DA­NI­LOV­GARD - U da­ni­lov­grad­skom od­bo­ru De­mo­sa sma­tra­ju da se na osno­vu Iz­vje­šta­ja o za­vr­šnom ra­ču­nu bu­dže­ta za 2016. go­di­nu i či­nje­ni­ce da je Bra­ni­slav Đu­ra­no­vić, pred­sje­dnik op­šti­ne, od­go­vo­ran za re­a­li­za­ci­ju bu­dže­ta, ne mo­že ni­šta li­je­po re­ći o nje­go­vom ra­du. Pred­sjed­nik da­ni­lov­grad­skog od­bo­ra De­mo­sa Želj­ko Sa­vo­vić ka­že da su pred­stav­ni­ci Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja zbog broj­nih pro­pu­sta tre­ba­li da po­kre­nu od­go­vor­nost Đu­ra­no­vi­ća, ali umje­sto to­ga oni su sve pre­ću­ta­li.
-Za­što su to ura­di­li ja­sno je i ma­loj dje­ci, jer se i na re­pu­blič­kom ni­vou DPS po­na­ša kao i lo­kal­na upra­va u Da­ni­lov­gra­du, od­no­sno ne po­štu­ju ono što su sa­mi na­pi­sa­li a po­tom usvo­ji­li u par­la­men­tu- tvr­di Sa­vo­vić.
On po­ja­šnja­va da je iz­vje­štaj o za­vr­šnom ra­ču­nu bu­dže­ta naj­bit­ni­ji za ocje­nu ra­da pred­sjed­ni­ka op­šti­ne, a on je pun ne­do­sta­ta­ka. Sa­vo­vić do­da­je da upr­kos la­kon­skom usva­ja­nju za­vr­šnog ra­ču­na za­hva­lju­ju­ći od­bor­ni­ci­ma­ka DPS-a, ni­je isti­na da on re­al­no pred­sta­vlja fi­nan­sij­sko po­slo­va­nje Op­šti­ne.
- Za­vr­šni ra­čun bu­dže­ta Op­šti­ne Da­ni­lov­grad za 2016. go­di­nu kao krov­ni do­ku­ment po­ka­zu­je sve gre­ške na­pra­vlje­ne od po­čet­ka u te­me­lju (na­crt bu­dže­ta), kao i one na­pra­vlje­ne u grad­nji (re­a­li­za­ci­ji bu­dže­ta). Na­crt bu­dže­ta za 2016. go­di­nu de­ter­mi­ni­sao je pri­je sve­ga sa­na­ci­o­ni kre­dit ko­ji je Op­šti­na Da­ni­lov­grad uz ga­ran­ci­ju Vla­de Cr­ne Go­re do­bi­la na sa­mom kra­ju 2015. go­di­ne od So­ci­e­te ge­ne­ra­le Mon­te­ne­gro ban­ke u iz­no­su od 2,5 mi­li­o­na na ba­zi Sa­na­ci­o­nog pla­na za pre­va­zi­la­že­nje fi­nan­sij­skih te­ško­ća iz no­vem­bra 2015. go­di­ne. U Sa­na­ci­o­nom pla­nu su da­ti sum­nji­vi, ne­pot­pu­ni i ne­tač­ni po­da­ci. Kre­a­to­ri pla­na ni­je­su na­ve­li ko­me i po kom osno­vu i ko­li­ko se du­gu­je za­po­sle­ni­ma, jer je tač­ka 4 Sa­na­ci­o­nog pla­na (kao oba­ve­za pre­ma za­po­sle­ni­ma) na­ve­den iz­nos od 417.959,83 eura. Osta­li smo us­kra­će­ni za po­da­tak od ka­da ovaj dug da­ti­ra uz na­po­me­nu da u ra­ni­jim za­vr­šnim ra­ču­ni­ma ovaj se dug ni­kad ni­je spo­mi­njao kao stav­ka u ne­pla­će­nim du­go­vi­ma. Re­al­na je pret­po­stav­ka da je ovaj iz­nos is­pla­ćen (za jav­nost NN li­ci­ma) za­po­sle­nim u op­šti­ni Da­ni­lov­grad 30. i 31.12.2015. go­di­ne jer je od 2,5 mi­li­o­na do­bi­je­nog do­ping kre­di­ta na­kon re­ba­lan­sa bu­dže­ta za 2015. go­di­nu ko­ji je iz­gla­san 30.12.2015., u zad­nja dva da­na 2015. go­di­ne ski­nu­to pre­ko 870.000 eura sa po­seb­nog ra­ču­na ko­ji se vo­di kod SGM ban­ke. Ko su za­po­sle­ni ko­ji su pri­mi­li no­vac, po kom osno­vu, na ba­zi ko­jih od­lu­ka, ko­ji iz­nos je is­pla­ćen po­je­di­nač­no, tre­ba­lo bi da da iz­vje­štaj li­ce za­du­že­no za bu­džet, od­no­sno pred­sjed­nik op­šti­ne. S ob­zi­rom da to ni­je ura­đe­no oprav­da­no sum­nja­mo da je u pi­ta­nju stva­ra­nje cr­nih fon­do­va za 2016. go­di­nu ko­ja je bi­la iz­bor­na- sma­tra Sa­vo­vić.
