KOTOR- Turistički poslenici Risna nastoje da osmisle zanimljive sadržaje kako bi u špicu sezone animirali turiste. Svjesni vrijednosti stare risanske arhitekture, ali i bogate primorske gastronomske ponude i tradicionalne gostoljubivosti, ugostitelji u Staroj ulici, koju još zovu „Grkavica“, uz podršku Turističke agencije „Amfora“, čija poslovnica se nalazi u istoj ulici, izdvojili su sopstvena sredstva, doveli vokalno-instrumentalni bend, koji pjeva mediteranski melos, napravili „papaladu a la maka“, besplatni švedski sto za turiste. Svi su doprinijeli skromnim snagama, a to je veoma dobro prihvaćeno, kažu risanski ugostitelji.
Početna manifestacija upriličena je na Petrovdan, što se pokazalo kao „pravi pogodak“, čak su i stari Rišnjani rekli da tako nešto nisu nikad doživjeli, jer pomenuta ulica pogoduje upravo za takve manifestacije.
-Prvo smo priredili besplatan švedski sto uz primorsku muziku, ljudi su plesali i uživali, pa smo, podstaknuti time, učestvovali i u osmišljavanju izložbe „Hirošima 1945-Risan 2017“, a u planu nam je i mušuljada, kako bi ova lijepa ulica malo oživjela, da se ljudi animiraju. Lijep je osjećaj kada turistima i mještanima pružite nešto tako, bez ikakvog interesa, to je više trošak nego interes, popije se 20-ak piva, a samo muzika se plati 200 eura. Voljeli bismo da ovo postane naša redovna praksa tokom sezone, da svake godine odredimo tačne datume da se te manifestacije održavaju, kaže Neđeljko Bulatović, vlasnik kafića „Ruta 66“ u Staroj ulici.
-Gostima se dopadaju izleti Bokom Kotorskom, po­seb­no bro­dom –re­sto­ra­nom „Ma­ri­ja D“, ka­pa­ci­te­ta 150 lju­di, ko­ji sva­ko­dnev­no po­la­zi iz Ri­sna. Vo­le da še­ta­ju pje­šač­kim sta­za­ma, u pred­se­zo­ni i post­se­zo­ni, ka­da su ma­nje vru­ći­ne, te bi tre­ba­lo da se do­dat­no mar­ki­ra­ju sta­ze, jer ne po­sto­je pu­bli­ko­va­ne ma­pe s obi­lje­že­nim ru­ta­ma, skre­nu­la je pa­žnju Alen­ka Vi­do­vić, di­rek­to­ri­ca TA „Am­fo­ra“.
Ona na­gla­ša­va da Ri­snu ne­do­sta­ju smje­šta­ni ka­pa­ci­te­ti.
-Špic se­zo­ne je, a bi­lo je si­gur­no pe­de­se­tak lju­di, ko­je sam u ju­tar­njim sa­ti­ma vra­ti­la ne pro­na­la­ze­ći im smje­štaj. Zna­či, još je ne­do­volj­no smje­štaj­nog ka­pa­ci­te­ta u Ri­snu za špic se­zo­ne, ka­da je po­tra­žnja ve­li­ka. Ve­li­ki je hen­di­kep to što ho­tel „Te­u­ta“ ni­je u funk­ci­ji. Ci­je­ne su pri­la­go­đe­ne sva­či­jem dže­pu, od šest eura za le­žaj, do luk­su­znih apart­ma­na ko­ji su po 100 eura dnev­no, u za­vi­sno­sti od pla­te­žne mo­ći kli­je­na­ta, na­vo­di Vi­do­vi­će­va i do­da­je da tu­ri­sti že­le da po­gle­da­ju ar­he­o­lo­ške is­ko­pi­ne ko­je su ove go­di­ne ra­đe­ne na lo­ka­li­te­tu br­da Gra­di­na, gdje je bi­lo utvr­đe­nje ilir­ske kra­lji­ce Te­u­te, ali ni­je ure­đe­na sta­za do ta­mo. Ta­ko­đe, ka­že da su ja­ko raz­o­ča­ra­ni pri­la­zom do pra­i­sto­rij­ske sti­je­ne Lip­ci, neo­bi­lje­že­nom ko­zjom sta­zom - ne­ma pu­to­ka­za i sve je za­ra­slo u tr­nje i ko­rov.
