Fi­zi­o­no­mi­ja ne­ka­da­šnjih na­se­lja ka­rak­te­ri­stič­nih za Ko­tor i Bo­ku ko­tor­sku vi­še se ne mo­že pre­po­zna­ti na tom pod­ruč­ju, jer je pro­stor­no pla­ni­ra­nje svo­jim pla­no­vi­ma de fak­to uni­šti­lo je­dan ni­zni tip na­se­lja ko­ji smo ima­li, a ko­jeg vi­še ne­ma, oci­je­nio je tu­ri­zmo­log prof. dr Mi­len­ko Pa­si­no­vić, ko­ji je bio pr­vi di­rek­tor ne­ka­da­šnjeg Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re (ZZSK). Upo­zo­ra­va da ZZSK ni­je smio bi­ti iz­mje­šte­n iz Ko­to­ra iz raz­lo­ga što je to grad u ko­jem se na­la­zi 60 od­sto cje­lo­kup­ne kul­tur­ne ba­šti­ne Cr­ne Go­re.
– To je je­dan od osnov­nih raz­lo­ga zbog ko­jih je Ko­tor tre­ba­lo da ima Za­vod i da na­rav­no on bu­de re­cen­zent svih pro­jekt­nih do­ku­men­ta­ci­ja, pro­stor­nih pla­no­va i lo­kal­nih pla­no­va sma­tra on.
Zbog ne­kon­tro­li­sa­ne ur­ba­ni­za­ci­je i de­va­sta­ci­je kul­tur­nog pej­za­ža Ko­to­ru i nje­go­vom za­li­vu pri­je­ti iz­ba­ci­va­nje s Li­ste svjet­ske pri­rod­ne i kul­tur­ne ba­šti­ne. Na­por „da na ne­ki na­čin ubla­ži­mo” ono što iza­zi­va po­seb­nu pa­žnju Une­skoa Pa­si­no­vić vi­di kao „je­di­no mo­gu­će” ka­ko bi se sa­ču­vao sta­tus svjet­ske ba­šti­ne.
– To su na­se­lja o ko­ji­ma sam pri­čao i ko­ja bi tre­ba­lo na ne­ki na­čin pri­la­go­di­ti uslo­vi­ma biv­še grad­nje, na na­čin što bi se iz­vr­ši­la ne­ka ka­mu­fla­ža ve­ge­ta­ci­jom ili ne­kim dru­gim do­dat­nim in­ter­ven­ci­ja­ma na tom pro­sto­ru, i na­rav­no spri­je­či­ti da­lje ši­re­nje ta­kve po­ja­ve. To su osnov­ni ele­men­ti. Ja se još uvi­jek na­dam da će, s ob­zi­rom na vri­jed­no­sti ko­je ima Bo­ka, Une­sko ima­ti ra­zu­mi­je­va­nje i za ovo, te da će­mo i mi na kra­ju ste­ći pa­met ko­ju, na­ža­lost, ni­smo po­ka­za­li u ovoj pri­li­ci – sa­op­štio je Pa­si­no­vić u raz­go­vo­ru za „Dan”.
Na pi­ta­nje da li po­dr­ža­va od­lu­ku o mo­ra­to­ri­ju­mu na grad­nju ko­ju je do­ni­je­la Vla­da upra­vo zbog si­tu­a­ci­je sa Une­skom, is­ti­če da naj­pri­je tre­ba iz­vr­ši­ti se­lek­ci­ju grad­nje i mak­si­mal­no pri­la­go­di­ti in­ter­ven­ci­je na sa­mim objek­ti­ma ko­ji će bi­ti u du­hu vre­me­na i pro­sto­ra.
– Jer mi da­nas ima­mo objek­te ko­ji ne­ma­ju ama baš ni­ka­kvu ve­zu ni sa ti­pom na­se­lja, ni sa ar­hi­tek­tu­rom, ni sa ar­hi­tek­ton­skim rje­še­nji­ma ka­kva su po­sto­ja­la na pod­ruč­ju za­li­va Bo­ke ko­tor­ske – na­vo­di on.
Broj tu­ri­sta ko­ji po­sje­ću­ju drev­ni grad iz go­di­ne u go­di­nu se po­ve­ća­va, pa se na­me­će pi­ta­nje mo­že li on in­fra­struk­tur­no da iz­dr­ži to­li­ki pri­liv go­sti­ju. Po mi­šlje­nju Pa­si­no­vi­ća dva fak­to­ra ozbilj­no na­ru­ša­va­ju Ko­tor.
