Odigrano je četrdeseto, jubilarno Prvenstvo Evrope u košarci. Rezutatski, sve je poznato. Ko je želio mogao je, posredstvom malih ekrana, ispratiti sve utakmice i analitički suditi o viđenom.
A šta je viđeno?
Zavisno od toga šta je ko želio vidjeti! Mnogo je dobrih stvari, ali bilo je i onih manje kvalitetnih. Tačnije nezanimljivih.
Poredak reprezentacija koje su došle u situaciju da se za njega bore, poznat je svima. Naročito ko je podijelio odličja, ali i kome je pripala najnepopularnija pozicija. Rusi su uzeli, onu, „drvnu”. Slovenci su se popeli, sasvim zasluženo, na evropski tron. Zlato na grudima Dragića, Dončića, Prepeliča... i selektora Kokoškova sija punim sjajem. Devet susreta i toliko, ne pobjeda, već trijumfa! Malo je ko očekivao baš Slovence sa zlatom na grudima. Ali, alal vjera!
Srbija je osvojila srebro. Alal vjera i njima! Otišli su vicešampioni svih takmičenja u Istanbul sa „trećepozivcima” i teško je na kraju reći da li su izgubili zlato ili osvojili srebro. Iz respekta prema šampionima prihvatićemo drugu soluciju, mada i da im je na grudima zasijala najsjanija medalja ne bi bilo nezasluženo. Saša Đorđević je sklopio mozaik, napalio tim i pustio na teren. Ostalo je viđeno! a viđena je nestvarna borba i odanost nacionalnom grbu, tvrda, do perfekcije odbrana, raznovsne postave i borba za zlanu medalju. Niz je nastavljen. Takav odnos će biti nagrađen. Pozlatiće se odanost državi i predanost igri.
Velika Španija je ostala velika. Ne kako se očekivalo (jer su se u polufinalu isprsili novi šampioni), ali popela se na podijum. Bronza je nekada kao zlato, naročito kada, kao kod Srba i Španaca izostanu važni šrafovi u uigranoj mašineriji. Rusi i borbi za medalju nisu imali šansi, iako su odigrali (odavno ne tako) dobar šampionat. Ako je za utjehu, dio su velike četvorke evropske košarke. Da nisu (gledaj slučaja) naletjeli na Slovence i Letonci su mogli biti dio najbolje košarkaške porodice starog kontinenta. Igrom su zaslužili. Utakmica Slovenija – Letonija u četvrtfinalu zadovoljila je i najprobirljiviju košarkašku publiku. Finale je po kvalitetu bilo odmah tu do! Grčka i Italija su možda morale bolje. I bi da nije bilo velikih iznenađenja. Ostali, među njima domaćin Tuska, a posebno Francuska i Hrvatska su u donjem domu evro košarke. Za mnoge iznenađujuće!
A gdje svrstati Crnu Goru? U koji dom? Gornji ili onaj drugi? Ako srednjeg nema, onda, po plasmanu na dnu gornjeg, po igri, a naročito ubjedljivim porazima od Španije i Letonije zauzimaju mjesto u mnogo nižoj kategoriji. Pa i od one koja broji 16 najboljih u Evropi. No, osmina finala je to, pa i kada izgubite sa preko 30 poena. Rukovodstvo crnogorskog košarkaškog saveza i selektor Bogdan Tanjević su uoči odlaska na šampionat zacrtali: „plasman u drugi fazu”. Ostvareno! Niko im nije postavljao dodatna pitanja. U prvom redu da ne remeti potrebni mir, ali i da sportska, a posebno „domoljubna” i laička javnost ne bi „tjerala vještice”. Nema pitanja ni nakon šampionata! Nećemo ih postavljati ni mi, ali hoćemo, uz niz pohvala za igru i zalaganje pojedinih igrača, naročito Bojana Dubljevića i Nikole Vučevića, konstatovati da je Bogdan Tanjević, nesporni košarkaški mag, napravio neoprostivu grešku! Grešku nesvojstvenu ozbiljnom sportskom pedagogu, naročito ako dolazi sa područja kakva je Crna Gora (ili je možda bila a mi zakasnili da se probudimo), gdje se samovolja i nedisciplina ne praštaju. Kako drugačije nazvati ponašanje, naturalizovanog Amerikanca Tajrisa Rajsa, ako ne drsko, pa i gore kada je na pripremnoj utakmici „disciplinovao” selektora Crne Gore!
A šta je selektor Crne Gore, ne trebao, već morao da uradi? Jednostavno, da precrta kolinu u kojoj piše ime Tajris Rajs. Pa makar košarkaši Crne Gore ne zabilježili pobjedu ni protiv Rumunije! Morao je zbog, ne samo košarkaške javnosti, posebno što ovo Amerikancu nije prvi ekces u njegovoj „zbog pasoša novoj domovini”. Sjećamo se mi njegovih mušica od ranije. Znao je to i Bogdan Tanjević.
Da je Tanjević imao tanju crtu tolerancije sačuvao bi svoj, onda košarkaši i obraz svakolike Crne Gore. I ne bi bio na gubitku! Pa šta je to Rajs doprinio igri košarkaške reprezentacije Crne Gore na poslednjem evropskom šampionatu? Ništa! Kada je nešto i odigrao poraz je bio neminovan, a izvojevane pobjede nisu zavisile od njegove filosofije košarkaškog igranja. Ostala je gorčina teških poraza i TRA(J)S jednog od najvećih košarkaških znalaca Evrope. I to na samom zalasku karijere. Možda je i zbog toga američkom Crnogorcu oprostio drčnost. Ipak, Bogdanu Tanjeviću nije bio potreban T(ajris) RA(J)S.
Veselin Drljević
)){kind=small}
