Po­čet­kom ok­to­bra, bla­go­slo­vom mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko – pri­mor­skog Am­fi­lo­hi­ja, hor Srp­skog pje­vač­kog dru­štva „Je­din­stvo“ iz Ko­to­ra bo­ra­vio je u Grč­koj. Tač­ni­je u So­lu­nu, ka­že đa­kon mr Mi­haj­lo La­za­re­vić, di­ri­gent ho­ra SPD „Je­din­stvo“. Na pu­tu po Grč­koj po­mo­gli su im mla­di te­o­lo­zi so­lun­skog Uni­ver­zi­te­ta Dar­ko Đer­ko­vić i Mi­li­vo­je Ba­kić, ko­ji su sa na­ma bi­li od pr­vog do po­sled­njeg mi­nu­ta, i po­mo­gli nam da nam ovo po­klo­nič­ko pu­to­va­nje pro­tek­ne ona­ko ka­ko smo ga i za­mi­sli­li, do­da­je đa­kon La­za­re­vić.
Po­red bla­go­slo­va na­šeg mi­tro­po­li­ta, hor je do­bio bla­go­slov i ta­mo­šnjeg mi­tro­po­li­ta An­ti­ma, pa su za­hva­lju­ju­ći to­me pje­va­li na Sve­toj li­tur­gi­ji na Zej­tin­li­ku, ču­ve­nom So­lun­skom gro­blju. Li­tur­gi­ju je slu­žio pro­to­je­rej-sta­vro­for Alek­san­dar Pa­vlo­vić, ko­ji ina­če slu­ži u Sta­vro­su, Hal­ki­di­ki­ju, se­lo Me­li­sur­gos i sva­ke su­bo­te do­la­zi u So­lun ka­ko bi slu­žio na Zej­tin­li­ku, do­da­je La­za­re­vić.
- Bi­li smo po­ča­stvo­va­ni ti­me, jer ma­lo je ho­ro­va ko­ji su ta­mo po­ja­li na slu­žbi. Obič­no se od­slu­ži po­men. Hra­mu smo po­da­ri­li ko­pi­ju na­še iko­ne Sv. Ni­ko­le iz Ko­to­ra. O sa­mom gro­blju i gol­go­ti so­lun­skih rat­ni­ka pri­po­vi­je­dao nam je Pre­drag Ne­delj­ko­vić, za­mje­nik ču­ve­nog Đor­đa Mi­ha­i­lo­vi­ća či­ji su pre­ci iz Gr­blja. Na kra­ju nje­go­vog iz­la­ga­nja ot­pje­va­li smo pje­sme „Kre­će se la­đa fran­cu­ska“ i „Ta­mo da­le­ko“. Do­bro­tom oca Alek­san­dra upri­li­če­na nam je po­sje­ta hra­mu Sv. Ge­or­gi­ja Ne­a­polj­skog, ko­ji se na­la­zi u bli­zi­ni Zej­tin­li­ka. Cje­li­va­li smo i mo­šti Sv. Ge­or­gi­ja i ot­pje­va­li ne­ko­li­ko du­hov­nih kom­po­zi­ci­ja – pri­ča đa­kon La­za­re­vić. U pa­ro­hij­skom do­mu čla­no­vi­ma ho­ra star­je­ši­na hra­ma Sv. Ge­or­gi­ja, pro­to­je­rej sta­vro­for Va­si­li­je Ka­ljak­ma­nis or­ga­ni­zo­vao je pri­jem za Ko­to­ra­ne. Čla­no­vi ho­ra su u znak za­hval­no­sti na uka­za­nom go­sto­prim­stvu uru­či­li ocu Alek­san­dru i bra­ti­ji pri­god­ne da­ro­ve u znak sje­ća­nja. Na­kon to­ga ho­ri­sti i di­ri­gent su ob­i­šli Mu­zej vi­zan­tij­ske umjet­no­sti.
