GU­SI­NjE – Put ko­ji od Gu­si­nja vo­di do po­zna­tog iz­le­ti­šta Gre­ba­je, je­se­nas su po­pla­ve ošte­ti­le je do mje­re da se nji­me bez­bjed­no ne mo­že pro­ći ni­jed­nim pre­vo­znim sred­stvom. Usled bu­jič­nih uda­ra put je do­brim di­je­lom pot­ko­pan s obje stra­ne, a ko­lo­voz je ostao bez as­falt­nog za­sto­ra pa su na tra­si sa­o­bra­ćaj­ni­ce osta­le ru­pe ko­je mo­gu bi­ti ve­o­ma opa­sne za auto­mo­bi­le. U or­ga­ni­za­ci­ji od­bo­ra ko­ji je pred­vo­dio Šef­ki­ja Še­lja Vu­kelj, put je pri­je dvi­je go­di­ne sa­ni­ran i pro­ši­ren pa su nji­me ne­sme­ta­no mo­gli sa­o­bra­ća­ti i auto­bu­si. Sred­stva za te ra­do­ve, u iz­no­su od oko 15.000 eura, da­li su mje­šta­ni ko­ji na tom naj­ljep­šem gu­sinj­skom iz­le­ti­štu ima­ju vi­ken­di­ce ili ugo­sti­telj­ske kom­plek­se. Put je sad lo­ša sli­ka i mo­ra se do­sta na­po­ra i sred­sta­va ulo­ži­ti u nje­go­vu sa­na­ci­ju. Mje­šta­ni i vi­ken­da­ši oče­ku­ju od Op­šti­ne i upra­ve Na­ci­o­nal­nog par­ka „Pro­kle­ti­je“ da im po­mog­nu u sa­na­ci­ji ošte­će­nja ka­ko bi put do po­čet­ka tu­ri­stič­ke se­zo­ne bio u pri­stoj­nom sta­nju.
–Put je pri­je po­prav­ke i pro­ši­re­nja bio ši­rok sve­ga če­ti­ri me­tra i ob­ra­stao šu­mom. Na­šim ra­do­vi­ma sa­o­bra­ćaj­ni­ca je upri­sto­je­na i to je bi­lo od ve­li­kog zna­ča­ja ne sa­mo za nas ko­ji ov­dje ži­vi­mo, već i za op­šti­nu, na­ci­o­nal­ni park, tu­ri­ste, i sve ko­ji taj pre­li­je­pi pro­stor po­sje­ću­ju. Pro­ši­re­nje dvi­je kri­vi­ne, gdje je pre­o­vla­dao ka­men, ko­šta­lo nas je bli­zu 1.000 eura, a na­kon tih ra­do­va do Gre­ba­ja se pr­vi put mo­glo do­ći auto­bu­som. Ra­do­ve na tim kri­vi­na­ma iz­ve­la je fir­ma „Tro­jan -Baj­ro­vić doo” iz Ba­ra, či­ji vla­snik je ro­dom iz Gu­si­nja. Sad vi­še ne­ma­mo mo­guć­no­sti da ne­što pre­du­zme­mo, a i red bi bio da ko­nač­no i Op­šti­na i NP „Pro­kle­ti­je”, ko­ji nam ni cent ni­je­su da­li za te ra­do­ve, ma­lo po­ve­du ra­ču­na o ne­če­mu što je u nji­ho­voj nad­le­žno­sti– sma­tra Šef­ki­ja Vu­kelj. 
