Stu­dent­ki­nja če­tvr­te go­di­ne Pra­vo­slav­nog bo­go­slov­skog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­tet u Be­o­gra­du, Pet­ka Sta­ni­šić odr­ža­la je pre­da­va­nje u Bo­go­slo­vi­ji „Sv. Pe­tra Ce­tinj­skog“. Te­ma pre­da­va­nja bi­la je „Ka­ko či­ta­ti, slu­ša­ti i pri­ma­ti ri­ječ Sve­tog pi­sma“.
Po­zi­va­ju­ći se na sta­vo­ve prod. Pe­tra Va­si­li­ja­di­sa da Pi­smo – Bi­bli­ja či­ni ko­he­rent­nu cje­li­nu, ko­ja je bo­žan­ski in­spi­ri­sa­na i ljud­ski iz­ra­že­na, Sta­ni­ši­će­va ci­ti­ra:
- „Pi­smo no­si auto­ri­ta­tiv­no svje­do­če­nje Bo­ži­jeg Ot­kro­ve­nja u tvre­vi­ni, u ova­plo­će­nju Bo­ga i ci­je­loj isto­ri­ji spa­se­nja, i kao ta­kvo iz­ra­ža­va ri­ječ Bo­ži­ju ljud­skim je­zi­kom. Mi zna­mo, pri­hva­ti­mo i tu­ma­či­mo Pi­smo Cr­kvom i u Cr­kvi“, ka­že Va­si­li­dis. Ov­dje do­la­zi­mo do ključ­ne stva­ri za ra­zu­mi­je­va­nje Sv. pi­sma. To je Cr­kva. Či­ta­nje Sv. pi­sma je neo­dvo­ji­vo od cr­kve­ne ev­ha­ri­stij­ske za­jed­ni­ce. Či­ta­mo ga ta­ko da is­ku­si­mo ži­vot za­jed­ni­ce ko­ja po­sto­ji u Bo­gu – ka­že Sta­ni­ši­će­va.
Ka­ko na­vo­di, Sv. Pi­smo se mo­ra či­ta­ti mo­li­tve­no, sa stra­ho­po­što­va­njem, „jer je u sva­koj ri­je­či po kap vječ­ne isti­ne, a sve ri­je­či sa­či­nja­va­ju be­zo­bal­ni oke­an vječ­ne isti­ne“, ka­že Sv. Ava Ju­stin Po­po­vić, do­da­je Sta­ni­ši­će­va.
- Ono ni­je knji­ga, već ži­vot, i či­ta se prak­ti­ko­va­njem. Sve­to pi­smo je do­ne­kle bi­o­gra­fi­ja ova­plo­će­nog Bo­ga u ovom svi­je­tu, ko­je do­ne­kle opi­su­je Neo­pi­si­vog , ljud­skim ri­je­či­ma, a opet bo­go­na­dah­nu­tim. Či­ta­ju­ći Sv. Pi­smo, ka­že Ju­stin Po­po­vić, ne­što će­mo sa­svim ra­zu­mje­ti ne­što ne. No to što ne ra­zu­mi­je­mo ja­sno ne tre­ba da nas bri­ne i otu­đi od Pi­sma, jer po­sto­je pa­sti­ri i uči­te­lji Cr­kve ko­je tre­ba kon­sul­to­va­ti. Ni­je do­bro da mi po sop­stve­noj že­lji tu­ma­či­mo di­je­lo­ve ko­ji su nam ne­ja­sni. Pra­vo­slav­na Cr­kva je otvo­re­na ka kri­tič­kom is­tra­ži­va­nju tek­sta Sv. Pi­sma, za­to što je ono Ri­ječ Bo­ži­ja iz­ra­že­na ljud­skim je­zi­kom – re­kla je Sta­ni­ši­će­va.
Pri­sut­ni­ma je ob­ja­sni­la za­što se od­lu­či­la da pre­da­va­nje na­slo­vi „Ka­ko či­ta­ti, slu­ša­ti i pri­ma­ti ri­ječ Sve­tog pi­sma“.
- Pra­vo­slav­ni na­gla­ša­va­ju sin­te­zu sve­ga. Čo­vjek tre­ba svim bi­ćem svo­jim da pri­mi Ri­ječ Sv. pi­sma i ne sa­mo da pri­mi ne­go i da ma­ni­fe­stu­je kroz svo­je po­stup­ke. Za­klju­či­la bih sve osvr­nuv­ši se na hri­sto­lo­šku per­spek­ti­vu pri či­ta­nju Sv. pi­sma ko­ju na­ro­či­to na­gla­ša­va pro­fe­sor Va­si­li­ja­dis. Već smo po­me­nu­li ekli­si­o­lo­šku i li­tur­gij­sku per­spek­ti­vu, a Hri­stos je taj ko­ji je is­pu­nje­nje svih obe­ća­nja Sv. pi­sma Sta­rog i No­vog Za­vje­ta, ob­je­di­nju­ju­ća nit sve­mu što je na­pi­sa­no u Bi­bli­ji, te na taj na­čin ima­mo Sv. pi­smo kao ko­he­rent­nu cje­li­nu, a Hri­stos je ve­za je­din­stva – na­gla­ša­va Sta­ni­ši­će­va.
Ž.J.