- Pi­še: Bo­ri­vo­je Ćet­ko­vić

Po­sli­je vi­še go­di­na opet nas je po­ho­dio zlo­či­nac Vi­li­jam Vo­ker, ne­ka­da­šnji šef ve­ri­fi­ka­tor­ske mi­si­je OEBS-a na Ko­sme­tu, na­sta­vlja­ju­ći po­sao ko­ji je za­po­čeo 1999. go­di­ne- po­no­vo se an­ga­žo­vao na stva­ra­nju „Ve­li­ke Al­ba­ni­je”.
Vo­ker, iza­bra­nik OEBS-a na ,,pred­log” ga­zda ove or­ga­ni­za­ci­je, do­bro je po­znat u La­tin­skoj Ame­ri­ci i dru­gim dje­lo­vi­ma svi­je­ta i pri­je ne­go što je oba­vio ,,po­sao” u Rač­ku.
Ne mo­že mu se ospo­ri­ti da pri­pa­da ,,eli­ti” is­ku­snih age­na­ta CIA, da ga je bio glas ,,uva­že­nog di­plo­ma­te” i bio je pu­kov­nik (do­bio je i čin ge­ne­ra­la) po zlu ču­ve­nih ,,ze­le­nih be­ret­ki”. Sa svo­jim ,,bor­ci­ma za de­mo­kra­ti­ju i ljud­ska pra­va” osta­vio je kr­va­ve tra­go­ve ši­rom Sal­va­do­ra. Po­li­tič­ki sa­vjet­nik u ame­rič­koj am­ba­sa­di u ovoj dr­ža­vi po­stao je 1988. go­di­ne, a kao am­ba­sa­dor SAD u ju­lu 1993. uče­stvo­vao je u mu­če­nju i ubi­stvu šest sve­šte­ni­ka. Nje­go­vo zlo­či­nač­ko dje­lo­va­nje osta­će upam­će­no u Bra­zi­lu, Hon­du­ra­su, Ni­ka­ra­gvi, Ira­ku, pa i u Ba­ra­nji, is­pra­žnje­noj od Sr­ba. I u Ni­ka­ra­gvi je fi­nan­si­rao kon­tra­še- svu­da je bio pri­su­tan gdje su se lju­di bo­ri­li za slo­bo­du i ne­za­vi­snost svo­je ze­mlje.
Umi­je­šan je i u zlo­či­ne ko­je su pri­pad­ni­ci te­ro­ri­stič­ke OVK po­či­ni­li nad Sr­bi­ma na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji. Za za­slu­ge ko­je je uči­nio Al­ban­ci­ma na Ko­sme­tu po­di­gli su mu spo­me­nik u se­lu Ra­čak i pro­gla­šen je po­ča­snim gra­đa­ni­nom Al­ba­ni­je.
Vo­ke­ro­vom oba­vlja­nju za­dat­ka u Rač­ku, da pod­sje­ti­mo, pret­ho­di­la je kri­za ko­ju je NA­TO na­mjer­no iza­zvao - ga­đao je i uni­šta­vao sve re­ze­r­vo­a­re vo­de za pi­će na Ko­sme­tu. Taj­na ope­ra­ci­ja CIA na­zva­na „Ope­ra­ci­ja ko­ri­je­ni” ima­la je za cilj ši­re­nje et­nič­kih po­dje­la u Ju­go­sla­vi­ji da bi se po­sti­gao njen ras­pad. Ta ope­ra­ci­ja iz­vo­di­la se sa taj­nom nje­mač­kom slu­žbom, ko­ja je ta­ko­đe bi­la za­du­že­na za de­sta­bi­li­zo­va­nje Ju­go­sla­vi­je.
Kraj­nji cilj „Ko­ri­je­na” bio je odva­ja­nje Ko­so­va i nje­go­vo spa­ja­nje s Al­ba­ni­jom, odva­ja­nje Cr­ne Go­re, kao po­sljed­njeg di­je­la s iz­la­skom na Ja­dran­sko mo­re i odva­ja­nje Voj­vo­di­ne ko­ja pro­iz­vo­di naj­vi­še hra­ne za Ju­go­sla­vi­ju. Ovo bi do­ve­lo do to­tal­nog ko­lap­sa Ju­go­sla­vi­je kao ne­za­vi­sne dr­ža­ve spo­sob­ne za op­sta­nak.
Ka­ko je Vo­ker oba­vio po­sao u Rač­ku ta­ko­đe je do­bro po­zna­to. Va­lja, me­đu­tim, pod­sje­ti­ti šta je sve od Vo­ke­ra do­ži­vje­la fin­ska fo­ren­zi­čar­ka He­le­na Ran­ta da bi sa­či­ni­la iz­vje­štaj o ob­duk­ci­ji stra­da­lih Al­ba­na­ca u se­lu Ra­čak ko­ji je mo­rao da od­go­va­ra nje­mu i nje­go­vim na­lo­go­dav­ci­ma.
