Al­ban­ski pre­mi­jer Edi Ra­ma ka­zao je da je pre­mi­je­ru Sr­bi­je Alek­san­dru Vu­či­ću, po­sle Srp­sko-al­ban­skog po­slov­nog fo­ru­ma u Ni­šu, da mo­ra­ju da obez­bi­je­de da do­go­vo­re­no bu­de i spro­ve­de­no. Is­ti­če da on i Vu­čić ni­su kla­sič­ni po­li­ti­ča­ri, već lju­di ko­je­ma je cilj da “pro­tre­su, mo­der­ni­zu­ju svo­je ze­mlje i pra­ve dis­kon­ti­nu­i­te­te”.
-Re­kao sam Alek­san­dru Vu­či­ću: ,,Slu­šaj, ja­ko je do­bro ovo što da­nas ra­di­mo, ali mo­ra­mo da obez­bi­je­di­mo da ono što je da­nas na­pi­sa­no na pa­pi­ru, u ugo­vo­ru, bu­de spro­ve­de­no’’. Jer, na­po­slet­ku, su­šti­na ni­je u spo­ra­zu­mi­ma, za­ko­ni­ma ili for­mu­la­ci­ja­ma, već u to­me da se stva­ri ura­de, re­kao je Edi Ra­ma. Či­nje­ni­cu da se po­sle se­dam de­ce­ni­ja od­su­stva di­ja­lo­ga i kon­ta­ka­ta iz­me­đu dvi­je ze­mlje stva­ri po­mje­ra­ju s “mr­tve tač­ke”, Ra­ma tu­ma­či po­li­tič­kom vo­ljom.
-Pri­zna­ću vam ne­što. Ka­da sam bio pr­vi put u Be­o­gra­du i kad smo ima­li onu za­i­sta ,,za­pa­lji­vu’’ pres kon­fe­ren­ci­ju, Vu­čić je bio ve­o­ma iz­ner­vi­ran i ja sam mu re­kao ,,Slu­šaj, ako za­i­sta mi­sliš da gra­di­mo pri­ja­telj­stvo, tre­ba da bu­deš svje­stan da je ono što se da­nas do­go­di­lo do­bro. Jer, po­treb­no nam je pri­ja­telj­stvo ko­je ne­će bi­ti za­sno­va­no na li­ce­mjer­ju i uslo­vlja­va­nju. Mo­ram da ti ka­žem šta mi­slim, i obrat­no, svi­dje­lo se to na­ma ili ne, na­veo je Ra­ma, na­šta se, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, Vu­čić na­smi­jao. Is­ti­če da je on po­no­vo po­kre­nuo isto pi­ta­nje sta­tu­sa Ko­so­va, i na Be­o­grad­skom bez­bjed­no­snom fo­ru­mu, što se Vu­či­ću, ka­ko ka­že “na­rav­no, ni­je do­pa­lo”, ali je na­čin na ko­ji su u Ni­šu o to­me raz­go­va­ra­li bio, ka­ko tvr­di, dru­ga­či­ji.
-Ova ze­mlja je bi­la za­to­če­nik pro­šlo­sti to­li­ko go­di­na, ja za­i­sta ve­o­ma po­štu­jem Vu­či­ćev na­por da to pre­va­zi­đe, re­kao je Tan­ju­gu al­ban­ski pre­mi­jer. Na pi­ta­nje ko­je je mje­sto Ko­so­va u ovom no­vom od­no­su iz­me­đu Sr­bi­je i Al­ba­ni­je ka­da je reč o una­pre­đe­nju eko­nom­ske sa­rad­nje, na­veo je da po­da­ci po­ka­zu­ju da su “dvi­je ze­mlje” ko­je ima­ju naj­ve­ći obim tr­go­vi­ne me­đu so­bom upra­vo Sr­bi­ja i Ko­so­vo i da je ta­ko bi­lo i u mno­go te­žim vre­me­ni­ma ne­go sa­da.
Ne mo­že­te, is­ta­kao je Ra­ma, da bi­ra­te su­sje­de, iako bi­ste mo­žda to vo­lje­li, mo­ra­te da ži­vi­te jed­ni s dru­gi­ma, a za to po­sto­je sa­mo dva na­či­na - da gra­di­te zi­do­ve ili da gra­di­te mo­sto­ve.
-Sna­žno vje­ru­jem da je Ko­so­vo po­sled­nja ve­li­ka pre­pre­ka za Sr­bi­ju da se ko­nač­no i za­u­vi­jek oslo­bo­di sop­stve­ne pro­šlo­sti, jed­nom za­svag­da, tvr­di Ra­ma. Sma­tra da bi pri­zna­nje Ko­so­va “bi­lo ve­o­ma ra­ci­o­na­lan i mu­dar po­tez i olak­ša­nje za Sr­bi­ju.”
-Mo­žda ni­sam u pra­vu, ali, vje­ru­jem da za obič­ne lju­de to ne bi bio skan­dal, oni bi to pri­hva­ti­li, tvr­di Ra­ma i do­da­je da se to “me­đu­tim, ko­ri­sti kao ma­mac za ras­pi­ri­va­nje na­ci­o­na­li­zma, ne­ga­tiv­nih osje­ća­nja, ko­ja ni­su do­bra za dvi­je ze­mlje”. M.Nj.