NIK­ŠIĆ – Pred­stav­ni­ci ne­ko­li­ko NVO ko­je se ba­ve za­šti­tom ži­vo­ti­nja pri­je dva da­na za­te­kli su stra­vi­čan pri­zor u nik­šić­kom azi­lu za na­pu­šte­ne ži­vo­ti­nje u mje­stu Bre­sti­ce. U jed­nom od bok­so­va za­te­kli su ne­ko­li­ko pa­sa ka­ko se hra­ne dru­gim, ko­jeg su, naj­vje­ro­vat­ni­je, iz­glad­nje­li pr­vo ubi­li. U tom tre­nut­ku u sklo­ni­štu ni­je bi­lo ni­ko­ga, a za­štit­ni­ci ži­vo­ti­nja kao i eki­pa „Da­na” na li­cu mje­sta su se uvje­ri­li o iz­u­zet­no lo­šim uslo­vi­ma u ko­ji­ma bo­ra­ve psi po­ku­plje­ni sa nik­šić­kih uli­ca. U nji­ho­vim či­ni­ja­ma ni­je bi­lo ni hra­ne, ni vo­de, a bo­ra­ve u bok­so­vi­ma ko­ji su pu­ni fe­ka­li­ja. Psi su bi­li iz­u­zet­no uz­ne­mi­re­ni, a ne­ki su čak po­ku­ša­va­li, i uspi­je­va­li, da is­ko­če iz bok­so­va. Pred­stav­ni­ci NVO su od­mah re­a­go­va­li, a na nji­hov po­ziv i po­li­ci­ja je do­šla na li­ce mje­sta i oba­vi­la uvi­đaj. Rat­ka Ta­nje­vić iz Dru­štva za za­šti­tu ži­vo­ti­nja „Ru­ka ša­pi”, ko­ja je bi­la u po­sje­ti azi­lu, ka­že da će pro­tiv nad­le­žnih pod­ni­je­ti kri­vič­nu pri­ja­vu zbog vi­še ne­go ne­hu­ma­nih uslo­va u ko­ji­ma ži­vo­ti­nje bo­ra­ve.
– Nik­šić­ki azil je lo­gor smr­ti za pse ko­ji su tu i ova­ko ne­što ni­gdje još ni­sam vi­dje­la. Psi je­du jed­ni dru­ge, sta­nje je ka­ta­stro­fal­no, šten­ci su za­tvo­re­ni za­jed­no sa agre­siv­nim psi­ma, bo­ra­ve u iz­me­tu, ne­ma­ju vo­de ni hra­ne. Tra­ži­će­mo da se pod hit­no oba­vi in­spek­cij­ski nad­zor u ovom objek­tu, i uči­ni­će­mo sve da se ovaj azil ili za­tvo­ri ili na­pra­vi ona­ko ka­ko tre­ba – is­ta­kla je Ta­nje­vi­će­va.
Ma­ri­ja Kri­vo­ka­pić iz nik­šić­kog Udru­že­nja za za­šti­tu ži­vo­ti­nja ka­za­la je da ni­ka­ko ne mo­gu na­tje­ra­ti nad­le­žne u Op­šti­ni da se u sklo­ni­štu na­po­kon stvo­re iole nor­mal­ni uslo­vi.
– Upra­vo je to raz­log što smo po­zva­li ko­le­ge iz Pod­go­ri­ce da nam po­mog­nu da ri­je­ši­mo ovaj pro­blem. U Op­šti­ni su obe­ća­va­li mno­go to­ga, ali do da­nas ni­šta ni­je ura­đe­no. Mi ne tra­ži­mo da se azil za­tvo­ri, već da se po­bolj­ša­ju uslo­vi, jer ovo ov­dje je pra­vi ho­ror. Za­jed­no su žen­ke i muž­ja­ci, ne hra­ne se ka­ko tre­ba već ja­či i do­mi­nant­ni­ji psi po­je­du to što se uba­ci u bok­so­ve, a oni sla­bi­ji osta­nu glad­ni i vje­ro­vat­no ugi­nu, ili do­ži­ve sud­bi­nu ovog ko­jeg su sko­ro po­je­li – ka­že Kri­vo­ka­pi­će­va.
U nik­šić­kom azi­lu, tvr­di Lji­lja­na An­đe­lić iz nik­šić­kog udru­že­nja, ne­ma pre­gle­da do­ve­de­nih pa­sa, ni­ti ste­ri­li­za­ci­je. Ne vo­di se pro­to­kol o psi­ma, nji­ho­vom zdrav­stve­nom sta­nju, ni­ti je po­zna­to gdje ne­sta­ju oni ko­ji se do­ve­du u taj obje­kat.
– Ni­je ri­je­dak slu­čaj da pri­li­kom po­sje­te u bok­so­vi­ma vi­di­mo krv, ili da ne­ma psa za ko­jeg zna­mo da su ga po­ku­pi­li sa uli­ce i ov­dje do­ve­li. Ka­da pi­ta­mo gdje je, ka­žu udo­mljen, što ni­je isti­na jer ko će do­ći u ovo mje­sto, 20 ki­lo­me­ta­ra uda­lje­no od gra­da, bez nor­mal­nog pu­ta, baš da udo­mi psa. Ne­ri­jet­ko smo ov­dje za­ti­ca­li i po 60 pa­sa od­jed­nom. Zva­li smo in­spek­ci­je, ali ni­ko ne re­a­gu­je – tvr­di ona i do­da­je da
Nik­šić ne­ma šin­ter­sku slu­žbu, već na­pu­šte­ne ži­vo­ti­nje po uli­ca­ma „hva­ta­ju ko­mu­nal­ci go­lim ru­ka­ma”.
– To je tek pri­zor za se­be. Ni­su ti lju­di kri­vi, kao ni oni ko­ji ov­dje ra­de. Op­šti­na ni­je čak obez­bi­je­di­la ni vo­zi­lo za pre­voz ži­vo­ti­nja do azi­la. Ni­sam si­gur­na ni da ima­ju do­zvo­lu ve­te­ri­nar­ske in­spek­ci­je za otva­ra­nje ovog objek­ta – pod­vla­či An­đe­li­će­va.
Dra­go­je Vla­ho­vić iz pod­go­rič­kog udru­že­nja „Pri­ja­te­lji ži­vo­ti­nja” is­ta­kao je da za­te­če­no sta­nje u azi­lu ni­gdje ni­ka­da ni­je­su vi­dje­li. Ka­ko je re­kao, na nji­hov po­ziv ni­je­su re­a­go­va­li iz Ko­mu­nal­ne in­spek­ci­je, kao ni uprav­nik Slav­ko Kri­vo­ka­pić.
– Re­kao je da ne­ma vre­me­na, a sva­kog mje­se­ca ima vre­me­na da po­đe do ban­ko­ma­ta i pri­mi pla­tu ko­ju mu obez­bje­đu­ju gra­đa­ni Nik­ši­ća. Ova pri­ča se ne­će na ovo­me za­vr­ši­ti, i o si­tu­a­ci­ji će­mo oba­vi­je­sti­ti i sve me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­je se ba­ve za­šti­tom ži­vo­ti­nja – na­ja­vio je Vla­ho­vić.
B.BRA­ŠNjO