Je­dan od pr­vih sta­nov­ni­ka vi­kend na­se­lja u Gre­ba­ja­ma Ša­ćir Vu­kelj pri­ča o gor­kom is­ku­stvu na pri­je­mu kod pred­sjed­ni­ce op­šti­ne Ane­le Če­kić, ka­da je tra­žio po­moć za ra­do­ve na pu­tu i pi­tao šta se mo­že uči­ni­ti da do­bi­ju sig­nal za mo­bil­nu te­le­fo­ni­ju. Ša­ćir Vu­kelj ka­že da je Gre­ba­ja­ma oko dva­de­set vi­ken­di­ca, dva pla­ni­nar­ska do­ma, dva ugo­sti­telj­ska kom­plek­sa, i da do­la­zi ve­li­ki broj tu­ri­sta, što je sa­svim do­vo­ljan raz­log za us­po­sta­vlja­nje sig­na­la mo­bil­ne te­le­fo­ni­je.
–Pred­sjed­ni­ca nam je, ona­ko s vi­si­ne, re­kla da ne­ma ni 20 eura da nam da, jer je bu­džet blo­ki­ran. Ostao sam bez tek­sta, jer smo put ra­di­li za op­šti, a ne za lič­ni in­te­res i, ako će­mo pra­vo, to je po­sao Op­šti­ne, a pred­sjed­ni­ca ti­me što ne­će da po­mog­ne op­stru­i­ra raz­voj op­šti­ne. Mi­slim da ve­ćeg pri­o­ri­te­ta od ovog pu­ta ne­ma, po­go­to­vo što je to pro­stor ko­ji u ljet­njem pe­ri­o­du po­sje­ti na hi­lja­de tu­ri­sta. Šta ima da pri­ča­mo o tu­ri­zmu ako lju­di ne mo­gu do­ći!? Pro­blem je i što ne­ma sig­na­la mo­bil­ne te­le­fo­ni­je pa lju­di ko­ji ov­dje do­đu da bo­ra­ve po vi­še da­na mo­ra­ju da idu pre­ma Gu­si­nju da se ja­ve svo­ji­ma. Da ne pri­čam o ne­zgo­da­ma, pa i onim sa smrt­nim is­ho­dom, ko­je bi se mo­gle iz­bje­ći da po­sto­ji sig­nal za mo­bi­le te­le­fo­ne –na­gla­ša­va Ša­ćir Vu­kelj.
I Sr­đan Pa­vi­će­vić, vla­snik eko-ka­tu­na „Gre­ba­je“, is­ti­če da je sa­na­ci­ja pu­ta neo­p­hod­na. Ka­že da ne bi bi­lo na­od­met i da se raz­mi­sli o as­fal­ti­ra­nju kom­plet­ne tra­se.
–Gre­ba­je i taj pro­kle­tij­ski pro­stor bo­gom su da­ni za tu­ri­ste, pla­ni­na­re, re­kre­a­tiv­ce i sve lju­de ko­ji vo­le pla­ni­nu! Mi­slim da je put ne­što naj­bit­ni­je. Ni­je to ne­ka ve­li­ka in­ve­sti­ci­ja, sa­mo tre­ba ma­lo vi­še vo­lje i ri­je­še­no­sti da se sve ura­di ka­ko tre­ba, a što bi na kra­ju bi­la i is­pla­ti­va in­ve­sti­ci­ja, jer se ta­kvim ula­ga­nji­ma ni­kad ne gu­bi. Kad je nas dva­de­se­tak mo­glo iz­dvo­ji­ti to­li­ka sred­stva za po­prav­ku, iz­dvo­ji­li bi­smo i za ra­do­ve ko­ji sli­je­de, još ka­da bi Op­šti­na po­mo­gla Gre­ba­je bi bi­le pra­vi tu­ri­stič­ki raj – po­ru­ču­je Pa­vi­će­vić.
N.V.


Sve po pri­o­ri­te­ti­ma

Di­rek­tor Di­rek­ci­je za ure­đe­nje pro­sto­ra Šem­so Ja­ro­vić ka­že da je plan in­ve­sti­ci­o­nih ula­ga­nja za ovu go­di­nu ostva­riv što, ka­ko je na­gla­sio, pri­je ni­je bi­lo mo­gu­će zbog kri­ze vla­sti, a što je za po­sle­di­cu ima­lo mi­nus od 926.000 eura.
