Mno­go tur­bel­nci­ja je bi­lo u to­ku je­se­nje po­lu­se­zo­ne u Mla­do­sti. Ne­ka­da­šnji šam­pi­on i osva­jač Ku­pa Cr­ne Go­re lje­tos je star­to­vao do­bro na me­đu­na­rod­noj sce­ni, eli­mi­ni­sa­li su u pr­vom ko­lu jer­men­ski Alar­škert (1:0, 3:0), a on­da su na dru­gom ko­ra­ku za­sta­li u dvo­me­ču sa Štur­mom (1:0, 0:3). Usli­je­di­lo je do­ma­će pr­ven­stvo i ja­ko loš po­če­tak. Na­kon po­ra­za od Ze­te na „Tre­šnji­ci” (0:3) u sed­mom ko­lu, Pod­go­ri­ča­ni su se raz­i­šli sa De­ja­nom Vu­ki­će­vi­ćem, a umje­sto nje­ga je na klu­pu do­šao Bran­ko Smi­lja­nić. Ni ovaj is­ku­sni struč­njak se ni­je pu­no za­dr­žao na klu­pi „cr­ve­nih”, sve­ga ne­ko­li­ko ko­la, a Mla­dost je na­pu­stio zbog sr­ča­nih pro­ble­ma. Mo­ra­la je upra­va klu­ba sa Sta­rog aero­dro­ma još jed­nom da tra­ži rje­še­nje, pa je šest ko­la pri­je kra­ja je­se­ni na klu­pu do­šao Ve­sko Ste­še­vić. Tre­ner ko­ji je na star­tu se­zo­ne vo­dio Kom Euro­zoks, po­tom je imao i krat­ku epi­zo­du u Jor­da­nu, po­di­gao je eki­pu i sa za­če­lja je do­veo na če­tvr­to mje­sto. Sa­rad­nja sa nji­me pre­kju­če je pro­du­že­na, pa će ovaj struč­njak do ju­na osta­ti na kor­mi­lu tro­fej­nog klu­ba.
– Mi tre­ba da bu­de­mo za­do­volj­ni po­mje­ra­njem na ta­be­li, jer u mo­men­tu ka­da smo po­če­li sa­rad­nju, bi­li smo tre­ći od­o­zdo, sa­da smo če­tvr­ti na ta­be­li. Ti­me smo za­do­volj­ni i to je mno­go bo­lje ne­go što je bi­lo, ali ni­smo za­do­volj­ni osvo­je­nim bo­do­vi­ma, jer smo tre­ba­li da osvo­ji­mo još ne­ki, po­go­to­vo na utak­mi­ci pro­tiv Ru­da­ra u po­sled­njem ko­lu – po­čeo je pri­ču za na­še no­vi­ne Ve­sko Ste­še­vić, kor­mi­lar Mla­do­sti.
Na­kon je­se­nje po­lu­se­zo­ne Pod­go­ri­ča­ni su na­la­ze u zo­ni Evro­pe, a po Ste­še­vi­će­vim ri­je­či­ma to je i cilj nje­go­ve eki­pe.
– Cilj je na­rav­no iz­la­zak u Evro­pu, da li je to kroz pr­ven­stvo ili Kup, vi­dje­će­mo, ali me­đu­na­rod­na sce­na je im­pe­ra­tiv.
Mla­dost u bor­bi za pr­vo mje­sto mno­go za­o­sta­je, pa im osta­je da se bo­re za kup.
– Na pa­pi­ru su Bu­duć­nost i Mla­dost fa­vo­ri­ti, s ti­me što ni­ka­ko ne smi­je­mo za­bo­ra­vi­ti ni Gr­balj. Ali, pi­ta­nje je ka­kav će žreb bi­ti, ima­mo tu i če­tvr­tog pred­stav­ni­ka iz Dru­ge li­ge, sa­stav Iga­la. Ne­ko­me će po­lu­fi­na­le bi­ti sreć­no, iako ne tre­ba pot­cje­nji­va­ti dru­go­li­ga­šku eki­pu. Ali, mi­slim da je eki­pa ko­joj Iga­lo do­đe za ri­va­la u ve­li­koj pred­no­sti u dvi­je utak­mi­ce – is­ta­kao je Ste­še­vić.
Ho­će li pro­ljeć­na po­lu­se­zo­na bi­ti te­ža od je­se­nje?
