BI­JE­LO PO­LjE – Dok gra­đa­ni Bi­je­log Po­lja mje­se­ci­ma svje­do­če ra­do­vi­ma na re­kon­struk­ci­ji grad­skog tr­ga, osta­je pi­ta­nje ko­ji pro­je­kat je na kra­ju iza­bran, jer se na­gra­da za po­bjed­nič­ku za­mi­sao re­kon­struk­ci­je tr­ga do­dje­lji­va­la ne­ko­li­ko pu­ta, is­ta­kao je pred­sjed­nik bje­lo­polj­skog od­bo­ra URA Haj­ro Bu­čan.
–Uzi­ma­ju­ći u ob­zir či­nje­ni­cu da su sred­stva za re­kon­struk­ci­ju tr­ga obez­bi­je­đe­na kroz do­na­ci­ju kom­pa­ni­je Adri­ja­tik pro­per­tis iz Bu­dve, te da će sa­mo pr­va fa­za ra­do­va ko­šta­ti oko 900.000 eura, osta­je vr­lo upit­na neo­bič­na vi­si­na iz­no­sa tih ra­do­va, ali i na­čin obez­bje­đi­va­nja po­me­nu­te do­na­ci­je pri­li­kom ko­je je „pre­mi­jer po­sre­do­vao”. Na ko­ji na­čin je pre­mi­jer uspio da ubi­je­di kom­pa­ni­ju, ko­ja ne­ma bi­lo ka­kvih in­ve­sti­ci­ja u Bi­je­lom Po­lju, da fi­nan­si­ra re­kon­struk­ci­ju tr­ga u na­ve­de­nom iz­no­su? Sa dru­ge i su­štin­ski bit­ni­je stra­ne, dok se Bi­je­lo Po­lje na­la­zi u so­cio-eko­nom­skoj vje­štač­koj ko­mi, umje­sto da lo­kal­na upra­va i Vla­da pre­u­zmu hit­ne i neo­p­hod­ne ko­ra­ke za sa­na­ci­ju ta­kvog sta­nja, oni „obo­lje­log pa­ci­jen­ta” šmin­ka­ju ure­đe­njem tr­ga. Ko­li­ko se sa­mo rad­nih mje­sta mo­glo obez­bi­je­di­ti za tih 900.000 eura – is­ta­kao je Bu­čan.
Pod­sje­ća da su „u mo­ru obe­ća­nja, pre­va­ra i ob­ma­na, gra­đa­ni Bi­je­log Po­lja na­vi­kli na mi­li­on­ske iz­no­se sa ko­ji­ma ba­ra­ta­ju lo­kal­ni čel­ni­ci, pa vi­še ni ne obra­ća­ju pre­vi­še pa­žnje na te bit­ne stva­ri”.
–Ne oba­zi­ru se ni za­po­sle­ni u bje­lo­polj­skoj Op­šti­ni ko­ji­ma se du­gu­je čak se­dam mje­seč­nih za­ra­da! Ka­ko po­u­zda­no sa­zna­je­mo, za­po­sle­ni­ma u Se­kre­ta­ri­ja­tu za fi­nan­si­je za­bra­nje­no je da pri­ča­ju o pla­ta­ma i o sta­nju ra­ču­na Op­šti­ne. Po­sta­vlja se pi­ta­nje ka­ko ti lju­di ži­ve i iz­dr­ža­va­ju svo­je po­ro­di­ce, dok im dr­ža­va i lo­kal­na upra­va – svo­jim re­pre­siv­nim mje­ra­ma že­li na­pla­ti­ti sva po­tra­ži­va­nja i tu­ži ih za ne­pla­će­nu vo­du, stru­ju, po­rez na ne­po­kret­nost, par­king pro­stor i dru­ge na­me­te. To naj­bo­lje go­vo­ri o ka­kvom stra­hu se za­pra­vo ra­di. Rad bez na­kna­de je ili vo­lon­te­ri­zam ili rop­stvo, a za­po­sle­ni u lo­kal­noj upra­vi ni­su vo­lon­te­ri. Ipak, va­žno je to što je in­sta­li­ra­ni pre­mi­jer do­šao da sve­ča­no po­lo­ži ka­men te­me­ljac za „no­vi”, a pri­je sve­ga 15 go­di­na re­kon­stru­i­sa­ni, bje­lo­polj­ski trg. Na­da­mo se da će ovaj tra­ja­ti ma­kar du­plo du­že – is­ta­kao je Bu­čan i na­gla­sio da „umje­sto da se in­sta­li­ra­ni pre­mi­jer i mi­ni­stri po­za­ba­ve ovim, ka­ko je kre­nu­lo, bu­du­ćim gra­dom du­ho­va, oni se vra­ća­ju na mje­sto zlo­či­na i or­ga­ni­zu­ju no­ve pred­sta­ve”.