On tvr­di da su to­kom 2016. go­di­ne sred­stva iz sa­na­ci­o­nog kre­di­ta tro­še­na pot­pu­no na­mjen­ski. Po­da­ci po­ka­zu­ju da je­ po­dig­nut kre­dit u ve­ćem iz­no­su od po­treb­nog, jer je iz 2016 u 2017. pre­ne­še­no 753.417 eura. Vi­še od go­di­nu da­na pa­re su bez po­tre­be le­ža­le na ra­ču­nu i po ovom osno­vu op­šti­na je pla­ti­la pre­ko 25.000 eura ka­ma­te.
-Upa­da u oči i po­da­tak da je po osno­vu ovog du­go­roč­nog kre­di­ta Op­šti­na upla­ti­la So­ci­e­te Ge­ne­ra­le Mon­te­ne­gro ban­ci iz­nos od 196.260,88 eura u to­ku 2016. go­di­ne iako je pred­vi­đe­na oba­ve­za ured­nog vra­ća­nja kre­di­ta u mje­seč­nom iz­no­su od 24.746,36 eura (pr­va ra­ta 15.1.2016., a po­sled­nja 15.12.2025.) što zna­či da je op­šti­na Da­ni­lov­grad u 2016. go­di­ni sa­gla­sno pot­pi­sa­nim oba­ve­za­ma iz ovog kre­dit­nog aran­žma­na tre­ba­la da upla­ti 296.956,32 eura, od­no­sno upla­ti­la je ma­nje 100.695,44 eura. Ugo­vor sa ban­kom pred­vi­đa i vi­so­ke za­te­zne ka­ma­te za ne­u­red­no vra­ća­nje du­ga i oče­ku­jem da ban­ka is­po­sta­vi ra­čun za ka­ma­te op­šti­ni. Za ovaj ne­pla­ni­ra­ni, ne­po­treb­ni tro­šak od­go­vo­ran je di­rekt­no pred­sjed­nik op­šti­ne – ka­te­go­ri­čan je Sa­vo­vić.
Po nje­go­vim ri­je­či­ma u ugo­vo­ru o sa­na­ci­nom kre­di­tu po­sto­ji član ko­ji pred­vi­đa da u slu­ča­ju ne­na­mjen­skog i ne­u­red­nog vra­ća­nja kre­di­ta ban­ka ima pra­vo da pre­ki­ne ugo­vor i ak­ti­vi­ra sve me­ha­ni­zme obez­bje­đe­nja na­pla­te utro­še­nog iz­no­sa kre­di­ta.
- Šta bi ra­dio Đu­ra­no­vić i nje­go­vi sa­rad­ni­ci uko­li­ko ban­ka oprav­da­no ak­ti­vi­ra me­ha­ni­zme obez­bje­đe­nja vra­ća­nja utro­še­nog iz­no­sa kre­di­ta od 1,74 mi­lin eura? Ka­ko bi ob­ja­sni­li po­re­skim ob­ve­zni­ci­ma i gra­đa­ni­ma pot­pu­ni krah fi­nan­si­ja Op­šti­ne?- pi­ta se Sa­vo­vić.