– Od nji­ho­ve iz­grad­nje, 1555. go­di­ne, glav­na vra­ta Sta­rog gra­da su po­to­nu­la 93 san­ti­me­tra. U to smo se uvje­ri­li ka­da je ra­đen ploč­nik na­kon ze­mljo­tre­sa 1979. go­di­ne. Ovo je sa­da tre­ći sloj ploč­ni­ka, što zna­či da je grad pod­lo­žan to­nje­nju. Me­đu­tim, mi do­zvo­lja­va­mo da nam na ri­vi ma­no­vru vr­še bro­do­vi ko­ji ima­ju 50 i vi­še hi­lja­da to­na no­si­vo­sti i ja­ke mo­to­re, što ne bi smje­li, do­zvo­lja­va­mo da pre­ko ri­ve idu šle­pe­ri, ci­ste­re­ne, ka­mi­o­ni pu­ni ka­me­nja, i pi­ta­nje je da­na ka­da će se de­si­ti ne­što što ni­ko ne bi pri­želj­ki­vao, a mi­slim na ob­ru­ša­va­nje. Jer, isto­rij­ski je do­ka­za­no da su vra­ta Sta­rog gra­da 93 san­ti­men­tra sa­da ni­ža i da ona sa­da ne­ma­ju one di­men­zi­je i vi­si­nu ko­ja su ima­la ka­da su po­sta­vlje­na. Ta­ko­đe, pri­li­kom ve­li­kih ki­ša i vi­so­kog vo­do­sta­ja pi­ja­ca je pod vo­dom, što zna­či da je iz­rav­na­ta sa ni­vo­om mo­ra – upo­zo­rio je Pa­si­no­vić ko­ji ne po­dr­ža­va iz­grad­nju pot­hod­ni­ka kod Luč­ke ka­pe­ta­ni­je u ci­lju sma­nje­nja sa­o­bra­ćaj­nih gu­žvi u Ko­to­ru.
– Ne­mam ve­li­ko po­vje­re­nje u pot­hod­nik, i ni­ka­da ne bih bio za to rje­še­nje – pod­vla­či Pa­si­no­vić.B. MAR­KO­VIĆ


Bro­jač tu­ri­sta kao rje­še­nje

Da bi se sma­nji­le sa­o­bra­ćaj­ne gu­žve to­kom tu­ri­stič­ke se­zo­ne, u Tu­ri­stič­koj or­ga­ni­za­ci­ji Ko­tor se za­la­žu za rje­še­nje ko­je kao naj­bo­lje od­re­di stru­ka. Di­rek­tor LTO Mir­za Kr­cić pod­sje­ća na svoj ra­ni­ji pred­log da se za po­tre­be is­kr­ca­ja i ukr­ca­ja put­ni­ka sa kru­ze­ra, od­no­sno nji­ho­vog pre­la­ska pre­ko ma­gi­stra­le, po­sta­ve mo­bil­ne pa­sa­re­le ko­je ko­šta­ju po­la mi­li­o­na eura.
– Vi­dje­će­mo u na­red­nom pe­ri­o­du da li će se pri­stu­pi­ti rje­ša­va­nju tog pro­ble­ma. Jer oči­gled­no je da se re­gu­la­ci­jom sa­o­bra­ća­ja, sma­nje­njem bro­ja pje­šač­kih pre­la­za, sta­vlja­njem ba­ri­je­ra pri­li­kom pre­la­ska ri­ve, mo­že sma­nji­ti pre­la­zak put­ni­ka i da se re­gu­li­še i se­ma­fo­ri­ma i sa­o­bra­ćaj­nom po­li­ci­jom. Na­ža­lost, svje­do­ci smo da se u tom di­je­lu ni­je od­ma­klo pre­vi­še i da i da­lje tr­pi­mo – iz­ja­vio je Kr­cić za „Dan”.
On do­da­je da je pro­šle go­di­ne kru­ze­ri­ma do­šlo pre­ko po­la mi­li­o­na tu­ri­sta i oko 200 hi­lja­da čla­no­va po­sa­de, pri če­mu do 40 od­sto njih iza­đe sa bro­do­va.
– Ve­li­ki je broj do­la­za­ka auto­bu­sa, čak 70 do 80 dnev­no, i ima­mo do 5.000 iz­let­ni­ka ko­ji do­đu iz Du­brov­ni­ka i Bu­dvan­ske ri­vi­je­re. Uko­li­ko u Ko­to­ru ima tri ili pet kru­ze­ra, a to se zna de­si­ti je­dan do dva pu­ta sed­mič­no, u gra­du u jed­nom tre­nut­ku bu­de i do 15 hi­lja­da tu­ri­sta, što je vi­še ne­iz­dr­ži­vo. Ka­ko Ko­tor, ta­ko i dru­ge de­sti­na­ci­je, u per­spek­ti­vi će mo­ra­ti ogra­ni­či­ti broj tu­ri­sta. Du­brov­nik je ove go­di­ne uveo bro­ja­če, a vi­dje­će­mo u ko­joj mje­ri će vlast u Ko­to­ru u na­red­nom pe­ri­o­du pri­stu­pi­ti rje­ša­va­nju ovog pro­ble­ma – is­ti­če Kr­cić.