– Dok pre­mi­jer po­sta­vlja „ka­men te­me­ljac” i na­sta­vlja na ve­če­ru u jed­nom od is­plat­nih punk­to­va DPS-a (na­da­mo se da je sve bi­lo dez­in­fi­ko­va­no, jer se ipak ra­di o pr­lja­vom nov­cu), uka­zu­je se i mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de, ka­ko bi za­u­sta­vio eks­plo­a­ta­ci­ju šljun­ka iz ri­je­ke Lim. Pri­tom se po­na­ša kao da pr­vi put ču­je za taj pro­blem i neo­p­hod­nost spa­sa­va­nja jed­ne od naj­za­ga­đe­ni­jih ri­je­ka u re­gi­o­nu, kao da ni­ka­da ra­ni­je ni­je oba­vljao po­sao mi­ni­stra po­ljo­pri­vre­de. Mo­žda bi tre­ba­li da, opet, po ko zna ko­ji put u po­sled­nje če­ti­ri go­di­ne, pro­še­ta­ju kroz ne­za­vr­še­nu mlje­ka­ru u To­ma­še­vu ili kroz vir­tu­el­ni ski-cen­tar i Đa­lo­vi­ća pe­ći­nu. Eto, i mi­ni­star kul­tu­re će do­ni­je­ti kla­vir, pa se na­da­mo da će to sim­bo­lič­no ozna­či­ti i po­če­tak „svi­ra­nja kla­vi­ra” za mno­ge ko­ji su se ogri­je­ši­li o za­kon i gra­đa­ne – is­ta­kao je Bu­čan i pod­sje­ća na iz­bor­ni dan u ok­to­bru pro­šle go­di­ne „ka­da je Bi­je­lo Po­lje oži­vje­lo a cen­tar gra­da pre­tvo­ren u is­plat­na mje­sta, dok su ise­lje­ni­ci di­sci­pli­no­va­no (kao u ze­mlja­ma u ko­ji­ma ži­ve) če­ka­li u re­du da pri­me no­vac za glas DPS-u”.
– Do­bi­ja­li su po oko 300 eura, pro­da­va­li auto­mo­bi­le sta­re po ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja pa on­da pa­za­ri­li u lo­kal­nim mar­ke­ti­ma. Sve to je pra­tio biv­ši pot­pred­sjed­nik Vla­de, a sa­da­šnji pre­mi­jer iz „ko­man­de” lo­kal­nog DPS-a, ko­ji je ko­or­di­ni­rao voj­skom svo­jih po­slu­šni­ka u či­nje­nju svih iz­bor­nih ne­dje­la.
Ova­ko, tr­go­ve re­no­vi­ra­mo za pen­zi­o­ne­re i kri­mi­nal­no obo­ga­će­ne mi­li­o­ne­re, jer će go­lu­bo­vi oti­ći ne­gdje dru­go. Za­to što pen­zi­o­ne­ri, sa sve­ga 220 eura pro­sječ­nom pen­zi­jom u Bi­je­lom Po­lju, ne­ma­ju ni za ša­ku pše­ni­ce ko­jom bi hra­ni­li go­lu­bo­ve na tr­gu. Po­što­va­ni su­gra­đa­ni, ako ne do­đe do pro­mje­na, si­gur­nim ko­ra­kom po­sta­je­mo grad du­ho­va, a dr­ža­va pen­zi­o­ne­ra i taj­ku­na – za­klju­čio je Bu­čan.
M.N.


