TI­VAT -U pri­su­stvu pre­ko 70 de­le­ga­ta iz svih gra­do­va Bo­ke, Ma­ti­ca Bo­ke je na Skup­šti­ni ko­ja je odr­ža­na u Tiv­tu iza­bra­la no­vo ru­ko­vod­stvo. De­le­ga­ti iz se­dam po­dru­žni­ca Ma­ti­ce Bo­ke, Her­ceg No­vog, Ko­to­ra, Tiv­ta, Bu­dve, Gr­blja, Pa­štro­vi­ća i Kr­to­la oda­li su po­vje­re­nje ak­tu­el­nom ru­ko­vod­stvu, pa će i u na­red­ne če­ti­ri go­di­ne na če­lu Uprav­nog od­bo­ra bi­ti Želj­ko Kom­ne­no­vić, a na če­lu Skup­šti­ne NVO Dra­gan Le­pe­tić. Za pot­pred­sjed­ni­ka skup­šti­ne iza­bran je advo­kat Bo­ži­dar Čar­mak, kao i no­vi Uprav­ni od­bor i no­vi sa­stav po­dru­žni­ca. Iz­bor­noj Skup­šti­ni Ma­ti­ce Bo­ke pri­su­stvo­va­li su ge­ne­ral­ni kon­zul Sr­bi­je Slo­bo­dan Ba­jić, kon­zul Sr­bi­je Zo­ran Doj­či­no­vić, pot­pred­sjed­nik op­šti­ne Ti­vat Ili­ja Ja­no­vić, pred­sjed­ni­ca DSS-a Dra­gi­ca Pe­ro­vić, Pa­tri­ci­ja Po­brić iz ko­tor­ske „Na­še ak­ci­je“, Ili­ja Bu­ćin iz NVO „Jaz Mr­če­vo po­lje“ i pred­stav­ni­ci kom­pa­ni­je Ka­ta­ri Di­ar.
Pod­no­se­ći iz­vje­štaj o ra­du u pro­te­klom pe­ri­o­du Kom­ne­no­vić je re­kao da je ovo re­gi­o­nal­no udru­že­nje u tur­bu­lent­nim vre­me­ni­ma po­ka­za­lo ot­por­nost i upor­nost u bor­bi za in­te­re­se Bo­ke i Bo­ke­lja.
- Bo­ri­li smo se za pra­ved­ni­ja za­kon­ska rje­še­nja i za­šti­tu pri­vat­ne svo­ji­ne u zo­ni mor­skog do­bra, oču­va­nje knji­žev­nog srp­skog je­zi­ka i ći­ri­li­ce, za­la­ga­li za kul­tur­nu, pri­vred­nu i du­hov­nu re­vi­ta­li­za­ci­ju Bo­ke, ne­u­mor­no iz­da­ju­ći knji­ge i pu­bli­ka­ci­je. Iza nas je zna­ča­jan broj jav­nih tri­bi­na i sku­po­va ko­ji su ima­li za­vid­nu po­sje­tu i iza­zva­li ve­li­ku pa­žnju jav­no­sti. Za na­ma je i de­se­tak iz­da­vač­kih po­du­hva­ta, ko­ji­ma smo ri­zni­ci bo­kelj­ske pu­bli­ci­sti­ke pri­do­da­li na­slo­ve na ko­je mo­že­mo bi­ti po­no­sni. Tru­di­li smo se da, pri­je sve­ga, dje­li­ma po­ka­že­mo pri­vr­že­nost ide­ji sve­u­kup­ne ob­no­ve Bo­ke kao je­din­stve­nog re­gi­o­na, nje­nog una­pre­đe­nja u kul­tur­nom i dru­štve­nom smi­slu. O to­me ko­li­ko smo uspje­li mo­že­mo di­sku­to­va­ti, ali mo­žda naj­va­žni­ji uspjeh Ma­ti­ce Bo­ke u pret­hod­nom če­tvo­ro­go­di­šnjem pe­ri­o­du je­ste po­pu­la­ri­za­ci­ja Bo­ke, nje­nih du­hov­nih i tra­di­ci­o­nal­nih vri­jed­no­sti u nje­nim isto­rij­skim gra­ni­ca­ma od Kon­fi­na do Ku­fi­na u mo­der­nom smi­slu - re­kao je Kom­ne­no­vić na­ja­vlju­ju­ći ak­tiv­no­sti u bor­bi za iz­mje­nu no­vog za­ko­na o Mor­skom do­bru.