– Ka­da je ri­ječ o ovo­go­di­šnjem pla­nu in­ve­sti­ci­ja, on iz­no­si oko 2.025,000 eura, što će nam umno­go­me omo­gu­ći­ti da una­pri­je­di­mo ukup­no sta­nje op­šti­ne Gu­si­nje, kao i da se ura­di i do­bar dio po­sla na in­fra­struk­tur­nim objek­ti­ma, me­đu ko­ji­ma je i put za Gre­ba­je ko­ji je uvr­šten u in­ve­sti­ci­je za ovu go­di­nu, u obi­mu sa­ni­ra­nja pri­či­nje­nih ošte­će­nja. Rje­ša­va­će­mo sve pro­ble­me, po­go­to­vo one zna­čaj­ni­je, s tim što je uvi­jek po­treb­no ima­ti plan, a pri­o­ri­te­ti su ne­iz­o­stav­ni – ka­že Ja­ro­vić.


Li­va­de či­ste me­ha­ni­za­ci­jom

Na lo­ka­ci­ji ko­ja je od po­pla­va pre­tr­pje­la naj­ve­ća ošte­će­nja imo­vi­nu po­sje­du­je Ša­ćir De­lja­nin. On ka­že da je put di­je­lom stra­dao i zbog to­ga što se ne odr­ža­va i što su za­tr­pa­ni pro­pu­sti ko­je ni­ko ne či­sti, ni­ti odr­ža­va pa vo­da ka­da na­do­đe no­si sve pred so­bom. Ako se sa­na­ci­ja kva­li­tet­no ne ura­di, sma­tra De­lja­nin, bu­ji­ca će uvi­jek pra­vi­ti isti pro­blem. Ka­že da je išao u Op­šti­nu i pre­dao za­htjev za na­dok­na­du šte­te, ali da po­vrat­ne in­for­ma­ci­je još ne­ma.
– Obra­tio sam se di­rek­to­ru Di­rek­ci­je za ure­đe­nje pro­sto­ra Šem­su Ja­ro­vi­ću. Zah­ti­je­vao sam da do­đe na li­ce mje­sta i kon­sta­tu­je sta­nje. Ni­je mi se ja­vljao, a ni­je­sam ni vi­dio da je do­la­zio. On ka­že da je­ste i to sa eki­pom iz Op­šti­ne, no i ako je­ste, po­u­čen do­sa­da­šnjim is­ku­stvi­ma, ni­je­sam si­gu­ran da će se šta i ra­di­ti. Ako šta i ura­de, bi­će po onoj „dr­ži vo­du dok maj­sto­ri odu“. Is­pod pu­ta je imo­vi­na Ha­ka Đur­ko­vi­ća. Sav ma­te­ri­jal s pu­ta vo­da je od­ni­je­la na nje­go­vo ima­nje pa je mo­rao da an­ga­žu­je me­ha­ni­za­ci­ju da či­sti li­va­du. Pri­ča­ju ka­ko ho­će­mo va­lo­ri­za­ci­ju na­ci­o­nal­nog par­ka, da će iz­gra­di­ti pu­te­ve, do­ve­sti tu­ri­ste, a glav­ni i je­di­ni put ka­da se ošte­ti ni­ko ne­će ni ka­men s nje­ga da po­mje­ri i uči­ni Gre­ba­je pri­stu­pač­nim tu­ri­sti­ma. Sto­ga se i ne na­dam da će mi pla­ti­ti od­še­te­tu. Ka­da pi­ta­te za za­htje­ve i do­kle se sti­glo ka­žu da su for­mi­ra­li pred­me­te i po­sla­li re­sor­nom mi­ni­star­stvu na da­lje po­stu­pa­nje, a si­gu­ran sam da to ni­je­su ura­di­li – ne­go­du­je De­lja­nin.