AN­DRI­JE­VI­CA – Mje­šta­ni Ulo­ti­ne za­tra­ži­li su ju­če od Upra­ve za šu­me Cr­ne Go­re da pod hit­no ras­ki­ne ugo­vor sa kon­ce­si­o­na­ri­ma ko­ji vr­še sje­ču šu­me iz­nad nji­ho­vog se­la i na taj na­čin za­u­sta­vi eks­plo­a­ta­ci­ju drv­ne ma­se sa ovog pod­ruč­ja. Pod­sje­ti­li su da se ra­di o šu­mi u ga­zdin­skoj je­di­ni­ci Pi­šev­ska ri­je­ka – Ze­le­tin, odje­lje­nje 25 i 26, ko­ja, kao su na­ve­li, pred­sta­vlja za­štit­ni po­jas iz­nad Ulo­ti­ne. Tvr­de da bi na­sta­vak sje­če šu­me do­nio ve­li­ke pro­ble­me lo­kal­nom sta­nov­ni­štvu, s ob­zi­rom da se ra­di o ra­sti­nju ko­je je vje­ko­vi­ma šti­ti­lo Ulo­ti­nu od sni­je­žnih la­vi­na i dru­gih ele­men­tar­nih ne­po­go­da. Uko­li­ko ne bu­de udo­vo­lje­no nji­ho­vim za­htje­vi­ma, na­ja­vi­li su da će blo­ki­ra­ti put ko­ji pre­ko nji­ho­vih ima­nja vo­di do šum­skog ko­mplek­sa.
– Oba­vje­šta­va­mo sve nad­le­žne in­sti­tu­ci­je da će­mo svim ras­po­lo­ži­vim sred­stvi­ma sta­ti u za­šti­tu šu­me iz­nad na­šeg se­la, ko­ju je dr­ža­va da­la kon­ce­si­o­na­ri­ma na ko­ri­šće­nje. Ura­di­će­mo to jer ne smi­je­mo do­zvo­li­ti da se di­ra taj za­štit­ni po­jas. Uko­li­ko bi­smo to do­pu­sti­li, sa Ulo­ti­nom bi bi­lo za­vr­še­no jer bi la­vi­ne na­še se­lo srav­ni­le sa ze­mljom. Za­to tra­ži­mo da se obu­stva­vi sva­ki vid sje­če šu­me na ovom po­te­zu jer ni­ko ne­ma pra­vo da nas se­li sa vje­kov­nih og­nji­šta zbog bi­lo či­jeg in­te­re­sa – ka­zao Ra­de Vla­ho­vić, pod­sje­ća­ju­ći da su mje­šta­ni pri­je ne­ko­li­ko da­na išli u po­li­ci­ju da da­ju iz­ja­ve zbog ovog pro­ble­ma.
Mje­šta­ni tvr­de da bi sva­ka da­lja sje­ča šu­me iz­nad Ulo­ti­ne pred­sta­vlja­la ge­no­cid nad pri­ro­dom.
– Na­ši pre­ci su još od dav­ni­na bri­žno vo­di­li ra­ču­na o ovom za­štit­nom po­ja­su šu­me, ko­ji se na­la­zi is­pod go­log ka­me­ni­tog br­da, zna­ju­ći šta on zna­či za Ulo­ti­nu. Ra­di­li su to jer se na ovom te­re­nu če­sto de­ša­va­ju la­vi­ne zbog ve­li­kog na­gi­ba, kao i ob­ru­ša­va­nje ka­me­nja i sti­je­na, i to u svim go­di­šnjim do­bi­ma. Na­ši oče­vi i dje­do­vi ni­je­su dje­ci do­zvo­lja­va­li da tu ube­ru jel­ku, što ja­sno go­vo­ri ko­li­ko su zna­ča­ja pri­da­va­li odr­ža­va­nju ra­sti­nja iz­nad na­ših ku­ća. Sa­da su se po­ja­vi­li pri­vi­le­go­va­ni po­je­din­ci ko­ji su kre­nu­li da ar­če tu šu­mu, osta­vlja­ju­ći za so­bom ve­li­ki ne­red. To je pra­vi ge­no­cid nad pri­ro­dom, ko­ji ni­ko­me ne mo­že slu­ži­ti na čast – na­gla­ša­va Bra­ti­slav Vla­ho­vić.
Mje­šta­ni su is­ta­kli da se šu­ma o ko­joj je ri­ječ od­u­vi­jek sma­tra­la vi­so­ko za­šti­će­nom i da zbog to­ga ni­je do­la­zi­lo do nje­ne sje­če. Ka­za­li su da ih bo­li to što ih ni­ko ni­je oba­vi­je­stio da je pla­ni­ra­na sje­ča te šu­me.
