Bi­je­lo Po­lje-U hra­mu sve­tog Ni­ko­la­ja Ohrid­skog i Žič­kog u Njeg­nje­vu ju­če je pro­sla­vlje­na hra­mov­na sla­va. Sve­tom ar­hi­je­rej­skom li­tur­gi­jom na­čal­stvo­vao je epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je uz sa­slu­že­nje sve­šten­stva i mo­na­štva te epar­hi­je. Po­sli­je ar­hi­je­jer­ske li­tur­gi­je, odr­ža­na je li­ti­ja oko hra­ma na­kon če­ga je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je osve­štao ko­lač i slav­sko ži­to.
Epi­skop bu­di­mljan­sko – nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je je u pri­god­noj be­sje­di pod­sje­tio da se vjer­ni na­rod u ove sve­te da­ne Vas­kr­se­nja Hri­sto­vo­ga sa­brao u Njeg­nje­vu da pro­sla­vi sla­vu ovo­ga hra­ma – sve­to­ga oca na­še­ga Ni­ko­la­ja Žič­kog i Ohrid­skog.
-Kad smo po­di­za­li ovaj hram, ra­do­va­li smo se što će­mo ima­ti pr­vi hram u Cr­noj Go­ri po­sve­ćen Sve­tom Ni­ko­la­ju, žič­kom, ohrid­skom, sve­srp­skom, ali i va­se­ljen­skom pro­po­vjed­ni­ku je­van­đe­lja Hri­sto­vo­ga, sve­ti­te­lju i uči­te­lju. Ra­du­je­mo se što je je­dan ta­kav iz­da­nak na­še­ga ro­da za­bli­stao i na­šem ro­du i ci­je­loj pra­vo­slav­noj va­se­lje­ni, ali i či­ta­vom svi­je­tu. U dva­de­se­tom vi­je­ku te­ško je na­ći pro­po­vjed­ni­ka je­va­ne­lja Hri­sto­vo­ga ko­ji se mo­že upo­re­di­ti sa Sve­tim Ni­ko­la­jem, čo­vje­ka to­li­kog obra­zo­va­nja, mu­dro­sti i ta­len­ta, ali i to­li­ke spo­sob­no­sti da go­vo­ri sa te vi­si­ne na ko­ju se bio uspio je­zi­kom ra­zu­mlji­vim sva­kom čo­vje­ku, obra­zo­va­nom, neo­bra­zo­va­nom i pro­stom. Nje­go­va je­van­đel­ska ri­ječ sti­za­la je do sva­či­jeg sr­ca, za­to je to­li­ko bio vo­ljen, ali za­to je i to­li­ko go­njen- re­kao je vla­di­ka.
Vla­di­ka je do­dao da je Sv. Ni­ko­laj do­ži­vio sud­bi­nu svih ve­li­kih pro­po­vjed­ni­ka Hri­sto­vog je­van­đe­lja- da bu­du vo­lje­ni od na­ro­da, ali da bu­du i go­nje­ni od sil­nih i moć­nih ovo­ga svi­je­ta.
-On je pro­tu­ma­čio sve što je bi­lo naj­va­žni­je da se pro­tu­ma­či- Sve­to pi­smo, taj­ne na­še sve­te vje­re pra­vo­slav­ne, pro­tu­ma­čio je bož­je isti­ne, pri­bli­žio lju­di­ma taj­nu isto­ri­je srp­skog ro­da kroz bi­blij­sku isti­nu, ži­vot Sve­to­ga Sa­ve i mi­sao Nje­go­še­vu, na­rod­ne obi­ča­je, vje­ru na­šu pro­sla­vio, da bi je na­rod bo­lje shva­tio, ra­zu­mio i pri­hva­tio- re­kao je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
Vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je je na­gla­sio da je Sv. Ni­ko­laj vi­dio šta će se do­go­di­ti ,,sa na­ma, s po­ko­lje­nji­ma ko­ja do­la­ze po­sli­je nje­ga, pa je pro­go­vo­rio’’.