– Na­rav­no da će bi­ti te­ža. U cr­no­gor­skom fud­ba­lu je uvi­jek dru­ga po­lu­se­zo­na te­ža, jer će eki­pe da se po­ja­ča­ju, tra­ži­će igra­če na po­zi­ci­ja­ma gdje su bi­li sla­bi­ji i sma­tram da će par eki­pa bi­ti znat­no ja­če u dru­gom di­je­lu. Me­đu­tim, po­lu­se­zo­na ko­ja je za na­ma po­ka­za­la je da je ne­ko­li­ko ti­mo­va ot­pri­li­ke istog kva­li­te­ta. Bor­ba za Evro­pu, ali i za do­nji dio ta­be­le od­no­sno ba­raž, bi­će ne­iz­vje­sna i te­ška.
U sva­kom pre­la­znom ro­ku na Sta­rom aero­dro­mu je do­sta pro­ment­no. Na pi­ta­nje ho­će li ove zi­me bi­ti po­ja­ča­nja, Ste­še­vić je od­go­vo­rio:
– Mla­dost je ot­pu­sti­la še­sto­ri­cu re­no­mi­ra­nih igra­ča. Na­dam se da ru­ko­vod­stvo klu­ba ima al­ter­na­ti­vu za te fud­ba­le­re ko­ji su oti­šli.
Igra­či su na od­mo­ru, a Ste­še­vić je već za­ka­zao i po­če­tak zim­skih pri­pre­ma.
– Po­sle do­go­vo­ra o na­stav­ku sa­rad­nje, usa­gla­si­li smo se da bi pri­pre­me tre­ba­le da poč­nu 10. ja­nu­a­ra. Ve­li­ki broj eki­pa kre­će tog da­na, s tim što još uvi­jek ne zna­mo ka­da će bi­ti na­sta­vak pr­ven­stva. Sle­de­ća po­lu­se­zo­na ima utak­mi­cu vi­še u od­no­su na pret­hod­nu go­di­nu, pa će­mo bi­ti pri­mo­ra­ni da igra­mo utak­mi­ce u rit­mu sri­je­da-su­bo­ta. Sa ra­dom će­mo po­če­ti na kam­pu na Sta­rom aero­dro­mu, vje­ro­vat­no će­mo tu bi­ti do kra­ja ja­nu­a­ra, a on­da uko­li­ko bu­de uslo­va, a na to­me se ra­di, ići će­mo na dvo­ne­djelj­ne pri­pre­me u An­ta­li­ju.
Ka­ko će Mla­dost igra­ti na pro­lje­će?
– Ona­ko ka­ko bu­de ras­po­la­ga­la sa sna­ga­ma ko­je bu­de­mo ima­li. U sva­kom slu­ča­ju, uči­ni­će­mo sve da bu­de re­zul­tat­ski bo­lje ne­go što je bi­lo.
Od ove se­zo­ne u cr­no­gor­skom fud­ba­lu igra se po če­tvo­ro­kru­žnom bod si­ste­mu. Da li je taj si­stem tak­mi­če­nja do­bar?
– Ne­ma­mo ve­li­ki broj klu­bo­va i do­šli smo u si­tu­a­ci­ju da igra­mo če­ti­ri pu­ta jed­ni pro­tiv dru­gih. Ko­li­ko je to do­bro ne znam, ali u sva­kom slu­ča­ju kon­cen­tra­ci­ja kva­li­te­ta je u ma­njem bro­ju klu­bo­va, što po­ka­zu­je i ta­be­la. Sve eki­pe su tvr­de, pa čak i ove ko­je za­o­sta­ju na ta­be­li, Pe­tro­vac i De­čić, pra­ve pro­ble­me sko­ro svi­ma. Sa­mi zna­te da je Pe­tro­vac igrao ne­ri­je­še­no pro­tiv Bu­duć­no­sti, da je sa­vla­dao Mla­dost, da De­čić ima de­vet ne­ri­je­še­nih me­če­va, da je uzi­mao bo­do­ve ja­čim klu­bo­vi­ma... Ovo je iz­u­zet­no te­ško tak­mi­če­nje, jer se u ovoj li­gi sa de­set klu­bo­va bo­ri­te za Evro­pu ili is­pa­da­nje – kon­sta­to­vao je Ve­se­lin Ste­še­vić, šef struč­nog šta­ba Mla­do­sti.D.Pa­nić