Ni vo­de, ni pu­ta

Op­šti­na je azil, ko­ji se na­la­zi u mje­stu Bre­sti­ce na oko 20 ki­lo­me­ta­ra uda­lje­nom od Nik­ši­ća, iz­gra­di­la kra­jem 2015. go­di­ne, ka­da su u to sklo­ni­šte pri­mlje­ne pr­ve ži­vo­ti­nje. Ta­da je sa­gra­đe­no pet bok­so­va, i po­red obje­kat od oko 120 kva­dra­ta u ko­jem su tre­ba­le bi­ti pro­sto­ri­je za ve­te­ri­nar­sku slu­žbu, ču­va­ra i rad­ni­ke ko­ji bi se bri­nu­li o psi­ma. Me­đu­tim, obje­kat je mal­te­ne sa­mo sta­vljen pod krov, a u unu­tra­šnjo­sti još uvi­jek ne­ma uslo­va za bi­lo či­ji bo­ra­vak.
– Do azi­la je ma­ka­dam­ski put, a sa­mo sklo­ni­šte ne­ma vo­du. Tu je bi­sti­jer­na u ko­ju ko­mu­nal­no do­vo­zi od­re­đe­ne ko­li­či­ne, ali je, su­de­ći po to­me ka­kvo je sta­nje u bo­sko­vi­ma gdje bo­ra­ve ži­vo­ti­nje, ne­ma do­volj­no. Lju­de ko­ji ov­dje ra­de su ko­rekt­ni i oni ni­je­su od­go­vor­ni za ova­kvo sta­nje, kri­va je Op­šti­na ko­ja ni­je u mo­guć­no­sti da ovo ri­je­ši – ogor­če­na je Ve­sna Da­cić iz nik­šić­kog udru­že­nja.


