Epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je slu­žio je na To­min­dan Sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju u cr­kvi Sve­tog apo­sto­la To­me na Br­za­vi kod Bi­je­log Po­lja, se­la ko­je se na­la­zi na sre­do­kra­ći iz­me­đu Bi­je­log Po­lja i Be­ra­na. Sa­slu­ži­va­lo mu je sve­šten­stvo i mo­na­štvo Epar­hi­je, a sve­toj slu­žbi bož­joj, ko­jom je pro­sla­vlje­na hra­mov­na sla­va i ob­no­va cr­kve na Br­za­vi, pri­su­stvo­vao je ve­li­ki broj vjer­ni­ka ovog kra­ja.
Vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je če­sti­tao je pra­znik Sv. apo­sto­la To­me sa­bra­nim vjer­ni­ci­ma, a sla­vu ovom sve­tom hra­mu i kr­sno ime sve­ča­ri­ma, ri­je­či­ma ar­hi­pa­stir­ske be­sje­de, is­ti­ču­ći da je cr­kva na Br­za­vi ob­no­vlje­na ve­o­ma li­je­po i da mo­že da po­slu­ži kao pri­mjer ka­ko se ob­na­vlja­ju sta­re sve­ti­nje. Hram je ob­no­vljen pri­lo­zi­ma, tru­dom i lju­ba­vlju mje­šta­na i te­ško bi bi­lo po­me­nu­ti sva ime­na, ali pre­ma ri­je­či­ma vla­di­ke, ni­ko ko je po­mo­gao ob­no­vu ove sve­ti­nje ne­će bi­ti za­bo­ra­vljen.
- Sje­ća­mo se vre­me­na ka­da je hram bio raz­ru­šen, po­ni­žen, ali su i ta­da nje­go­vi sve­ti te­me­lji pri­vla­či­li vje­ru­ju­ći na­rod ov­dje te su do­la­zi­li, svi­je­će pa­li­li, Bo­gu se mo­li­li i to je pre­sud­no do­pri­ni­je­lo te je, pri­je ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja za­po­če­ta ob­no­va cr­kve i mno­gi su u toj ob­no­vi uče­stvo­va­li. Te­ško bi bi­lo po­me­nu­ti sva ta ime­na, ali sva­ka­ko ne­će­mo za­bo­ra­vi­ti ni­ko­ga ko je po­mo­gao ob­no­vu ove sve­ti­nje. Bi­lo je ve­ćih i ma­njih do­bro­tvo­ra, sve njih za­jed­no i sve vas ne­ka Go­spod bla­go­slo­vi zbog tog ve­li­kog, div­nog, bla­go­slo­ve­nog tru­da, jer je ova cr­kva ob­no­vlje­na ve­o­ma li­je­po, mo­že po­slu­ži­ti kao pri­mjer ka­ko se ob­na­vlja­ju sta­re sve­ti­nje – re­kao je vla­di­ka.
Zvo­nik je na­pra­vljen, zvo­no osve­šta­no i ov­dje po­dig­nu­to, do­da­je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
- Sve su to pri­lo­zi do­brih i če­sti­tih mje­šta­na odav­de, po­ne­ko je bio i sa stra­ne, ali, uglav­nom, na­rod je svo­jim pri­lo­gom, svo­jim tru­dom, svo­jom slo­gom i lju­ba­vlju ob­no­vio. To je bla­go­slo­ve­no i, hva­la Bo­gu, vi­di se da hram ni­je­smo ob­na­vlja­li sa­mo da se li­je­po vi­di ov­dje, da ukra­si Lim­sku do­li­nu. Za­i­sta je li­je­po pro­ći ovu­da i po­gle­da­ti ob­no­vlje­ne sve­te hra­mo­ve, ali naj­ljep­še i naj­va­žni­je je to što se na­rod sa­bi­ra u nji­ma za sla­vu cr­kve i u dru­gim pri­li­ka­ma ka­da sve­šte­ni­ci mo­gu da slu­že, ka­zao je vla­di­ka. Na­po­me­nuo je da je sa­da hra­mo­va vi­še, ali ne­ma do­volj­no sve­šte­ni­ka da bi se ne­dje­ljom i pra­zni­ci­ma u sva­kom hra­mu slu­ži­la sve­ta slu­žba. Ni na­rod još uvi­jek ni­je spre­man da stal­no uče­stvu­je u bo­go­slu­že­nji­ma.
- Vo­li­mo da se oku­pi­mo kad je sla­va cr­kve, na Vas­krs ili Bad­nje ve­če, a za osta­le pra­zni­ke, osta­le sve­te slu­žbe, li­je­ni smo, još uvi­jek, da do­đe­mo svo­joj cr­kvi i da se Bo­gu po­mo­li­mo. Ipak, to je do­bro sje­me, či­sto i zdra­vo, hva­la Bo­gu ob­na­vlja­ju se sve­ti­nje, naš na­rod ko­ji po­dr­ža­va svo­ju cr­kvu, ko­ji lju­bi svo­je sve­ti­nje, žr­tvu­je se za njih, uči­nio je mno­go, u po­sled­njih 30-ak i vi­še go­di­na, za ob­no­vu na­ših sve­ti­nja - po­ru­čio je vla­di­ka.
Ovom pri­li­kom vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je je od­li­ko­vao ar­hi­pa­stir­skim gra­ma­ta­ma Ve­li­bo­ra, Vla­da­na i Ža­kli­nu Šće­kić sa Br­za­ve, za po­ka­za­nu lju­bav i do­bro­čin­stvo pre­ma SPC, na­ro­či­to pri­li­kom ob­no­ve cr­kve Sve­tog apo­sto­la To­me na Br­za­vi.
Pre­lo­mljen je slav­ski ko­lač, op­hod oko cr­kve i upri­li­če­na pri­god­na tr­pe­za hri­šćan­ske lju­ba­vi.M.N.