34 žu­ta kar­to­na do­bi­li su fud­ba­le­ri Mla­do­sti u je­se­njem di­je­lu se­zo­ne. Re­kor­der je Ste­fan Cic­mil, ko­ji je pet pu­ta za­ra­dio jav­nu opo­me­nu, Ste­fan Bu­ko­rac je „po­žu­tio” če­ti­ri pu­ta, dok su po tri do­bi­li Ivan Kne­že­vić, Mir­ko Ra­i­če­vić i Ivan No­vo­vić.

6 igra­ča je ot­pu­sti­la Mla­dost po za­vr­šet­ku je­se­nje po­lu­se­zo­ne. To su: Ni­ko­la Vuk­če­vić, Ne­djelj­ko Vla­ho­vić, Vuk Mar­ti­no­vić, An­dri­ja Ka­lu­đe­ro­vić, Mi­lan Đu­ri­šić i Ivan Kne­že­vić.

Krat­ka epi­zo­da u Al Faj­se­li­ju

Pet ko­la u Ko­mu, a on­da je Ve­sko Ste­še­vić oti­šao u Jor­dan, na klu­pu Al Faj­se­li­ja. Me­đu­tim, ni­je se pu­no za­dr­žao, a svoj sta­tus i krat­ko za­dr­ža­va­nje u toj ze­mlji je i ob­ja­snio.
– U Al Faj­se­li sam oti­šao zbog re­zul­ta­ta ko­je je po­sti­gao Ne­boj­ša Jo­vo­vić, ko­ji je po­stao mi­to­lo­ška fi­gu­ra u Jor­da­nu i tom klu­bu. Mi­slim da bi mno­go ja­čim i bo­ljim tre­ne­ri­ma od me­ne bi­lo ja­ko te­ško da ga na­sli­je­de, jer su na­vi­ja­či na­vi­kli na nje­ga i za­vo­lje­li ga, jer im je za krat­ko vri­je­me do­nio tro­fe­je. Po­šao sam ta­mo i vje­ro­vat­no da su oče­ki­va­nja Faj­se­li­ja bi­la ve­li­ka, ali do­šli smo u ne­ku čud­nu si­tu­a­ci­ju. Klub je u pe­ri­o­du od 22 da­na tre­bao da od­i­gra se­dam zva­nič­nih utak­mi­ca (dva ku­pa i pr­ven­stvo). Uz tih se­dam, da zlo bu­de ve­će, še­sto­ri­ca igra­ča, mo­ra­la su da igra­ju če­ti­ri utak­mi­ce za voj­sku, ko­ja je ta­mo sve i sja. Oni su igra­či ko­ji se vo­de pod Voj­skom, ne slu­že voj­ni rok, za­to što igra­ju fud­bal. Ali, ka­da voj­ska ima tur­ni­re oni mo­ra­ju da na­stu­pa­ju za njih. Upra­vo u tom pe­ri­o­du se po­go­di­lo da mo­ra­ju da odu. Imao sam raz­go­vor sa sport­skim di­rek­to­rom, gdje sam tra­žio od nje­ga da uti­če na lju­de iz voj­ske, ka­ko bi oslo­bo­di­li igra­če da ma­kar ne igra­ju ne­ko­li­ko utak­mi­ca, jer sam bio upla­šen po­vre­da i umo­ra. U ne­kom in­ter­vjuu je to u ne­ga­tiv­nom kon­tek­stu pla­si­ra­no, is­pa­lo je da sam se upu­tio ne­ga­ti­van ko­men­tar u prav­cu voj­ske, što ap­so­lut­no ni­je tač­no. Sa­mo sam htio da za­šti­tim igra­če, a imao sam i ne­sreć­nu okol­nost što mi je pre­dvo­dio čo­vjek ko­ji se sla­bo slu­ži en­gel­skim je­zi­kom, pa se to do­sta is­ko­pli­ko­va­lo. U klu­bu ni­su ima­li ve­li­ko str­plje­nje i ra­zi­mi­je­va­nje, jer kod njih od jed­nom sve mo­ra da bu­de do­bro. Br­zo su do­ni­je­li od­lu­ku da se ra­zi­đu sa mnom – is­ta­kao je Ste­še­vić.


