KO­TOR – Pred­stav­ni­ci Di­rek­ci­je za ure­đe­nje i iz­grad­nju (DUI) Ko­to­ra, za­jed­no sa kon­zer­va­to­ri­ma i sta­ti­ča­ri­ma, u ne­ko­li­ko na­vra­ta su ob­i­šli lo­ka­ci­ju vje­kov­nih grad­skih be­de­ma na Ta­ba­či­ni na ko­joj je pro­šle sed­mi­ce do­šlo do odva­ja­nja sto­pe, ta­ko­zva­nog kon­tra­fo­ra, ko­ji slu­ži za oja­ča­va­nje zi­di­na. Pre­ma ri­je­či­ma Alek­san­dre Sa­mar­džić, ru­ko­vo­di­o­ca Teh­nič­ke slu­žbe Di­rek­ci­je, raz­ma­tra se ne­ko­li­ko va­ri­jan­ti sa­na­ci­je.
-Ne mo­gu još uvi­jek ni­šta pre­ci­zno re­ći, ima­mo ne­ko­li­ko va­ri­jan­ti, pa će­mo vi­dje­ti ko­ja će bi­ti pri­hva­će­na. Pred­u­zi­ma­mo sve po­treb­ne mje­re da se na­đe naj­op­ti­mal­ni­je rje­še­nje. Po­ku­ša­va­mo da pro­na­đe­mo rje­še­nje da se kon­tra­for vra­ti u pr­vo­bit­ni po­lo­žaj bez ra­zi­đi­va­nja, od­no­sno da se ne pro­si­pa i za­to žu­ri­mo dok sto­ji ta­ko u cje­li­ni. An­ga­žo­va­ni su kon­zer­va­to­ri, sta­ti­ča­ri i ge­o­lo­zi, a sve se ra­di u sa­rad­nji za Upra­vom za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re, iz­ja­vi­la je Sa­mar­dži­će­va za „Dan“.
Ona je ka­za­la da pad kon­tra­fo­ra ne­ma ve­ze sa uru­ša­va­njem di­je­la be­de­ma na Pa­ri­lu u ok­to­bru, ka­da je u du­ži­ni od de­set me­ta­ra do­šlo do pa­da di­je­la ograd­nog zi­da oslo­nje­nog na lu­ko­ve ko­ji su pri­slo­nje­ni uz zid be­de­ma.
-Što se ti­če pr­vog di­je­la, to ne­ma ni­ka­kve ve­ze s ovim. Bu­kval­no, to je pri­ča za se­be. Za taj dio be­de­ma smo već ras­pi­sa­li ten­der i tre­ba da iza­be­re­mo iz­vo­đa­ča ra­do­va za sa­na­ci­ju, pre­ci­zi­ra­la je Sa­mar­dži­će­va.
Iz Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra (UZKD) Cr­ne Go­re sa­op­šta­va­ju da će, u skla­du sa svo­jim nad­le­žno­sti­ma, uči­ni­ti sve da se što pri­je sa­ni­ra ovaj dio be­de­ma se­tom kon­zer­va­tor­skih mje­ra ko­je će pro­pi­sa­ti kon­zer­va­tor­ske uslo­ve. Na­kon to­ga bi se tre­ba­lo pri­stu­pi iz­ra­di kon­zer­va­tor­skog pro­jek­ta i od­mah pri­ći sa­na­ci­ji.
-Vr­lo sa­vje­sno že­li­mo pri­ći ovom pro­ble­mu za ko­ji je, pri­je sve­ga, bi­tan stav sta­ti­ča­ra ko­ji će naj­pri­je pro­ci­je­ni­ti sta­nje, ali i utvr­di­ti uzro­ke, ka­za­la je Mi­ra­no­vi­će­va, ne že­le­ći da do­no­si pa­u­šal­ne ocje­ne.
-Sto­ga je po­treb­no sa­če­ka­ti mi­šlje­nje stru­ke i vr­lo br­zo pre­u­ze­ti mje­re da se taj dio be­de­ma sa­ni­ra na pra­vi na­čin. Po­treb­no je lo­ci­ra­ti ne­u­ral­gič­ne tač­ke be­de­ma duž ri­je­ke, ka­ko nji­hov dio ko­ji opa­sa­va grad i gdje su pro­ble­ma­tič­ni seg­men­ti be­de­ma ko­ji se mo­ra­ju za­šti­ti­ti, ta­ko i kom­plet­na for­ti­fi­ka­ci­ja, ka­za­la je Ska­la ra­di­ju di­rek­to­ri­ca UZKD Ana­sta­zi­ja Mi­ra­no­vić.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, na­me­će se pi­ta­nje ko­li­ko se iz­dva­ja za za­šti­tu be­de­ma. Jed­na je stvar pro­pi­sa­ti uslo­ve, a dru­ga spro­ve­sti u dje­lo.
-Ko­tor i Cr­na Go­ra i te ka­ko mo­gu ubi­ra­ti po­za­ma­šna sred­stva od po­sje­te be­de­mi­ma i za­to svi tre­ba da se od­go­vor­ni­je od­no­si­mo pre­ma nji­ma. Tre­ba se ugle­da­ti na Du­brov­nik i nji­hov od­nos pre­ma be­de­mi­ma. Za­što je­dan do­bar pri­mjer ne pre­ni­je­ti i kod nas, ka­za­la je Mi­ra­no­vi­će­va.
B.M.