On je po­zvao dr­žav­ne re­vi­zo­re da pro­vje­re po­slo­va­nje op­šti­ne u 2016. go­di­ni i na­po­mi­nje da će izvje­štaj ne­za­vi­sne re­vi­zor­ke in­sti­tu­ci­je „HLB Mont Audit“ d.o.o bi­ti pred­met nji­ho­vog sle­de­ćeg ogla­ša­va­nja.
-Du­blja ana­li­za za­vr­šnog bu­dže­ta po­ka­za­će da se šte­dje­lo na stav­ka­ma na ko­jim se po za­ko­nu ni­je smje­lo, a da ve­ći dio neo­stva­re­nog utro­ška je re­zul­tat ne­re­al­nog i lo­šeg pla­ni­ra­nja. U sva­kom slu­ča­ju raz­li­ka, tj. pre­ne­se­na sred­stva i ne­ras­po­re­đe­ni pri­mi­ci od 991, 056 eura ne pred­sta­vlja­ju re­zul­tat po­slov­nog uspje­ha i do­brog ra­da lo­kal­ne sa­mo­u­pra­vea – za­klju­ču­je Sa­vo­vić.
I.M.


Ne zna­ju da ra­de i ka­da ima­ju pa­ra

U De­mo­su is­ti­ču da je za teh­no­lo­ške vi­ško­ve od pla­ni­ra­nih 350.000 eura za ot­prem­ni­ne iz­dvo­je­no je 290.848 eura. Na osno­vu ot­prem­ni­na kao teh­no­lo­ški vi­šak 16 za­po­sle­nih je pre­sta­lo da ra­di u lo­kal­noj upra­vi po­čet­kom 2106. go­di­ne, ali, ka­že Sa­vo­vić, po Iz­vje­šta­ju o za­vr­šnom ra­ču­nu ja­sno je da je broj rad­ni­ka u Op­šti­ni u 2016. ma­nji sa­mo za pet rad­ni­ka u od­no­su na 2015. go­di­nu.
-Po­što je bi­la iz­bor­na go­di­na ne ču­di ova­kvo po­na­ša­nje čel­ni­ka Op­šti­ne. Da­kle, po pi­ta­nju ra­ci­o­na­li­za­ci­je i sma­nje­nja bro­ja rad­ni­ka sa aspek­ta oprav­da­no­sti tro­še­nja pro­su­lo se vi­še od 200 hi­lja­da eura. Sve na­ve­de­no je do­kaz da je ru­ko­vod­stvo Op­šti­ne ne­plan­ski po­di­glo kre­dit u vi­šem iz­no­su od po­treb­nog. Oči­gled­no je da ne umi­ju da ura­de po­sao ni kad no­vac ima­ju. Či­nje­ni­ca je i da su pre­ko 320 hi­lja­da eura po osno­vu ula­ga­nju u lo­kal­nu in­fra­struk­tu­ru utro­ši­li za ra­do­ve po ko­ji­ma su po za­ko­nu mo­ra­li da ras­pi­šu ten­der. Na­da­mo se da će ih kri­vič­na pri­ja­va, ko­ja je u pri­pre­mi do­ve­sti k po­zna­ni­ju pra­va i pa­me­ti- is­ti­če Sa­vo­vić.


Op­šti­na: Sred­stva se tro­še po pla­nu

Po­vo­dom kri­ti­ka o tro­še­nju pa­ra iz Sa­na­ci­o­nog pla­na, od­no­sno kre­di­ta od 2,5 mi­li­o­na eura, iz lo­kal­ne upra­ve već mje­se­ci­ma sti­žu isto­vjet­ni od­go­vo­ri.
-Kre­dit se tro­ši ka­ko je pred­vi­đe­no i ni je­dan cent ni­je po­tro­šen mi­mo pla­na – vi­še pu­ta su iz­ja­vi­li prd­sjed­nik Ošti­ne Bra­ni­slav Đu­ra­no­vić, i se­kre­tar­ka Se­kre­ta­ri­ja­ta za fin­ansi­je Jo­van­ka Po­po­vić.