Bo­go­ro­di­ce po mno­go če­mu pod­sje­ća na Hri­sto­vu smrt.
-Ču­de­sna je taj­na ovog ve­li­ko­ga pra­zni­ka. Ovaj pra­znik je vr­hu­nac svih pra­zni­ka ko­ji su po­sve­će­ni Pre­sve­toj Dje­vi Bo­go­ro­di­ci. Ka­ko to da smrt bu­de sve­ča­ni­ja od ro­đe­nja?! Ka­ko to da smrt bu­de sve­ča­ni­ja od dru­gih do­ga­đa­ja?! Za­pra­vo, to je ve­li­ka ču­de­sna taj­na. Smr­ću, Pre­sve­ta Dje­va pre­la­zi u no­vi ži­vot, po­sta­ju­ći pri­če­sni­com ži­vo­no­sne smr­ti Hri­sto­ve. Svo­jom smr­ću ona je vra­ti­la onaj dug ko­jim nas je Adam svo­jim gri­je­hom sve za­du­žio. Ali, nje­na smrt je, za­pra­vo, ta­ko­đe bi­la pre­slav­na. I ne na­zi­va se smr­ću ne­go us­pe­ni­jem i pre­la­skom u no­vi ži­vot, ka­zao je vla­di­ka.
Be­sje­de­ći o Ve­li­koj Go­spo­ji­ni, sla­vi Piv­skog ma­na­sti­ra, prof. dr Ča­slav Ko­pri­vi­ca is­ta­kao je da sla­va ma­na­sti­ra, po­go­to­vo „ova­kve drev­ne ku­će-mo­li­tve­ni­ce, ka­kav je Piv­ski ma­na­stir sa­ma po se­bi pred­sta­vlja oli­če­nje pre­pli­ta­nja drev­ne pro­šlo­sti i ži­ve sa­da­šnjo­sti, jer se u sa­da­šnjem tre­nut­ku po­no­vo pro­sla­vlja i ti­me oču­va­va ono što je već po­do­sta sto­lje­ća od­vje­ko­va­lo“ .
-I baš sto­ga ta­kav do­ga­đaj ujed­no je i pri­li­ka da se pro­zbo­ri o ono­me što je ne­kad bi­lo, što sa­da je­ste, i što mo­že bi­ti i u ži­vo­tu na­šeg na­ro­da i na­še cr­kve, bi­lo da na to do­la­ze­će gle­da­mo sa zeb­njom, ili da ga pri­želj­ku­je­mo s tre­pe­tom. Mi za se­be sma­tra­mo da smo ima­li „te­šku“ pro­šlost, a ne­ri­jet­ko, su­o­če­ni s bes­kraj­nim ni­zom po­lo­ma, ko­ji tra­je sve do da­nas, sma­tra­mo se i ne­sreć­nim na­ro­dom. Zbog to­ga če­sto za­vi­di­mo, po pra­vi­lu bez zlo­be i za­vi­sti, na­ro­di­ma ko­je na­zi­va­mo „sreć­ni­jim“ ili na­pro­sto „sreć­nim“, ko­ji ni­je­su ima­li ta­kvu sud­bi­nu. Po­vi­jest i sre­ća se po­ne­kad su­sre­ću, ali je pi­ta­nje da li se do sre­će u po­vi­je­sti mo­že do­ći sa­mo na osno­vu vla­sti­te umje­šno­sti, da­le­ko­vi­do­sti, ob­da­re­no­sti – bez na­no­še­nja šte­te ili čak zla dru­gi­ma. U stva­ri, ako se i za na­ro­de mo­že re­ći da je sva­ki ko­vač svo­je sre­će, ta­da su­prot­na tvrd­nja ne mo­že va­ži­ti u pot­pu­no­sti, jer su u ko­va­nju ne­sre­će od­re­đe­nih na­ro­da obič­no uče­stvo­va­li i ne­ki dru­gi na­ro­di. Mi to naj­bo­lje zna­mo, ka­zao je, iz­me­đu osta­log, Ko­pri­vi­ca.L.N.


Bo­gat kul­tur­ni pro­gram

U kul­tur­no-umjet­nič­kom pro­gra­mu uče­stvo­va­li su hor „Pre­po­dob­ne Ma­ti An­ge­li­ne” iz Nik­ši­ća, pod di­ri­gent­skom pa­li­com prof. Ane Bo­jić, član Gu­slar­skog dru­štva „La­zar So­či­ca“ i KUD „Pi­va“ na­rod­ni gu­slar Zdrav­ko Kne­že­vić, KUD „Fo­ča“ iz Fo­če, KUD mla­dih „Bo­si­ljak“ iz Der­ven­te, dvoj­ni­čar Mio­drag Pet­ko­vić sa Ža­blja­ka, ep­ski pje­snik Bo­žo Đu­ra­no­vić i iz­vor­na pje­vač­ka gru­pa „Gac­ko“ iz Gac­ka. Vo­di­telj pro­gra­ma bio je Ran­ko Mi­ća­no­vić.


Plu­ži­ne do­bi­ja­ju sa­bor­ni hram

Vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je je za­bla­go­da­rio Mi­ju­šku Ba­ja­gi­ću, pred­sjed­ni­ku op­šti­ne Plu­ži­ne, za ne­se­bič­nu lju­bav pre­ma rod­noj Pi­vi i cr­kvi, na­gla­siv­ši da je on uvi­jek spre­man da po­mog­ne cr­kve­ne sla­ve u tom kra­ju.
-I, evo, hva­la Bo­gu, ako Go­spod da, ove go­di­ne će­mo ute­me­lji­ti sa­bor­ni hram u Plu­ži­na­ma. Kad bu­de sve­ča­nost, po­zva­će­mo sve Pi­vlja­ne da do­đu, ali i da po­mog­nu, jer to će bi­ti ve­li­ka oba­ve­za. Plu­ži­ne ne mo­gu bi­ti grad u pra­vom smi­slu, dok ne do­bi­ju i sa­bor­nu cr­kvu. To će bi­ti ve­li­ko bo­gat­stvo. Jer, Pi­va osve­šta­na mno­gim hra­mo­vi­ma i sve­ti­nja­ma po se­li­ma, to i za­slu­žu­je. Hram će bi­ti po­sve­ćen pr­vom od pa­tri­jara­ha iz po­ro­di­ce So­ko­lo­vić, ko­ji je ka­no­ni­zo­van - Sv. pa­tri­jar­hu Ma­ka­ri­ju So­ko­lo­vi­ću, ka­zao je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.