KO­TOR - Bi­o­di­ver­zi­tet mo­ra Evro­pe je pod ve­li­kim pri­ti­sci­ma zbog in­ten­zi­te­ta i ku­mu­la­tiv­nog efek­ta raz­li­či­tih ljud­skih ak­tiv­no­sti, ta­ko da je de­gra­di­ra­nje mor­skih eko­si­ste­ma in­ten­ziv­ni­je od kop­ne­nih, a nje­go­vo ob­na­vlja­nje znat­no kom­pli­ko­va­ni­je i sku­plje, sa­op­šti­la je dr Ve­sna Ma­čić, ko­ja u ime ko­tor­skog In­sti­tu­ta za bi­o­lo­gi­ju mo­ra uče­stvu­je u pro­jek­tu „Po­bolj­ša­nje za­šti­te mo­ra u evrop­skim i okol­nim mo­ri­ma“ (Mar­Cons).
Ma­či­će­va je ru­ko­vo­di­lac jed­ne od pet rad­nih gru­pa pro­jek­ta ko­je su 13. i 14. ok­to­bra odr­ža­le sa­sta­nak u Za­gre­bu, u ci­lju or­ga­ni­za­ci­je po­čet­ka ra­da.
Po nje­nim ri­je­či­ma iako je na ra­znim po­li­tič­kim ni­vo­i­ma po­sta­vljen cilj da se do 2020. go­di­ne do­ne­su mje­re i spro­ve­du ak­tiv­no­sti u ci­lju oču­va­nja bi­o­di­ver­zi­te­ta i funk­ci­o­nal­no­sti eko­si­ste­ma, ne­ma zna­ko­va da se zna­čaj­ne ak­tiv­no­sti de­ša­va­ju u tom smje­ru.
Osim „uobi­ča­je­nih“ pro­ble­ma u oču­va­nju bi­o­di­ver­zi­te­ta ovaj pro­blem, ka­že, do­dat­no ote­ža­va­ju kli­mat­ske pro­mje­ne i une­se­ne to jest in­va­ziv­ne vr­ste ko­je iza­zi­va­ju do­dat­ne, uglav­nom ne­ga­tiv­ne, lan­ča­ne po­sle­di­ce.
-U okvi­ru ovog pro­jek­ta rad­na gru­pa tri se upra­vo od­no­si na pro­be­lam­ti­ku pla­ni­ra­nja za­šti­će­nih pod­ruč­ja u ve­zi sa in­va­ziv­nim vr­sta­ma i pri­mje­nu raz­li­či­tih mje­ra ko­je se pri­me­nju­ju na kop­ne­nim, slat­ko­vo­di­nim i u mor­skih eko­si­ste­mi­ma. U pro­jek­tu je uklju­če­no sko­ro 30 ze­ma­lja, uglav­nom iz Evro­pe, za­tim sje­ver­ne Afri­ke, Azi­je, a oče­ku­je se uklju­či­va­nje Tur­ske, SAD i Austra­li­je, i to iz obla­sti mor­ske bi­o­lo­gi­je i iz obla­sti kop­ne­nih eko­si­ste­ma i za­ko­no­dav­stva, jer se za­šti­ta, po­go­to­vo mor­skih eko­si­ste­ma, mo­že da uspje­šno spro­vo­di­ti sa­mo uz in­ten­ziv­nu me­đu­na­rod­nu i mul­ti­di­sci­pli­nar­nu sa­rad­nju - ka­za­la je Ma­či­će­va „Da­nu“ do­da­ju­ći da cr­no­gor­ski na­uč­ni rad­ni­ci uče­stvu­ju u još dvi­je rad­ne gru­pe, što je još jed­na po­tvr­da pre­po­zna­va­nja struč­no­sti i kom­pe­tent­no­sti In­sti­tu­ta na re­gi­o­nal­nom ni­vou i ši­re.
Ma­či­će­va je is­ta­kla da na ni­vou Sre­do­zem­nog mo­ra tre­nut­no po­sto­ji oko 1.200 za­šti­će­nih pod­ruč­ja, od če­ga je sa­mo u 71, na sve­ga 0,04 od­sto po­vr­ši­ne, za­bra­nje­no ri­ba­re­nje i dru­ge ak­tiv­no­sti ko­je zna­čaj­no uti­ču na op­sta­nak mor­skog bi­o­di­ver­zi­te­ta.
-Ja­sno je da sa svim ne­ga­tiv­nim i ku­mu­la­tiv­nim an­tro­po­ge­nim uti­ca­ji­ma ovo ni­ka­ko ne mo­že bi­ti do­volj­no za uspje­šnu za­šti­tu mo­ra. Iako to ni­je osnov­ni cilj ovog pro­jek­ta, na­da­mo se da će ipak to­kom nje­go­vog tra­ja­nja i Cr­na Go­ra stvo­ri­ti ma­kar jed­no za­šti­će­no pod­ruč­je u mo­ru, te na taj na­čin da­ti svoj do­pri­nos u oču­va­nju mor­ske ži­vot­ne sre­di­ne - po­ru­či­la je ona.
Pro­je­kat „Mar­cons“, ko­ji se fi­nan­si­ra kao COST (Evrop­ska sa­rad­nja u na­u­ci i teh­no­lo­gi­ji) ak­tiv­nost, tra­ja­će če­ti­ri go­di­ne. Cilj pro­jek­ta je da po­ve­že ak­tiv­no­sti iz obla­sti na­u­ke i pla­ni­ra­nja za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne sa do­no­si­o­ci­ma od­lu­ka, te da na taj na­čin do­pri­ne­se bo­ljem oču­va­nju, to jest ma­njim gu­bi­ci­ma u bi­o­di­ver­zi­te­tu evrop­skih mo­ra do 2020. go­di­ne.
-Na­da­mo se da će kroz na­uč­ne do­pri­no­se u sve­o­bu­hvat­nom pla­ni­ra­nju oču­va­nja bi­o­di­ver­zi­te­ta, kroz pro­mo­vi­sa­nje me­đu­na­rod­ne sa­rad­nje i stva­ra­nje ade­kvat­nih pre­po­ru­ka za do­no­si­o­ce od­lu­ka, bi­ti obez­bi­je­đe­na bo­lja za­šti­ta evrop­skog mo­ra, to jest ma­kar zna­čaj­no sma­njen in­ten­zi­tet nje­go­vog uni­šta­va­nja - za­klju­či­la je Ma­či­će­va.
B.M.