– Bi­lo je pri­rod­no da se or­ga­ni­zu­ju jav­ne ras­pra­ve po ovom pi­ta­nju i da se o sve­mu ču­je glas mje­šta­na. Me­đu­tim, nas ni­ko ni­šta ni­je pi­tao kao da i ne po­sto­ji­mo, iako se zna da na­ša brat­stva ov­dje ži­ve vje­ko­vi­ma. To je pra­va sra­mo­ta, jer smo mi o sje­či šu­me sa­zna­li tek kad su se po­ja­vi­li rad­ni­ci Upra­ve za šu­me iz An­dri­je­vi­ce, ko­ji su iz­vr­ši­li do­zna­ku u tim odje­lje­nji­ma i oba­vi­je­sti­li nas da je šu­ma pre­tvo­re­na u eko­nom­sku i da­ta kon­ce­si­o­na­ru na eks­plo­a­ta­ci­ju – ka­za­li su mje­šta­ni.
Na­gla­si­li su da bi sje­ča šu­me u pot­pu­no­sti po­re­me­ti­la vo­do­i­zvo­ri­šta sa ko­jih se se­lo na­pa­ja vo­dom i da bi do­šlo do ugro­ža­va­nja ri­jet­kih di­vljih ži­vo­ti­nja ko­je ži­ve na ovom pod­ruč­ju.
– Kon­ce­si­o­nar je to­kom pro­šle go­di­ne, iz­vo­de­ći ra­do­ve u odje­lje­nju 24, na­ru­šio i po­re­me­tio po­je­di­na vo­do­i­zvo­ri­šta. Ako bi se na­sta­vi­la da­lja sje­ča šu­me na ovom pod­ruč­ju, pra­vlje­njem pu­te­va i vla­ka i ko­ri­šće­njem ra­znog go­ri­va i ma­zi­va, do­šlo bi do ugro­ža­va­nja svih iz­vo­ra pit­ke vo­de sa ko­jih se mje­šta­ni snab­di­je­va­ju vo­dom. Uz to, u pred­je­lu Ze­le­ti­na ži­ve za­šti­će­ne vr­ste ži­vo­ti­nja, od mr­kog me­dvje­da do sr­ne, što zna­či da bi bi­la uni­šte­na nji­ho­va sta­ni­šta. Sve to go­vo­ri da šu­ma iz­nad Ulo­ti­ne, umje­sto ne­mi­lo­srd­ne de­va­sta­ci­je, za­slu­žu­je po­seb­nu za­šti­tu – po­ru­či­li su mje­šta­ni.
D.J.

Bra­ni­će i Vo­đe­nič­ki po­tok

Mje­šta­ni su is­ta­kli da će se oštro su­prot­sta­vi­ti i na­mje­ri dr­ža­ve i po­je­di­na­ca da na Vo­đe­nič­kom po­to­ku, ko­ji pro­la­zi kroz Ulo­ti­nu, pra­ve mi­ni-elek­tra­ne.
– Ze­le­tin je ve­li­ka pla­ni­na ko­ja pri­pa­da ma­si­vu Pro­kle­ti­ja, a pro­te­že se od An­dri­je­vi­ce pa sve do Gu­si­nja i an­dri­je­vič­kog se­la Ku­ti. Je­dan je od naj­o­ču­va­ni­jih bi­o­di­ver­zi­te­ta u Cr­noj Go­ri, ve­o­ma in­te­re­sant­nog re­lje­fa, na kom se ne­pre­sta­no smje­nju­ju li­ti­ce i gre­be­ni, vr­ta­če i ja­ru­ge, pa­šnja­ci i lo­kve, li­sto­pad­ne i zim­ze­le­ne šu­me pre­pu­ne atrak­tiv­nih sto­go­di­šnjih sta­ba­la. Is­pod Ze­le­ti­na iz­vi­re Vod­đe­nić­ki po­tok, ko­ji pro­la­zi kroz na­še se­lo i slu­ži za na­vod­nja­va­nje. To je na­ša sve­ta vo­da i naj­o­štri­je će­mo se su­prot­sta­vi­ti na­mje­ri da se nje­gov po­ten­ci­jal is­ko­ri­sti za iz­grad­nju mi­ni-elek­tr­na, jer bi ga na taj na­čin mje­šta­ni pot­pu­no iz­gu­bi­li. Ta­ko­đe, ne­će­mo do­zvo­li­ti da se iz­grad­njom pu­te­va uni­šte nje­go­vo vo­do­i­zvo­ri­šte po­zna­to kao Pe­trov mra­mor – is­ta­kli su mje­šta­ni.