P
o po­vrat­ku s Ko­so­va i Me­to­hi­je, pred­sjed­nik Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić na­ja­vio je mo­guć­nost re­fe­ren­du­ma na ko­jem bi se gra­đa­ni iz­ja­sni­li o ko­sov­skom pi­ta­nju. Da li će re­fe­ren­du­ma, ko­ji je po­sled­nji put bio ka­da se do­no­sio ak­tu­el­ni Ustav 2006. go­di­ne, uop­šte bi­ti i na šta bi gra­đa­ni mo­gli da od­go­va­ra­ju ne­će se zna­ti do za­vr­šet­ka unu­tra­šnjeg di­ja­lo­ga. Kraj tog di­ja­lo­ga za­po­če­tog na ini­ci­ja­ti­vu Vu­či­ća mo­žda bi ko­in­ci­di­rao sa nje­go­vom na­ja­vom da će za dva – dva i po mje­se­ca re­ći svo­je rje­še­nje za ju­žnu srp­sku po­kra­ji­nu. Sa­da se to rje­še­nje na­la­zi u pre­am­bu­li Usta­va i po nje­mu je ju­žna srp­ska po­kraj­na neo­tu­đi­vi i ne­ras­ki­di­vi dio Sr­bi­je.
Mi­ni­star Ra­sim Lja­jić ka­že da re­fe­ren­dum ni­je op­ci­ja za rje­še­nje ko­sov­skog pi­ta­nja već na­čin da se gra­đa­ni slo­bod­no i de­mo­krat­ski iz­ja­sne o rje­še­nju ko­je će pred­lo­ži­ti po­li­ti­ča­ri. To, ka­ko ka­že, ni­je bje­ža­nje od od­go­vor­no­sti. Ako bi se mi­je­nja­la ustav­na pre­am­bu­la u ko­joj se po­mi­nje KiM, ri­ječ bi bi­la o ustav­nom re­fe­ren­du­mu, ko­ji bi bio oba­ve­zu­ju­ći.
-Ako bi se do­no­sio za­kon o su­štin­skoj auto­no­mi­ji za KiM, mo­rao bi da se ras­pi­še re­fe­ren­dum, ne bi li se usvo­jio ta­kav za­kon. Dru­go rje­še­nje gdje se mi­je­nja te­ri­to­ri­ja Sr­bi­je, gdje se even­tu­al­no na­la­zi me­đu­na­rod­no prav­ni ob­lik za ne­ku dru­gu bu­du­ću dr­ža­vu Ko­so­vo - mo­ra­lo bi da se po­tra­ži kroz mi­šlje­nje gra­đa­na na re­fe­ren­du­mu, re­kao je Slo­bo­dan Or­lo­vić, pro­fe­sor Prav­nog fa­kul­te­ta u No­vom Sa­du.
S Or­lo­vi­će­vim sta­vom opet se do­šlo do ter­mi­na ,,su­štin­ska auto­no­mi­ja’’, ak­ti­vi­ra­nog još 90-ih go­di­na iz Ber­li­na, ko­jim je Nje­mač­ka upu­ti­la za­htjev za rje­še­nje ko­sov­skog pi­ta­nja. Pot­pred­sjed­nik vla­de i li­der SDPS-a Ra­sim Lja­jić ka­že da su to te­le­di­ri­go­va­ni re­fe­ren­du­mi ko­je smo ima­li u pro­šlo­sti, gdje se oče­ku­je ona­kav od­go­vor ka­kav vlast i pred­sta­vlja gra­đa­ni­ma kroz svo­ju kam­pa­nju. Re­zul­tat u ve­li­koj mje­ri za­vi­si i od for­mu­la­ci­je re­fe­ren­dum­skog pi­ta­nja.
