Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Gradonačelnik Pljevalja ide 24 dana u zatvor * Zaposlio ministrovu kćerku i brata * Prodali stan bez našega znanja * Život neće stati zbog nenadležnog suda * Putinovi oligarsi na udaru * Izdaja Bregzita gurnuće London u krizu * Brzo, brže, kvalitetnije
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 13-02-2018

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
ALEKSANDAR PEJOVIĆ, MINISTAR EVROPSKIH POSLOVA:
Evropska unija možda nije efikasna kao Turska i nije možda toliko sposobna da zaista rješava brzo pitanja kao Rusija.

Vic Dana :)

Skupile se životinje u šumi da se takmiče u pričanju viceva. Prethodno se dogovore da ubiju onoga čijem se vicu ne budu svi smijali. Prva počne lisica. Ispriča vic i na kraju svi se smiju, osim mede, pa ubiju liju. Zatim dođe vuk. Ispriča vic, svi ćute, samo se meda smije. Pitaju ga ostali:
– Šta je, medo, što se smiješ?
Meda će:
– Ala je bio dobar onaj lijin!


Momak kaže djevojci:
– Ja bih tebe mogao da gledam čitavog dana.
– Što, je l` sam ti mnogo lijepa?
– Ma jok, nego si `slučaj za posmatranje`!

Kaže profesor studentu:
– Kolega, ne možete spavati na mom predavanju!
Student odgovori:
– Možda bih i mogao da ste malo tiši!