-A evo šta se do­go­di­lo u Cr­noj Go­ri, upra­vo ono što je htje­la ka­to­lič­ka cr­kva da pot­pi­še sa Kra­lje­vi­nom Ju­go­sla­vi­je, po­sli­je smr­ti kra­lja Alek­san­dra, ka­da je već osla­bi­la srp­ska eli­ta i po­za­pad­nja­či­la se. Ipak, bla­go­da­re­ći žr­tvi pa­tri­jar­ha Var­na­ve, u to­me ni­je uspje­la, a po­naj­vi­še bla­go­da­re­ći pro­po­vi­je­di­ma vla­di­ke Ni­ko­la­ja. A evo u Cr­noj Go­ri pot­pi­sa­li su te­melj­ni ugo­vor, a to je za­pra­vo isto što i kon­kor­dat. S na­ma ne­će da pot­pi­šu taj ugo­vor, ni­ti će da nam da­ju pra­va ko­ja su da­li ka­to­lič­koj cr­kvi, a mi ka­že­mo da ne tra­ži­mo ni­šta vi­še- ono što ste da­li nji­ma daj­te i na­ma. Išli su u Va­ti­kan da pot­pi­šu, a te­ško im je oti­ći do Be­o­gra­da, gdje se ve­ći­na ško­lo­va­la - da pot­pi­šu ugo­vor sa srp­skim pa­tri­jar­hom. Vi­di­mo šta se do­ga­đa, sve nam je ja­sno- re­kao je vla­di­ka.
Go­vo­re­ći o Sv. Ni­ko­la­ju Ohrid­skom i Žič­kom, vla­di­ka je re­kao da i mi u Cr­noj Go­ri tre­ba da mu za­bla­go­da­ri­mo, jer ni­ko ni­je ta­ko pi­sao o Nje­go­šu, ni­ti ta­ko du­bo­ko, ni­ti ta­ko sve­o­bu­hvat­no kao što je to uči­nio ge­ni­je o ge­ni­ju. M.N.


Vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je ulio sna­gu

Pred­sjed­nik od­bo­ra za iz­grad­nju ckr­ve prof. Dra­gan Še­bek je ka­zao da je ovaj pre­div­ni hram za­bli­stao i ukra­sio Njeg­nje­vo za­hva­lju­ju­ći bož­joj vo­lji i nje­go­vom pre­o­sve­šten­stvu epi­sko­pu bu­di­mljan­sko–nik­šić­kom go­spo­di­nu Jo­a­ni­ki­ju.
-Vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je nam je svo­jim be­sje­da­ma i mo­li­tva­ma ulio stva­ra­lač­ki duh i sna­gu, uspje­li smo u na­mje­ri da iz­gra­di­mo hram u Njeg­nje­vu, kod Bi­je­log Po­lja, po­sve­ćen Sve­tom Ni­ko­la­ju Ve­li­mi­ro­vi­ću. Što vri­je­me vi­še  od­mi­če, mje­šta­ni Njeg­nje­va, Stroj­ta­ni­ce i Olu­ja sve vi­še shva­ta­ju da je ova bo­go­mo­lja do­ni­je­la pre­po­prod i pro­mi­je­ni­la svi­jest o me­đu­sob­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji, dru­že­lju­blju i kom­šij­skoj to­le­ran­ci­ji. Ovaj hram po­stao je mje­sto ne sa­mo li­tur­gisjkih sa­bra­nja, već i is­pra­ća­ja naj­mi­li­jih, i on je po­red svo­je osnov­ne na­mje­ne, po­stao i kul­tur­ni cen­tar ovih se­la, gdje se oku­plja­ju mla­di pje­sni­ci, pje­va­či, gu­sla­ri i re­ci­ta­to­ri.  Po nje­mu je pre­po­zna­tljiv či­tav naš kraj, a po­stao je i tu­ri­stič­ki atrak­ti­van, jer ga po­sje­ću­ju mno­gi ho­do­ča­sni­ci i put­ni­ci na­mjer­ni­ci. Za­štit­nik je na­ša tri se­la i ču­var na­ših ima­nja od ele­men­tar­nih ne­po­go­da- ka­zao je Še­bek i do­dao da je iz­grad­nja hra­ma bi­la dug pre­ma pre­ci­ma, ko­ji su vje­ko­vi­ma op­sta­ja­li na ovim pro­sto­ri­ma, a ujed­no i pu­to­kaz mla­đim i bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma da ču­va­ju tra­di­ci­ju i obi­ča­je na­ro­da na ovim pro­sto­ri­ma.