-U špi­cu se­zo­ne je re­gi­stro­va­no 350 ino­stra­nih go­sti­ju. U ju­lu je bi­lo 664 do­la­za­ka, ostva­re­no je 5.376 no­će­nja, uglav­nom su go­sti iz Ru­si­je, za­tim iz Sr­bi­je, a sva­ko­dnev­no u Ri­san pri­sti­žu go­sti iz svih kra­je­va svi­je­ta: sa No­vog Ze­lan­da, iz Li­ba­na, Izra­e­la, Pe­rua, Bra­zi­la, Arap­skih Emi­ra­ta, čak i iz Ja­pa­na. Ho­tel „Te­u­ta“ ne ra­di, pa su go­sti smje­šte­ni po apart­ma­ni­ma. Ni­su pu­no zna­li o na­šoj ze­mlji, go­sti iz No­vog Ze­lan­da su čak bi­li u tran­zi­tu, išli su za Grč­ku, a s ob­zi­rom na to da im se svi­dio Ri­san, re­kli su da „ima du­šu“, osta­li su ne­pla­ni­ra­no tri da­na. Ima­mo li­jep pro­gram kul­tur­nih de­ša­va­nja i na Rim­skim mo­za­i­ci­ma. Gost vi­še ne tra­ži sa­mo pre­no­ći­šte i smje­štaj, is­hra­nu... Kul­tur­ni sa­dr­ža­ji su ono što je fa­li­lo Ri­snu, što smo mi ove se­zo­ne na­do­mje­sti­li, ka­že Vi­do­vi­će­va. M.D.P.

Pro­mje­ne na­ru­ša­va­ju auten­tič­nost
Sa­nja Gr­ka­vac, po­to­mak po­ro­di­ce Gr­ka­vac, po ko­joj sta­ra uli­ca iz 15. vi­je­ka u Ri­snu no­si ime, ro­đe­na je na dru­gom spra­tu sta­re ku­će, a ži­vi u Be­o­gra­du... Ob­ja­šnja­va da su Gr­kav­ci po­ri­je­klom iz Her­ce­go­vi­ne, u Ri­san su do­šli po­sli­je Ne­ve­sinj­ske bit­ke i ov­dje ži­vi već če­tvr­ta ge­ne­ra­ci­ja. Po­što je pen­zi­o­ner­ka i pro­vo­di po tri mje­se­ca u po­ro­dič­noj ku­ći, od­go­va­ra joj mir­ni Ri­san, vo­li šet­nje od ku­će do pla­že i obrat­no i ba­vi se ke­ra­mi­kom. Uni­kat­ni su­ve­ni­ri- re­lje­fi in­spi­ri­sa­ni su ri­san­skom ar­hi­tek­tu­rom, sve je to sje­ća­nje na mo­re iz nje­nog dje­tinj­stva, ali Ri­san da­nas tr­pi pro­mje­ne ko­je ne idu u pri­log oču­va­nju nje­go­ve auten­tič­no­sti.
-Kao in­že­njer ar­hi­tek­tu­re, sma­tram da ni­je u re­du što nam pra­ve ona­kvu ri­vu, sa ste­pe­ni­štem ko­je si­la­zi na­sred ma­gi­stra­le. Što se biv­še lu­ke Ri­san ti­če, to je po­seb­na pri­ča, ona je još uvi­jek „za­ro­blje­na“, pre­tvo­re­na u par­king. Vo­lim Ri­san, ali ima to­li­ko pr­ljav­šti­ne, o ko­joj bi tre­ba­lo ne­ko da se po­bri­ne, pri­je sve­ga sa­mi mje­šta­ni, po­ru­ču­je Sa­nja.