Stra­te­gi­ja vla­sti da ise­li sve

Bu­čan na­vo­di da se go­di­na­ma, u kon­ti­nu­i­te­tu, ob­ja­vlju­ju alar­mant­ni po­da­ci o ise­lja­va­nju i dra­stič­nom sma­nje­nju bro­ja sta­nov­ni­ka Bi­je­log Po­lja, da zva­nič­ni po­da­ci go­vo­re o ise­lja­va­nju ka Pod­go­ri­ci i pri­mor­skim op­šti­na­ma.
– Pu­no je ve­ći broj onih ko­ji idu ka ino­stran­stvu, ne mi­je­nja­ju­ći pre­bi­va­li­šte, zbog ko­jih MUP ne vo­di bi­lo ka­kvu evi­den­ci­ju ni­ti (po di­rek­ti­va­ma DPS-a) bi­rač­ki spi­sak. Da li ta­kav ne­ga­tiv­ni trend bri­ne bi­lo ko­ga u vla­da­ju­ćoj struk­tu­ri? U gra­du „tvr­đa­vi DPS-a”, u ko­me go­di­na­ma do­bi­ja­ju ve­ćin­sku po­dr­šku gra­đa­na. Da pa­ra­doks bu­de ve­ći, po­dr­šku onih ko­je je DPS-ova po­li­ti­ka otje­ra­la sa svo­jih og­nji­šta. Ili je mo­žda to stra­te­gi­ja vla­da­ju­će par­ti­je – da ise­li po­la gra­đa­na Bi­je­log Po­lja, ko­ji će tr­bu­hom za kru­hom pro­na­ći po­slo­ve ne­gdje sa stra­ne, pa da ka­sni­je mo­gu iz­dr­ža­va­ti svo­je po­ro­di­ce ko­je osta­ju u na­šem opu­sto­še­nom gra­du – uka­zao je Bu­čan.


Po­zva­ti ise­lje­ni­ke da in­ve­sti­ra­ju u svoj grad

– URA po­ku­ša­va da pro­bu­di gra­đa­ne Bi­je­log Po­lja, da ih pre­sud­no mo­ti­vi­še, ka­ko bi za­jed­no spa­si­li šta se spa­si­ti mo­že. A mi mo­že­mo i zna­mo ka­ko tre­ba za­dr­ža­ti i vra­ti­ti na­šu dje­cu ko­ja su oti­šla iz na­šeg gra­da. Ni­je po­treb­na ve­li­ka pa­met da bi se za­klju­či­lo šta je po­treb­no naj­ljep­šem gra­du na Li­mu. In­ve­sti­ci­je u in­du­stri­ju, za ko­ju još uvi­jek po­sto­ji rad­na sna­ga, ali i za po­ljo­pri­vre­du za ko­ju su nam po­treb­ni ot­kup­ni cen­tri i ja­ča po­dr­ška sa dr­žav­nog ni­voa. Po­treb­na nam je pa­met­ni­ja eks­plo­a­ta­ci­ja mi­ne­ral­ne vo­de, ko­ja se go­to­vo uop­šte ne va­lo­ri­zu­je. A tr­go­ve, ga­ra­že, pe­ći­ne, ski­ja­li­šta i kla­vi­re će­mo la­ko na­pra­vi­ti i pri­la­go­di­ti, čim oži­vi pri­je­ko po­treb­na in­du­strij­ska i po­ljo­pri­vred­na pro­iz­vod­nja, ali i čim na pra­vi na­čin is­ko­ri­sti­mo sva bo­gat­stva ko­ja Bi­je­lo Po­lje po­sje­du­je – uka­zao je Bu­čan i is­ta­kao da će URA po­zva­ti sve „ise­lje­ni­ke da in­ve­sti­ra­ju u svoj rod­ni grad, ali im po­nu­di­ti ad­mi­ni­stra­ci­ju ko­ja će bi­ti efi­ka­san ser­vis, za raz­li­ku od lo­gi­ke DPS-,a „ko­ji ise­lje­ni­ke po­sma­tra is­klju­či­vo kao ko­rup­ci­o­na­ški pli­jen i gla­sač­ki po­ten­ci­jal”.