Pot­pred­sjed­nik op­šti­ne Ti­vat Ili­ja Ja­no­vić is­ta­kao je da se Ma­ti­ca Bo­ke pro­fi­li­sa­la kao udru­že­nje sa ve­li­kim ugle­dom i zna­ča­jem za Bo­ku ko­tor­sku i Ti­vat obe­ća­va­ju­ću in­sti­tu­ci­o­nal­nu po­dr­šku op­šti­ne, a Dra­gi­ca Pe­ro­vić se za­hva­li­la Ma­ti­ci Bo­ke na bor­bi sa štet­nim za­ko­ni­ma pri­je svih Za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vje­sti.
Za­la­žu­ći se da po­dru­žni­ce Ma­ti­ce Bo­ke is­ko­ri­ste in­sti­tut slo­bod­ne sto­li­ce u lo­kal­nim skup­šti­na­ma na na­čin ka­ko se to ra­di u Tiv­tu i Her­ceg No­vom, Ivan Star­če­vić pred­sjed­nik po­dru­žni­ce Ma­ti­ce Bo­ke za Kr­to­le i Lu­šti­cu, na­gla­sio je da že­li da ži­vi u pro­spe­ri­tet­noj, eko­nom­ski ja­koj i na­pred­noj re­gi­ji Bo­ke ko­tor­ske sa ve­li­kim ste­pe­nom kul­tur­ne i eko­nom­ske auto­no­mi­je.
- Po­sto­ji ten­den­ci­ja gu­ra­nja Bo­ke i Bo­ke­lja u je­dan eko­nom­ski za­vi­stan sta­tus. Bo­ke­lji­ma i Pri­mor­ci­ma po­ku­ša­va­ju da uzmu iz­vor sred­sta­va za ži­vot i to je osnov­ni pro­blem. Za me­ne je glav­ni cilj Ma­ti­ce Bo­ke kao ne­vla­di­ne i apo­li­tič­ne or­ga­ni­za­ci­je za­šti­ta od štet­nih za­ko­na, pr­ven­stve­no ovog o Mor­skom do­bru – re­kao je Star­če­vić, a Oli­ve­ra Do­kle­stić iz Her­ceg No­vog je istakla da je Ma­ti­ca Bo­ke u po­sled­nje če­ti­ri go­di­ne na­pra­vi­la iz­u­zet­no do­bar is­ko­rak na­pri­jed.
- Ovo vi­še ni­je dru­štvo za ko­me­mo­ra­ci­je i obi­lje­ža­va­nje sje­ća­nja i mi­nu­la vre­me­na. Mo­ra­mo ići na­pri­jed i za­i­sta sva­ka čast za ova­ko gust pro­gram ko­ji se de­ša­vao po­sled­njih go­di­na. Na­ro­či­to je va­žan glas pro­tiv na­ka­rad­ne za­kon­ske re­gu­la­ti­ve Za­ko­na o mor­skog do­bru, slo­bo­di vje­ro­i­spo­vje­sti, Pro­stor­nog pla­na oba­lnog pod­ruč­ja. Ma­ti­ca Bo­ke je ob­je­di­ni­la sve zdra­vo­ra­zum­ske po­li­tič­ke sna­ge na pod­ruč­ju Bo­ke i oko ne­kih te­ma bi­li smo po­pri­lič­no je­din­stve­ni - re­kla je Do­kle­sti­će­va.Ž.K.


Po­no­sni na pro­je­kat „Mi­ha­i­lo Idvor­ski Pu­pin – Put ka sve­tlo­sti”

- Ugled ko­ji ima Ma­ti­ca Bo­ke, nje­go­va­nje tra­di­ci­je, kul­tu­re, za­šti­te isto­rij­skih te­ko­vi­na Bo­ke ima­ju ogrom­ni zna­čaj ka­ko za sa­da­šnjost ta­ko i za bu­duć­nost. Sa­rad­nja Ge­ne­ral­nog kon­zu­la­ta Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i Ma­ti­ce Bo­ke je na vr­lo vi­so­kom ni­vou , a na­še opre­dje­lje­nje je da u skla­du sa svo­jim nad­le­žno­sti­ma i sa va­že­ćo di­plo­mat­skom prak­som oeb­zbi­je­di­mo da se glas Ma­ti­ce Bo­ke ču­je i u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji. Po­seb­no smo po­no­sni na pro­je­kat „Mi­ha­i­lo Idvor­ski Pu­pin – Put ka sve­tlo­sti“ ko­ji je Ma­ti­ca Bo­ke u sa­rad­nji sa Ge­ne­ral­nim kon­zu­la­tom Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u Her­ceg No­vom za­jed­nič­ki re­a­li­zo­va­la - is­ta­kao je ge­ne­ral­ni kon­zul Sr­bi­je Slo­bo­dan Ba­jić.