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

 
Regioni LIJEVI GRNČAR OSTAJE BEZ STANOVNIKA, MILETA IVANOVIĆ OCJENJUJE
Selo nestaje sa mape živih
Ivanović pokazuje kako mu je rijeka uništila imanje Selo nestaje sa mape živih Brzo će naše selo ostati bez mještana jer se već sada sakupljamo samo na sahranama, a ne na svadbama i veseljima kao u neka srećnija vremena. U osnovnoj školi od djece sada možete čuti samo priču o putu za Ameriku i sve se svodi na odlazak iz rodnog kraja. Tužno, konstatuje Ivanović i dodaje da je od nekadašnjih četrdesetak stalno naseljenih kuća u Lijevom Grnčaru ostalo samo deset
GU­SI­NjE – Se­la na pro­sto­ru gu­sinj­ske op­šti­ne do­ži­vlja­va­ju su­mor­nu sud­bi­nu, a sve su pri­li­ke da će po­je­di­na u sko­ri­joj bu­duć­no­sti ne­sta­ti sa ma­pe ži­vih. Jed­no od ta­kvih je i se­lo Li­je­vi Gr­čar, smje­šte­no ne­po­sred­no uz gra­ni­cu sa Al­ba­ni­jom. U ovom se­lu dim se di­mi iz sve­ga de­se­tak odža­ka, a u ku­ća­ma su uglav­nom vre­me­šni­ji lju­di, jer su mla­di oti­šli tra­že­ći bo­lje i sreć­ni­je mje­sto za ži­vot. Je­dan od ži­te­lja Li­je­vog Grn­ča­ra je i pro­fe­sor u pen­zi­ji Mi­le­ta Iva­no­vić. On u se­lu, uda­lje­nom ne­pu­nih sto­ti­nak me­ta­ra od gra­ni­ce, obi­ta­va sa su­pru­gom i če­tvo­ro dje­ce (tri stu­den­ta i je­dan sred­njo­ško­lac). Iva­no­vić ža­li što Li­je­vi Grn­čar iz­gle­da su­mor­no i za ta­kvo sta­nje kri­vi dr­žav­nu, ali i op­štin­sku vlast.
– Kao ži­telj ovog di­je­la Grn­ča­ra, gle­da­ju­ći na­šu ukup­nu si­tu­a­ci­ju, mo­gu re­ći da smo u ovih tri­de­se­tak go­di­na ži­vo­ta pod ovom vla­šću iz­gu­bi­li svi. Zna­ju­ći ka­kva je ov­dje plod­nost i po­god­nost za ži­vot, ali pod ne­kom na­rod­nom vla­šću, cio ovaj kraj po­di­gao bi se iz pe­pe­la, a ova­ko je na pu­tu pre­ma smrt­nom is­ho­di­štu. Još uvi­jek je do­bro zna­no ka­ko je ovaj kraj po­ljo­pri­vred­nim pro­iz­vo­di­ma (krom­pir, ži­to, pa­sulj, luk...) hra­nio Cr­nu Go­ru is­klju­či­vo za­slu­gom ta­da­šnjeg uprav­ni­ka gu­sinj­ske Ze­mljo­rad­nič­ke za­dru­ge Sa­dri­je Ho­ta, ko­ji je sa tom za­dru­gom ta­da bo­lje po­slo­vao ne­go sad op­šti­ne Gu­si­nje i Plav za­jed­no. Svi po­ljo­pri­vred­ni pro­iz­vo­di, me­so, vo­će, bi­lje i lje­ko­bi­lje ot­ku­plji­va­ni su od na­ro­da. Od to­ga se do­bro ži­vje­lo, đa­ci se ško­lo­va­li i na­rod znao za­šta ra­di i bio za­do­vo­ljan – is­ti­če Iva­no­vić i do­da­je da je od ne­ka­da­šnjih če­tr­de­se­tak stal­no na­se­lje­nih ku­ća u Li­je­vom Grn­ča­ru osta­lo sa­mo de­set. Po­je­di­ni, ka­že Iva­no­vić, još uvi­jek na­vra­te to­kom lje­ta, ali i to se sve re­đe de­ša­va. U se­lu, pri­ča Iva­no­vić, ima de­se­tak ne­že­nja ko­ji su pre­šli pe­de­se­tu, i to­li­ko njih ko­ji su mla­đi, ko­ji se pri ova­kvim uslo­vi­ma ži­vo­ta ne mo­gu ože­ni­ti. Do sko­ro su, ka­že, ne­ki ima­li sre­će da se ože­ne dje­voj­ka­ma iz Al­ba­ni­je, ali je sa­da i ta­mo dru­ga­či­ja sli­ka, po­ne­sta­lo je i dje­vo­ja­ka a i vi­dje­le su da ni ov­dje ni­šta ni­je bo­lje, pa što da idu iz zla u go­re.