-Vr­lo če­sto se po­sta­vlja­ju su­ge­stiv­na pi­ta­nja ili di­rekt­no upu­ću­ju­ća pi­ta­nja, u za­vi­sno­sti od to­ga da li je u in­te­re­su vla­sti da se na­rod iz­ja­sni sa ,,da’’ ili ,,ne’’, ka­že Or­lo­vić, ina­če bli­zak vla­sti. Da li će re­fe­ren­du­ma bi­ti i s ko­jim pi­ta­njem, bi­će ja­sni­je ka­da pro­đe pro­lje­će, do­kad bi tre­ba­lo da tra­je unu­tra­šnji di­ja­log, a već sa­da se spe­ku­li­še da će Vu­čić ići na usta­vo­tvor­nu skup­šti­nu, u ko­joj bi imao ve­ći­nu, ali ta­da ne bi bi­la na­zva­na „na­pred­njač­kom ve­ći­nom“. Ina­če, opo­zi­ci­o­ne stran­ke ni­su uklju­če­ne u unu­tra­šnji di­ja­log za ko­jeg ka­žu da ga je Vu­čić po­kre­nuo da bi „ma­ski­rao svo­ju iz­da­ju Ko­so­va“, a naj­o­štri­ji pro­tiv­ni­ci ak­tu­el­nog tra­ga­nja za rje­še­njem su Dve­ri i DSS, ne­ka­da­šnja stran­ka Vo­ji­sla­va Ko­štu­ni­ce. Tvrd orah za vlast je i stav SPC o ko­sov­skom pi­ta­nju, ali i od­bi­ja­nje SA­NU da iza­đu sa je­din­stve­nim od­go­vo­rom o po­kra­ji­ni. Opo­zi­ci­ja ko­ja se pro­ti­vi unu­tra­šnjem di­ja­lo­gu is­ti­če da je sve o KiM re­če­no u Usta­vu Sr­bi­je i na dru­štve­nim mre­ža­ma po­zi­va­ju i na za­tvor­ske ka­zne za sve ko­ji ra­de su­prot­no ustav­nim i za­kon­skim nor­ma­ma.
Me­đu­na­rod­no pra­vo, ot­kad je stvo­re­no, vi­še je cilj ne­go stvar­nost, iz­ja­vio je aka­de­mik i pro­fe­sor me­đu­na­rod­nog pra­va Ti­bor Va­ra­di.
-U ovom ča­su Ko­so­vo je, mi­mo me­đu­na­rod­nog pra­va, odvo­je­no od Sr­bi­je, is­ti­če Va­ra­di, na­gla­siv­ši da upr­kos to­me KiM de fak­to ni­je dio Sr­bi­je, jer ta­mo ne­ma ni za­ko­no­dav­ne, ni sud­ske srp­ske vla­sti. Do­da­je da je te­ško do­ći do stra­te­škog opre­dje­lje­nja i da sve za­vi­si od od­no­sa sna­ga što po­ka­zu­ju i slu­ča­je­vi Kri­ma, Ka­ta­lo­ni­je....
-Unu­tra­šnji di­ja­log ima smi­sla, jer je do­bro da o jed­noj bol­noj i te­škoj te­mi ču­je­mo dru­ga mi­šlje­nja i ču­je­mo svo­je mi­šlje­nje u svje­tlo­sti dru­gih mi­šlje­nja. Aka­de­mi­ja ne­će ima­ti je­din­stve­no mi­šlje­nje, jer bi to bi­lo po­li­tič­ko mi­šlje­nje, ali će ohra­bri­ti aka­de­mi­ke da go­vo­re i iz­ne­su lič­ni stav, ka­že Va­ra­di. M.Nj.