Mi­kić: Slu­čaj „ka­ni­ba­li­zma” je ne­što ne­za­bi­lje­že­no u ovom sklo­ni­štu

Op­šti­na je za zdrav­stve­nu bri­gu zbri­nu­tih ži­vo­ti­nja, pu­tem jav­nog ten­de­ra, an­ga­žo­va­la Ve­te­ri­nar­sku am­bu­lan­tu Pet­ka Mi­ki­ća. Za te uslu­ge, na­vo­de pred­stav­ni­ci NVO, Mi­kić mje­seč­no do­bi­ja oko 1,4 hi­lja­de eura. Za broj­ne ne­ga­tiv­ne po­ja­ve ko­je se mo­gu vi­dje­ti u sklo­ni­štu Mi­kić, ko­jeg smo ta­ko­đe za­te­kli u azi­lu, re­kao je da su uzrok ne­do­stat­ka nov­ca. On je us­tvr­dio da pas ko­jim su se hra­ni­li dru­gi ni­je ubi­jen već da je sam ugi­nuo, ali da je slu­čaj „ka­ni­ba­li­zma” ne­što ne­za­bi­lje­že­no u tom sklo­ni­štu.
– O uslo­vi­ma ne mo­ram da go­vo­rim, to se vi­di i to je ne­što što za sa­da ima­mo, ali će se ra­di­ti na po­bolj­ša­nju. Tre­ba do­sta nov­ca za sve to i na­dam se da će ga i iz­na­ći. Me­đu­tim, psi ni­je­su ne­u­hra­nje­ni, što se mo­že vi­dje­ti i po nji­ma. Isti­na je da ne­ma uslo­va za stal­ni bo­ra­vak ve­te­ri­na­ra ov­dje, kao ni za ve­ći broj je­din­ki. Azil tre­nut­no mo­že da pri­mi od 35 do 40 pa­sa, da­nas ih je tu tač­no 53, a de­ša­va­lo se da ih bu­de i vi­še – ka­že Mi­kić, ko­ji je na­gla­sio da žen­ke ste­ri­li­šu, a on­da ih pu­ste iz azi­la.
Iz Op­šti­ne po­ja­šnja­va­ju da ima­ju do­zvo­le za azil, za či­je ure­đe­nje će u ovoj go­di­ni, pre­ma pla­nu bu­dže­ta, iz­dvo­ji­ti 20 hi­lja­da eura.


Kri­vo­ka­pić: NVO da po­mog­nu, a ne sa­mo da kri­ti­ku­ju

Slav­ko Kri­vo­ka­pić, vr­ši­lac du­žno­sti ko­or­di­na­to­ra azi­la, po­klo­nio je Op­šti­ni dio svog ima­nja da iz­gra­di sklo­ni­šte za pse. On je u iz­ja­vi „Da­nu” ka­zao da uslo­vi ni­je­su sjaj­ni, ali da se po­ste­pe­no ra­di na ot­kla­nja­nju pro­ble­ma. U azi­lu su po ugo­vo­ru o dje­lu za­po­sle­na dva rad­ni­ka ko­ji, re­kao je on, vo­de ra­ču­na o psi­ma, hra­ne ih i či­ste bok­so­ve, kao i je­dan stra­žar ko­ji je tu to­kom no­ći.
– Azil ni­je za­vr­šen i ura­di­će­mo sve što tre­ba, i uklju­či­će se i Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de. Mo­lim i pred­stav­ni­ke NVO da se uklju­če, da za­jed­nič­ki rje­ša­va­mo pro­ble­me, a ne sa­mo da kri­ti­ku­ju. To što se de­si­lo za­i­sta je izo­lo­van slu­čaj, a ni­ko ne mo­že da ka­že da se psi ne hra­ne. Isti­na, još uvi­jek ne­ma uslo­va da im se hra­na tu pri­pre­ma i ku­va, već se re­dov­no ku­pu­je. Ve­te­ri­nar pet pu­ta sed­mič­no do­la­zi i vr­ši pre­gled i do­sad ni­je za­bi­lje­žio bo­le­sti ili ne­ke epi­de­mi­je, a vr­ši i kon­tro­lu hra­nje­nja pa­sa – is­ti­če Kri­vo­ka­pić.