Za ne­ko­li­ko da­na kre­će pro­ljeć­na po­lu­se­zo­na u Cr­noj Go­ri. Ni­ka­da Su­tje­ska ni­je kre­nu­la u pro­lje­će sa plus tri­na­est bo­do­va, a dok su prak­tič­no svi oko nje­ga u obla­ci­ma eufo­ri­je, Ni­ko­la Ra­ko­je­vić kon­stant­no hla­di za­gri­ja­ne emo­ci­je. Ali, na­rav­no vje­ru­je u ono što ra­di, zna šta ho­će i ka­ko do ci­lja.
– Ni­je do­bro bi­ti eufo­ri­čan, bo­lje je bi­ti sa­mo­u­vje­ren u svom ra­du i na svom pu­tu, jer te to mo­že na­pu­ni­ti ener­gi­jom. Mo­ra­mo ra­di­ti za onaj tre­nu­tak za ko­ji svi že­li­mo i bi­ti sprem­ni na sve to. Ni­sam za bom­ba­stič­ne na­ja­ve – re­kao je Ni­ko­la Ra­ko­je­vić i na­sta­vio:
– Pri­stup sva­kom tre­nin­gu bio je ona­k­av ka­ko že­lim i za­htje­vam, što nas sve ve­se­li. Ni­ka­ko zbog to­ga ne­će­mo za­spa­ti na lo­vo­ri­ka­ma za­do­volj­stva ili sa­mog po­gle­da na ta­be­lu. Svi će pro­tiv nas ići mak­si­mal­no. Na sre­ću, pro­šli smo i bez ozbilj­ni­jih po­vre­da.
Ni­ko­la Ra­ko­je­vić je i ove se­zo­ne po­tvr­dio da je spe­ci­ja­list za stva­ra­nje ko­lek­ti­va sa ja­kim iden­ti­te­tom i ka­rak­te­rom. Zna šta ho­će i pe­dan­tan do bo­li. Vje­ru­je u ono šta ra­di, zna šta ho­će i ka­ko do ci­lja. Te­ško se sje­ti­ti kad su „pla­vo-bi­je­li” dje­lo­va­li ta­ko ho­mo­ge­no, ka­da su ra­di­li ta­ko do­bro, na­por­no, ali sa to­li­ko za­no­sa. Za­jed­no sa svo­jim sa­rad­ni­ci­ma, Ni­ko­la uspi­je­va da odr­ži ko­lek­tiv­nih duh na vi­so­kom ni­vou. Na pi­ta­nje na ko­jem je ni­vou eki­pa, ne­ko­li­ko da­na uoči pre­mi­je­re, Ra­ko­je­vić je od­go­vo­rio:
– Bi­li ste na mno­go tre­nin­ga, pro­su­di­te sa­mi. Lak­še će­te vi od­va­ga­ti, ne­go što bih ja. Ja ta­kvo mi­šlje­nje po­di­je­lim sa svla­či­o­ni­com, sa igra­či­ma, sa sa­rad­ni­ci­ma... Pu­no je za­i­sta do­brih stva­ri. Že­lio bih fud­ba­le­ri­ma da če­sti­tam na di­sci­pli­ni i za­la­ga­nju. Ka­da ma­lo bo­lje raz­mi­slim, mo­gu da ka­žem da smo od­ra­di­li naj­ve­ći dio ono­ga što smo pla­ni­ra­li. Bi­lo nam je va­žno da uz tre­nin­ge, od­i­gra­mo što vi­še utak­mi­ca. Is­pu­ni­li smo taj cilj. Pri­pre­me bih oci­je­nio kao ve­o­ma do­bre – is­ti­če stra­teg Nik­ši­ća­na.
I ove pri­pre­me do­ni­je­le su pu­no vi­še ne­go do­bre at­mos­fe­re u re­do­vi­ma je­se­njeg pr­va­ka, ko­ja se ogle­da ne sa­mo kroz pri­ka­za­no na te­re­nu, već je tu po­zi­tiv­nu vi­bra­ci­ju la­ko osje­ti­ti i na sva­ko­dnev­nim tre­nin­zi­ma. Ni­ko­la Ra­ko­je­vić za­jed­no sa svo­jim sa­rad­ni­ci­ma uspi­je­va odr­ža­ti ko­lek­tiv­nih duh na vi­so­kom ni­vou.
– Nor­mal­ni su uoči sva­kog star­ta zna­ko­vi pi­ta­nja, ali isto ta­ko ima pu­no mo­ti­va i že­lje kod igra­ča. Ka­da igra­mo kraj Bi­stri­ce, od­no­sno bo­lje re­ći, na sva­koj utak­mi­ci, va­ži­će sa­mo jed­na de­vi­za: do­bi­ti utak­mi­cu. Ni sa­mi još ne zna­mo ka­ko će to kre­nu­ti na pro­lje­će. Jed­no su pri­ja­telj­ske, a ne­što sa­svim dru­go zva­nič­ne utak­mi­ce.
Sko­ro pa pu­nih tri­de­set go­di­na po­žr­tvo­va­nja za fud­bal sa tre­ner­skog mje­sta, bez­br­oj stre­snih si­tu­a­ci­ja ni­su uspje­le da uga­se, ni da sma­nje Ra­ko­je­vi­će­vu že­lju za stal­nim na­pret­kom.
– Ni­sam se na­rav­no umo­rio, ni­ti sam iz­gu­bio am­bi­ci­je, jer jed­no­stav­no to je, bar po me­ni u ovom po­slu ne­mo­gu­će. Kao što ka­da sed­ne­te na ne­ko dru­go rad­no mje­sto, že­li­te da ra­di­te naj­bo­lje, ta­ko je i sa tre­ner­skim po­slom. Že­li­te da ura­di­te naj­bo­lje, a to je da vaš tim po­bi­je­di, od­no­sno da stig­ne i do tro­fe­ja. Ja Su­tje­sku ne do­ži­vlja­vam sa­mo kao ak­te­ra na cr­no­gor­skoj fud­bal­skoj sce­ni, već kao svoj dom – po­ru­čio je Ra­ko­je­vić.B.Kne­že­vić


Omla­din­ci na pra­vom pu­tu

Ne­ko­li­ko omla­di­na­ca je još jed­nom pot­vri­lo kva­li­tet, po­tvr­di­li su se da se na njih mo­že ozbilj­no ra­ču­na­ti.
– Svi ti mom­ci po­ka­za­li su da ko­li­ko sju­tra mo­gu bi­ti u udar­nom ti­mu. Po­ka­za­li su da ima­ju po­ten­ci­jal, i fud­bal­ski i ljud­ski. Nor­mal­no je da ima osci­la­ci­ja u igri, ali si­gur­no, ko­rak po ko­rak oni na­pre­du­ju. Tre­ba vre­me­na da ti igra­či sa­zru, da se na­met­nu, a ni to ni­je ga­ran­ci­ja da će čim do­đu u pr­vu eki­pu bi­ti sprem­ni da od­go­vo­re svim zah­ti­je­vi­ma i bi­ti na ni­vou sta­ri­jih pr­vo­ti­ma­ca. Tre­ba na­rav­no ima­ti i sre­će, uz na­rav­no rad i ta­le­nat, da do­bi­ješ pri­li­ku i da je is­ko­ri­stiš. Tre­ba vre­me­na, tre­ba­će str­plje­nja, jer se top igrač ne stva­ra pre­ko no­ći – is­ta­kao je Ra­ko­je­vić.