– Ka­da se sve po­gle­da i sa­gle­da ni­je te­ško za­klju­či­ti da ov­dje ži­vot umi­re. Br­zo će na­še se­lo osta­ti bez mje­šta­na jer se već sa­da sa­ku­plja­mo sa­mo na sa­hra­na­ma, a ne na svad­ba­ma i ve­se­lji­ma kao u ne­ka sreć­ni­ja vre­me­na. U osnov­noj ško­li od dje­ce sa­da mo­že­te ču­ti sa­mo pri­ču o pu­tu za Ame­ri­ku i sve se svo­di na od­la­zak iz rod­nog kra­ja. Tu­žno! A či­ni­lo nam se sa­mo da se odvo­ji­mo od Pla­va i sve će nam pro­cvje­ta­ti. Svi li­stom smo bi­li za po­vra­ćaj te svo­je op­šti­ne, ali ka­da to bi, sve str­mo­gla­vo kre­nu u pro­va­li­ju. Uhlje­bi­še u Op­šti­ni ne­ko­li­ke po­ro­di­ce iz DPS-a i BS-a, sa­da i SD-a, bez ijed­nog pra­vo­slav­ca, iako i mi ima­mo fa­kul­tet­ski obra­zo­va­nih sa di­plo­ma­ma do­bi­je­nim na zna­nje a ne ku­plje­nim, ali dža­ba. Nad­le­žni to zna­ju ali ne­će da uzmu u raz­ma­tra­nje – ka­te­go­ri­čan je Iva­no­vić, ko­ji ima za­mjer­ke i na od­nos Op­šti­ne i dr­ža­ve pre­ma sop­stve­noj, a i pri­vat­noj imo­vi­ni duž ri­je­ke Grn­čar. Ne­re­gu­li­sa­no­šću oba­la, u po­plav­nim pe­ri­o­di­ma gra­ni­ca se ka­že po­mje­ra na šte­tu dr­ža­ve, a pri­vat­na imo­vi­na duž ko­ri­ta ri­je­ke ošte­ću­je ili ne­sta­ju hek­tri li­va­da i voć­nja­ka.
– Ri­je­ka Grn­čar fak­tič­ki se uko­ri­ti­la na mo­joj imo­vi­ni na ko­ju pla­ćam po­rez, ali ko­ju zbog ošte­će­nja ne mo­gu ko­ri­sti­ti. Vo­da mi je od­ni­je­la ili one­mo­gu­ći­la za ob­ra­du oko hek­tar imo­vi­ne, sa pro­sto­rom od oko 280 sad­ni­ca vo­ća.
Pro­šle go­di­ne bi­la je an­ga­žo­va­na in­ži­nje­rij­ska je­di­ni­ca Voj­ske Cr­ne Go­re, sa za­dat­kom re­gu­la­ci­je oba­lo­u­tvr­de ri­je­ke Grn­čar. Oni su do­sta do­bro to ura­di­li, ali ni­je­su slu­ša­li mo­je su­ge­sti­je i sa pr­vim po­pla­va­ma po­ka­za­li su se lo­ši efek­ti. Kra­jem go­di­ne iz­vo­đe­ni su ra­do­vi na istom mje­stu. Op­šti­na je an­ga­žo­va­la iz­vo­đa­ča ra­do­va ali po­pla­ve su po­no­vo uči­ni­le svo­je. Me­ni je na­pra­vljen ha­os i ko­li­ko god ja imao ra­zu­mi­je­va­nja da su to pri­rod­ne ne­po­go­de, po­ći ću u Op­šti­nu da raz­go­va­ram sa pred­sjed­ni­com, a on­da da po­kre­nem i sud­ski po­stu­pak jer se ovo vi­še ne mo­že tr­pje­ti. Op­šti­na iz­da­je kon­ce­si­je za va­đe­nje šljun­ka iz ri­je­ke, iako je Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de to za­bra­ni­lo, što je je­dan od glav­nih raz­lo­ga po­pla­va – na­gla­ša­va Iva­no­vić.
I Sa­va Bo­jo­vić, po­zna­ti sto­čar sa ovog pro­sto­ra, ogor­čen je na od­nos vla­sti pre­ma se­lu, po­go­to­vo pla­ni­ni.
– Sva­šta nam je obe­ća­va­no u oči svih iz­bo­ra, a ni­kad ni­šta ni­je ura­đe­no. Pri­ča­lo se o raz­vo­ju po­ljo­pri­vre­de i sto­čar­stva, po­mo­ći u ovo­me ili ono­me, ali obe­ća­nje lu­dom ra­do­va­nje. Jed­nom obe­ća­še da će nam pro­bi­ti put do pla­ni­ne Li­po­vi­ce, gdje iz­di­že­mo lje­ti sa sto­kom, pa ni od tog ni­šta. Sve u sve­mu, o raz­vo­ju sto­čar­stva mo­že se sa­mo sa­nja­ti – ka­že Bo­jo­vić.
Nje­gov si­no­vac La­o­nid, mla­di po­ljo­pri­vred­nik ko­ji je u se­lu za­sno­vao po­ro­di­cu, ka­že da je bio ri­je­šen da tu ži­vi, ali da se sa­da pre­i­spi­tu­je da li je po­stu­pio is­prav­no.
– Po­kre­nuo sam po­ljo­pri­vred­nu pro­iz­vod­nju vi­še kul­tu­ra, ali mu­ku mu­čim sa pro­da­jom pro­iz­vo­da ko­je je­di­no mo­gu da pro­dam na pi­ja­ca­ma. For­mi­rao sam po­ro­di­cu, ri­je­šio da osta­nem tu, ali se pi­tam šta i ka­ko kad se ži­vi u ne­iz­vje­sno­sti. Uz me­ha­ni­za­ci­ju, naj­bit­ni­je je ri­je­ši­ti si­stem za na­vod­nja­va­nje, for­mi­ra­ti i osi­gu­ra­ti sta­bil­ne ci­je­ne pro­iz­vo­da i or­ga­ni­zo­va­ti si­gu­ran ot­kup, da čo­vjek zna svo­ju ra­ču­ni­cu, ne sa­mo pri­ča­ti o po­spje­še­nju raz­vo­ja se­la i po­ljo­pri­vre­de, a uvo­zom ubi­ja­ti na­še pro­iz­vo­de i ci­je­ne i do­vo­di­ti nas u is­ku­še­nje šta da ra­di­mo, mo­žda i da od­u­sta­je­mo od za­po­če­tih po­slo­va – ka­že ovaj mla­di po­ljo­pri­vred­ni pro­iz­vo­đač.N.V.