Ćet­ko­vić i Adro­vić naj­bo­lji stri­jel­ci

Mla­dost je u pr­vom di­je­lu se­zo­ne po­sti­gla 22 go­la, a naj­bo­lji uči­nak ostva­ri­li su Ad­mir Adro­vić i Mar­ko Ćet­ko­vić, ko­ji su po­sti­gli po pet go­lo­va. Sli­je­de Ste­fan Bu­ko­rac sa tri, Ste­fan Cic­mil, Ivan No­vo­vić i Zo­ran Pe­tro­vić su po­sti­gli po dva, dok su po jed­nom pro­tiv­nič­ke mre­že po­ga­đa­li: Mar­ko Bur­za­no­vić, Mi­lan Đu­ri­šić i Ne­djelj­ko Vla­ho­vić.
S dru­ge stra­ne, mre­ža „cr­ve­nih” tre­sla se 21 put.


Po­no­san na dva man­da­ta u Ko­mu

Ve­sko Ste­še­vić je u uvod­nih pet ko­la bio na klu­pi Kom Euro­zok­sa, sa ko­jim je ostva­rio uči­nak od če­ti­ri re­mi­ja i jed­nog po­ra­za.
– Ja sam u Ko­mu ra­dio u dva man­da­ta. Naj­pri­je je to bi­lo u Dru­goj li­gi, gdje smo ima­li jed­nu uspje­šnu po­lu­se­zo­nu. Eki­pa se ta­da na­la­zi­la u dru­ga­či­joj si­tu­a­ci­ji ne­go sa­da. Igra­li smo na sta­rom sta­di­o­nu i on­da mi je na­kon to­ga bi­lo ve­li­ko za­do­volj­stvo da se u dru­gom man­da­tu vra­tim u Kom, pod sa­svim dru­gim uslo­vi­ma i na jed­nom no­vom li­je­pom objek­tu i uslo­vi­ma za rad. Za­hva­lan sam ru­ko­vod­stvu Zla­ti­ča­na ko­je mi je dva pu­ta da­lo po­vje­re­nje. Ka­da si dva man­da­ta tu sa istim lju­di­ma i istim igra­či­ma, on­da se još vi­še zbli­ži­te i sa za­do­volj­stvom i sa­da pra­tim sva de­ša­va­nja u Ko­mu. Ja sam sre­ćan što sam bio dio ove gru­pe, ali je do­bro što sam oti­šao, jer me je na­sli­je­dio čo­vjek ko­ji je na­sta­vio da ra­di mno­go bo­lje ne­go ja, a to je Du­šan Vla­i­sa­vlje­vić – is­ta­kao je Ste­še­vić.