AN­DRI­JE­VI­CA – Uz pot­pi­si­va­nje pe­ti­ci­je, mje­šta­ni Ulo­ti­ne su od nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja za­tra­ži­li da ob­u­sta­ve sje­ču šu­me iz­nad nji­ho­vog se­la. Is­ta­kli su da šu­ma u ga­zdin­skoj je­di­ni­ci Pi­šev­ska ri­je­ka – Ze­le­tin, odje­lje­nje 25 i 26, pred­sta­vlja za­štit­ni po­jas iz­nad Ulo­ti­ne i da bi nje­na sje­ča do­ni­je­la ve­li­ke pro­ble­me lo­kal­nom sta­nov­ni­štvu. Ka­za­li su da se šu­ma pro­sti­re u se­o­skom ko­mu­nu, po­zna­tom kao Ko­mu­ni­ca, i da je vje­ko­vi­ma šti­ti­la Ulo­ti­nu od sni­je­žnih la­vi­na i dru­gih ele­men­tar­nih ne­po­go­da.
– Na­ši pre­ci su još od dav­ni­na bri­žno vo­di­li ra­ču­na o ovom za­štit­nom po­ja­su šu­me is­pod go­log ka­me­ni­tog br­da. Taj po­jas je du­ga­čak ki­lo­me­tar i po, a ši­rok 200 me­ta­ra. On raz­dva­ja Ulo­ti­nu, ko­ja se pro­sti­re na oko 850 me­ta­ra nad­mor­ske vi­si­ne, od br­da Ze­le­tin (na oko 2.100 me­ta­ra nad­mor­ske vi­si­ne). Zbog ve­li­kog na­gi­ba na ovom te­re­nu se če­sto de­ša­va­ju la­vi­ne, kao i ob­ru­ša­va­nje ka­me­nja i sti­je­na i to u svim go­di­šnjim do­bi­ma. Sve te po­ja­ve su pra­vi­le ve­li­ke šte­te na pri­vat­nim ima­nji­ma is­pod šu­me, gdje se i da­nas na ne­kim od njih na­la­ze ve­li­ke ko­li­či­ne ka­me­nja ko­je se sa br­da obrušavalo kroz šu­mu. Zbog ovih po­ja­va starješine se­la su do­zvo­lja­va­le sje­ču šu­me u Ko­mu­ni­ci sa­mo u iz­u­zet­nim pri­li­ka­ma, ka­da bi se pra­vi­la ko­li­ba ili ku­ća, i to uz stro­gu kon­tro­lu i nad­zor. Za­to tra­ži­mo da se obu­stva­vi sva­ki vid sje­če šu­me na ovom po­te­zu. Uko­li­ko se to ne de­si, svim ras­po­lo­ži­vim sna­ga­ma sta­će­mo u od­bra­nu na­ših ima­nja i vje­kov­nih og­nji­šta – na­ve­li su mje­šta­ni, pi­ta­ju­ći se da li su pre­či in­te­re­si pri­vi­le­go­va­nih kon­ce­si­o­na­ra ili či­ta­vog se­la.
Po­ru­či­li su da bi sje­ča šu­me u pot­pu­no­sti po­re­me­ti­la vo­do­i­zvo­ri­šta sa ko­jih se se­lo na­pa­ja vo­dom.
– Na­po­mi­nje­mo da se u ovoj šu­mi i is­pod nje na­la­ze vo­do­i­zvo­ri­šta, ko­ja mje­šta­ni ko­ri­ste za pi­će i na­vod­nja­va­nje svo­jih ima­nja. Mje­šta­ni su sa­mi tu vo­du do­ve­li u se­lo još pri­je 40 go­di­na. Ra­di se o vo­do­i­zvo­ri­šti­ma Vo­đe­nič­ki po­tok, Pri­je­ka vo­da, Šće­pa­no­va vo­da i Bo­jov po­tok. Uvo­đe­njem ma­ši­na, pra­vlje­njem pu­te­va i vla­ka, ko­ri­šće­njem ra­znog go­ri­va i ma­zi­va, kao i sje­čom šu­me, ugro­zi­li bi se iz­vo­ri pit­ke vo­de, bilj­ni i ži­vo­tinj­ski svi­jet, kao i naš op­sta­nak na ovom pro­sto­ru, jer se ve­ći­na sta­nov­ni­štva ba­vi po­ljo­pri­vre­dom i sto­čar­stvom kao je­di­nim za­ni­ma­njem, od ko­jeg obez­bje­đu­je eg­zi­sten­ci­ju. To­me u pri­log ide i či­nje­ni­ca da je kon­ce­si­o­nar to­kom pro­šle go­di­ne iz­vo­de­ći ra­do­ve u 24 odje­lje­nju osta­vio već vid­ne po­sle­di­ce. On je za­tr­pao vre­lo Šu­ma­ni, osta­vio ne­red oko če­sme i ko­ri­ta na Mi­lo­še­vom la­zu, zbog če­ga, iz­me­đu osta­log, mje­šta­ni jed­nog di­je­la se­la ni­je­su mo­gli na­pa­ja­ti sto­ku, jer je vo­da bi­la za­mu­će­na – is­ta­kli su mje­šta­ni, pod­sje­ća­ju­ći da su te­ški ka­mi­o­ni na­to­va­re­ni bal­va­ni­ma ošte­ti­li dio lo­kal­nog pu­ta An­dri­je­vi­ca – Mu­ri­no.
D.J.


Is­pa­šta­ju zbog ne­či­je sa­mo­vo­lje

Mje­šta­ni su sa­op­šti­li da se šu­ma o ko­joj je ri­ječ od­u­vi­jek sma­tra­la vi­so­ko za­šti­će­nom, i da zbog to­ga ni­je bi­lo sje­če. Ka­za­li su da ih bo­li to što ih ni­ko ni­je oba­vi­je­stio o to­me da je pla­ni­ra­na sje­ča te šu­me.
–Ni­ko nas ni­je oba­vi­je­stio da se pla­ni­ra sje­ča šu­me ko­ja pred­sta­vlja za­štit­ni po­jas iz­nad na­šeg se­la. To smo sa­zna­li tek kad su se po­ja­vi­li rad­ni­ci Upra­ve za šu­me iz An­dri­je­vi­ce, ko­ji su iz­vr­ši­li do­zna­ku u tim odje­lje­nji­ma i oba­vi­je­sti­li nas da je šu­ma pre­tvo­re­na u eko­nom­sku i da­ta kon­ce­si­o­na­ru na eks­plo­a­ta­ci­ju. To je za­i­sta ne­pri­hva­tljiv po­tez ko­ji ni­ko­me ne mo­že slu­ži­ti na čast. Za­to tra­ži­mo da se u ve­zi ovog pi­ta­nja or­ga­ni­zu­je jav­na ras­pra­va gdje bi mje­šta­ni nad­le­žni­ma sta­vi­li do zna­nja da ni­ko ne­ma pra­vo da ih ra­se­lja­va zbog ne­či­je sa­mo­vo­lje – po­ru­či­li su mje­šta­ni.