Fin­ska fo­ne­zi­čar­ka je ka­sni­je svje­do­či­la da je ra­di­la pod ve­li­kim Vo­ke­ro­vim pri­ti­skom – ga­đao ju je olov­kom, mi­je­njao nje­ne for­mu­la­ci­je i in­si­sti­rao na ko­ri­šće­nju ri­je­či ,,ma­sa­kr.” Ova ključ­na ri­ječ tre­ba­lo je da ,,osna­ži” iz­vje­štaj ko­ji će po­slu­ži­ti kao ,,oprav­da­nje” za NA­TO bom­bar­do­va­nje Sr­bi­je. Na Ran­tu su, ka­ko je sa­ma iz­ja­vi­la, po­ku­ša­li da uti­ču ne sa­mo Vo­ker, već i di­plo­mat­ski kru­go­vi i, da čo­vjek ne po­vje­ru­je, i pred­stav­ni­ci Sr­bi­je. Iako su ti­je­la pri­pa­da­la te­ro­ri­sti­ma OVK, Vo­ke­ro­va mi­si­ja je le­gi­tim­nu po­li­cij­sku ak­ci­ju u se­lu Ra­čak pro­gla­si­la ma­sa­krom nad al­ban­skim ci­vi­li­ma. Sr­bi­ju su pro­gla­si­li ze­mljom ko­ja ubi­ja i ma­sa­kri­ra svo­je gra­đa­ne, pa je za nje­nu sa­ta­ni­za­ci­ju Vo­ker do­bio se­dam mi­li­o­na eura, a gra­đa­ni Sr­bi­je i bom­be sa obo­ga­će­nim ura­ni­ju­mom.
Ka­da se u ma­ju ove go­di­ne po­no­vo po­ja­vio na Ko­sme­tu, po­čeo je da za­go­va­ra ide­ju “Ve­li­ke Al­ba­ni­je”, za šta je ovo­ga pu­ta do­bio od­re­đe­ni no­vac od Pri­šti­ne -sve­ga ne­ko­li­ko sto­ti­na hi­lja­da eura. Me­đu­tim, za raz­li­ku od 1999, Vo­ker sa­da ne­ma sa­gla­snost Va­šing­to­na za ova­kvo po­na­ša­nje, pa je ubr­zo na­kon po­me­nu­te iz­ja­ve ko­ju je dao na mi­tin­gu par­ti­je Ra­mu­ša Ha­ra­di­na­ja, rat­nog zlo­čin­ca, sti­gla pac­ka s dru­ge stra­ne Atlan­ti­ka, pa ne­ka­da­šnji di­plo­ma­ta br­že – bo­lje mi­je­nja pri­ču - tvr­di da ni­je bio do­bro shva­ćen i da ni­ka­da ni­je za­go­va­rao ide­ju ,,Ve­li­ke Al­ba­ni­je’’. Re­kao sam: ,,Al­ban­ci sa Ko­so­va, iz Al­ba­ni­je i Ma­ke­do­ni­je bi­li bi u da­le­ko bo­ljoj po­zi­ci­ji uko­li­ko bi ra­di­li za­jed­no’’.
Re­kao, pa po­re­kao, ali je jed­no si­gur­no: pri­ča o ,,Ve­li­koj Al­ba­ni­ji’’ ni­je sa­mo pri­ča- is­ku­sni ,,di­plo­ma­ta” i do­ka­za­ni sa­rad­nik CIA znao je šta pri­ča.
Oni ko­ji ma­lo bo­lje pam­te zna­ju da je ovom ozlo­gla­še­nom zlo­čin­cu bi­lo po­ru­če­no (19. ja­nu­a­ra 1999.) da je do­bro­do­šao u Cr­nu Go­ru. Iz­ja­vu je dao ta­da­šnji pred­sjed­nik Vla­de Fi­lip Vu­ja­no­vić. Bi­lo je to vri­je­me ka­da su nas u Va­šing­to­nu i Bri­se­lu iz­u­zet­no ci­je­ni­li- dr­ža­li su da je Cr­na Go­ra ,,ne­po­to­pi­vi no­sač avi­o­na”, da da­je­mo zna­ča­jan do­pri­nos oba­ra­nju ,,dik­ta­tor­skog re­ži­ma Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća”, to jest ru­še­nju SR Ju­go­i­sla­vi­je. ( Za­uz­vrat pra­vi­li su se da ne vi­de ,,kre­a­tiv­ni bi­znis “ ko­jim se re­žim uve­li­ko ba­vio još od sre­di­ne de­ve­de­se­tih go­di­na., kao što i da­nas ne vi­de da je Cr­na Go­ra je­di­na ze­mlja u EU i NA­TO-u, u ko­joj dik­ta­tor­ski re­žim vla­da ne­pre­kid­no 27 go­di­na).
Ako Vo­ker po­no­vo do­đe na Ko­so­vo ( ma­da šan­se za do­la­zak ni­je­su ve­li­ke, jer je u Bi­je­loj ku­ći Tramp, a ne Klin­ton ), ne­ka ga Fi­lip ili Du­ško po­zo­vu da po­sje­ti Pod­go­ri­cu i po­u­či ih ka­ko da unu­tar tro­šnog i po­tro­še­nog DPS-a obez­bi­je­de je­din­stve­no dje­lo­va­nje gru­pa i kla­no­va in­te­re­sno su­prot­sta­vlje­nih, a mo­že i da ih in­stru­i­ra da “ra­de za­jed­no” sa opo­zi­ci­jom i da nji­ho­ve li­de­re uklju­če u vlast.