- Svi smo bi­li oča­ra­ni lje­po­tom eks­po­na­ta, mo­gli smo se­bi da pred­sta­vi­mo ka­ko su lju­di to­ga do­ba ži­vje­li, ka­ko su bi­li ob­u­če­ni, ka­kva im je bi­la ar­hi­tek­tu­ra, vi­dje­li ve­li­ku zbir­ku iko­na i dru­gih bo­go­slu­žbe­nih pred­me­ta... Na kra­ju, tog da­na po­sje­ti­li smo hram Sv. Di­mi­tri­ja, sa­zi­da­nom u 4. vi­je­ku, na mje­stu gdje je po­stra­dao sve­tac. Cr­kva je ka­sni­je pro­ši­re­na u 5. vi­je­ku, a u 7. vi­je­ku je iz­gor­je­la pot­pu­no i za­tim je sa­gra­đe­na pe­to­brod­na ba­zi­li­ka za vre­me epi­sko­pa Jo­va­na. Nje­go­va fre­ska je još uvek sa­ču­va­na. Ta je cr­kva sko­ro pot­pu­no iz­gor­je­la 1917. go­di­ne, i ob­na­vlja­na je sve do 1948. Ar­hi­tek­ta Ari­sto­te­lis Za­hos je imao sli­ke i ski­ce sta­rog hra­ma, ka­ko je iz­gle­dao pri­je po­ža­ra, pa je za­hva­lju­ju­ći nje­mu hram ob­no­vljen vje­ro­do­stoj­no – ka­že La­za­re­vić. Na­kon cje­li­va­nja sve­če­vih mo­šti­ju, hor je odr­žao kon­cert i u ovoj cr­kvi. Hor je pje­vao i na li­tur­gi­ji u cr­kvi Sv. Ni­ko­le, ko­ji se na­la­zi u so­lun­skom par­ku Ari­sto­te­lo­vog tr­ga. Li­tur­gi­ju je slu­žio pro­to­je­rej-sta­vro­for Ge­or­gi­je Ma­tu­re­li (Gru­zi­jac). Za­ni­mlji­vo je da su u ne­ka­da­šnjem sje­di­štu mi­tro­po­li­je, jed­ne ne­dje­lje slu­ži na gru­zij­skom, a dru­ge na ru­skom je­zi­ku. Na­kon to­ga ob­i­šli su hram Sv. So­fi­je i hram Sv. Gri­go­ri­ja Pa­la­me, gdje su se po­klo­ni­li sve­ti­nja­ma i cje­li­va­li mo­šti.
- Na kra­ju pa­no­ram­ski smo raz­gle­da­li So­lu­na sa bro­da što je na nas osta­vi­lo ve­li­ki uti­sak i ste­kli smo dru­ga­či­ju pred­sta­vu o ovom gra­du iz pot­pu­no dru­ge vi­zu­re – ka­že La­za­re­vić o ovom iz­u­zet­nom po­klo­nič­kom pu­to­va­nju.
Priredila: Ž.J.


Po­seb­na čast na Ve­li­kim Me­te­o­ri­ma

Čla­no­vi „Je­din­stva“ ni­je­su pro­pu­sti­li pri­li­ku i da po­sje­te ma­na­sti­re na Me­te­o­ri­ma. I ta­mo su, kao i u So­lu­nu, do­bi­li pri­li­ku da po­ju.
- Naj­vi­še smo se za­dr­ža­li u Pre­bra­ženj­skom ma­na­sti­ru - Ve­li­ki Me­te­o­ri. Na­kon krat­kog iz­la­ga­nja de­žur­nog li­ca o isto­ri­ja­tu ma­na­sti­ra do­bi­li smo do­zvo­lu da kao srp­ski hor po­je­mo is­pred mo­šti­ju Sv. Jo­a­sa­fa Srp­skog ko­li­ko god že­li­mo, što je na­ma mno­go zna­či­lo, po­go­to­vo što je naš ne­be­ski po­kro­vi­telj, Sv. Sa­va, bio pre­dak Sv. Jo­a­sa­fa – pri­ča đa­kon La­za­re­vić.