Ho­džaj sma­tra da Vu­lin pri­je­ti

Mi­ni­star od­bra­ne Alek­san­dar Vu­lin iz­ja­vio je da de­sta­bi­li­za­ci­ju na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji iza­zi­va­ju ubi­stva, po­put aten­ta­ta na Oli­ve­ra Iva­no­vi­ća, kao i po­ku­šaj Al­ba­na­ca da uki­nu Spe­ci­jal­ni sud i ne do­zvo­le da se pri­pad­ni­ci­ma OVK su­di za rat­ne zlo­či­ne nad Sr­bi­ma. Ko­men­ta­ri­šu­ći tvit pot­pred­sjed­ni­ka ko­sov­ske vla­de En­ve­ra Ho­dža­ja da su iz­ja­ve srp­skog mi­ni­stra od­bra­ne pri­jet­nje za si­gu­r­nost na Ko­so­vu, Vu­lin je re­kao da de­sta­bi­li­za­ci­ju na KiM iza­zi­va či­nje­ni­ca da je od do­la­ska me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce u ju­žnu po­kra­ji­nu do da­nas ubi­je­no vi­še od hi­lja­du Sr­ba, a da za­to, ka­ko ka­že, sko­ro ni­ko ni­je od­go­va­rao.
-De­sta­bi­li­za­ci­ju na KiM iza­zi­va­ju oni ko­ji sma­tra­ju da je sva­ki zlo­čin nad Sr­bi­ma do­zvo­ljen i da mo­ra da bu­de ne­ka­žnjen. Voj­ska Sr­bi­je i srp­ska dr­ža­va će uvi­jek vo­di­ti ra­ču­na o sva­kom di­je­lu svo­je te­ri­to­ri­je što KiM i je­ste po Re­zo­lu­ci­ji 1244 i po Usta­vu Sr­bi­je, po­ru­čio je Vu­lin.
Ho­džaj tvr­di da je si­tu­a­ci­ja na Ko­so­vu mir­na i sta­bil­na, a iz­ja­vu mi­ni­stra Vu­li­na sma­tra pri­jet­njom.
-Od­go­vor­ne in­sti­tu­ci­je za bez­bjed­nost su Ko­sov­ska po­li­ci­ja, KBS, Euleks i Kfor! Iz­ja­ve po­put ove su pri­jet­nje bez­bjed­no­sti Ko­so­va i mi­je­ša­nje ra­di de­sta­bi­li­za­ci­je, na­pi­sao je Ho­džaj na Tvi­te­ru.


Mo­guć i za­mr­znu­ti kon­flikt

Ko­men­ta­ri­šu­ći prav­no oba­ve­zu­ju­ći spo­ra­zum o ko­me se go­vo­ri, Va­ra­di is­ti­če da je me­đu­na­rod­ni spo­ra­zum uvi­jek ta­kav. Do nje­ga sma­tra ni­je la­ko do­ći i oče­ku­je da će se pre­go­vo­ri na­sta­vi­ti, jer i sa­da­šnje spo­ra­zu­me obje stra­ne tu­ma­če na svoj na­čin.
-Za­mr­znu­ti kon­flik­ti su vi­še stvar me­đu­na­rod­ne po­li­ti­ke, ne­go pra­va. Po­sto­je ta­kve, ne­ri­je­še­ne si­tu­a­ci­je, na pri­mjer Ki­par. Po­ne­kad se me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca na­vik­ne da ži­vi sa ne­ri­je­še­nom si­tu­a­ci­jom, ali to ne bih na­zvao prav­nim rje­še­njem, ne­go po­li­tič­kim pri­hva­ta­njem jed­ne ne­ri­je­še­ne si­tu­a­ci­je, ako ona ne pro­iz­vo­di ve­li­ku šte­tu i su­ko­be. Zna­či, za­mi­sli­vo je da se do­đe do po­lu­ri­je­še­ne si­tu­a­ci­je, s ko­jom se mo­že ne­ko vri­je­me ži­vje­ti. To­ga je bi­lo u isto­ri­ji, op­ci­ja za­mr­znu­tog kon­flik­ta ni­je ne­za­mi­sli­va, ali bi­lo bi bo­lje da se do­đe do rje­še­nja, ka­že Va­ra­di.