Rje­še­nje je ula­ga­ti u tu­ri­zam i po­ljo­pri­vre­du

Iva­no­vić po­ru­ču­je da što se ti­če raz­vo­ja op­šti­ne ili kra­ja, da tu ne­ma pu­no fi­lo­zo­fi­je, da se tre­ba uzda­ti i raz­vi­ja­ti ono što se ima, a to su po­ljo­pri­vre­da i tu­ri­zam. Ne­ka­da se od po­ljo­pri­vre­de ka­že po­sti­za­lo sve, do­bro se ži­vje­lo, do­če­ki­va­li dru­go­vi i pri­ja­te­lji, ško­lo­va­lo i sti­za­lo od­go­vo­ri­ti svim po­tre­ba­ma, pa pi­ta za­što to ni­je i da­nas i ko je kriv što je si­tu­a­ci­ja ta­kva.
– Ima­mo po­ten­ci­ja­le i uslo­ve za po­ljo­pri­vre­du i tu­ri­zam, gdje bi tre­ba­lo da pred­nja­či Na­ci­o­nal­ni park Pro­kle­ti­je. Po­ru­ču­jem ovi­ma na vla­sti da sta­nu pred ogle­da­lo i upi­ta­ju se šta to oni ra­de i šta su ura­di­li za ovih 30 go­di­na. Put kroz Al­ba­ni­ju pri­bli­žio nam je Pod­go­ri­cu, ali sa na­še stra­ne od Gra­bo­na pre­ma Pod­go­ri­ci ni da se mak­ne, dok su Al­ban­ci kroz Al­ba­ni­ju sve za­vr­ši­li. Pi­tam se ko je za to kriv i do­kle će ovaj na­rod da tr­pi i ću­ti – ka­že Mi­le­ta Iva­no­vić.

Uslovi korišćenja

Svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala "Dan on-line" je kažnjivo i vlasnik prava shodno Zakonu o autorskim i srodnim pravima ima pravo na zaštitu od istog kao i na naknadu štete prouzrokovane takvim radnjama.

Podaci, tekstovi, fotografije i informacije objavljene na ovom portalu mogu se koristiti isključivo u lične i nekomercijalne svrhe.
Zabranjeno je svako modifikovanje, kopiranje, štampanje, javno prikazivanje i reprodukovanje, distribuiranje ili na drugi način javno objavljivanje informacija sa ovog portala u komercijalne svrhe, bez pisane saglasnosti "Jumedia mont" d.o.o..

Prenošenje sadržaja portala "Dan-online" dozvoljeno je uz prethodno pribavljeno odobrenje vlasnika prava, uz obavezno navođenje izvora ili linkovanje izvornog sadržaja portala "Dan on-line".

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"