Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić

U Nor­ve­škoj, dje­ci u ja­sli­ca­ma či­ta­ju baj­ke o prin­cu ko­ji se za­lju­bio u kra­lja, dok prin­ce­za ma­šta da se uda za kra­lji­cu. Iri­na M. Ber­set, Ru­ski­nja uda­ta za Nor­ve­ža­ni­na, ni­je po­vje­ro­va­la u tu baj­ku, pa joj je nor­ve­ški sud od­u­zeo dje­cu, jer „ni­je bi­la to­le­rant­na na pe­do­fi­li­ju”, i dao ih to­le­rant­ni­jim ro­di­te­lji­ma br. 3 i 4. Iri­na se dan pri­je tog do­ga­đa­ja obra­ti­la po­li­ci­ji sa pri­tu­žbom na pe­do­fil­ske rad­nje ma­to­rih nor­ve­ških „evro­pe­ja­ca” s nje­nim če­tvo­ro­go­di­šnjim si­nom.
Sva ta per­ver­zi­ja nad pri­ro­dom od­vi­ja se u okvi­ru pla­na Za­pa­da da se raz­bi­je po­ro­di­ca uni­šta­va­njem pri­rod­nog po­la. Taj plan spro­vo­di or­ga­ni­zo­va­na kri­mi­nal­na svjet­ska mre­ža, iza ko­je sto­je voltstrit­ska ban­kar­ska ma­fi­ja i me­ga­kom­pa­ni­je, od­no­sno me­đu­na­rod­na gru­pa za de­mo­graf­ski an­ti­po­ro­dič­ni ban­di­ti­zam. Pr­vi ko­rak je lin­gvi­stič­ki – uki­nu­ti su na­zi­vi „otac” i „maj­ka”. Dru­gi ko­rak je eli­mi­ni­sa­nje pri­rod­nog po­la u lič­nim do­ku­men­ti­ma. Tre­ći ko­rak je usa­đi­va­nje ne­pri­rod­ne pol­ne ori­jen­ta­ci­je od ro­đe­nja. Po­sle­di­ce su bri­se­lo­krat­ske: U Švaj­car­skoj do­vo­de dje­ča­ke u vr­ti­će u ha­lji­na­ma, a tri­de­set hi­lja­da dje­ce je već od­u­ze­to tra­di­ci­o­nal­nim ro­di­te­lji­ma i pre­da­no isto­pol­nim. U Dan­skoj sto­je ogla­si: „Iz­najm­lju­je se konj za in­tim­ne od­no­se”. U Go­spo­dar­či­ću omi­lje­noj Nje­mač­koj, sa­mo u jed­nom ma­lom gra­du, le­gal­no funk­ci­o­ni­še de­set zoo-bor­de­la.
U Ame­ri­ci, dra­goj Go­spo­da­ru, spro­vo­de se iz­bo­ri lje­po­te me­đu tran­sve­sti­ti­ma – dje­ča­ci­ma od šest go­di­na. U Ka­na­di je pe­do­fi­li­ja slu­žbe­no pri­zna­ta sek­su­al­na ori­jen­ta­ci­ja, a le­ga­li­zo­va­ni su eks­pe­ri­men­ti na dje­ci: ste­ri­li­za­ci­ja i lo­bo­to­mi­ja. U Nor­ve­škoj se u škol­ski pro­gram za pr­va­ke uvo­di pred­met „in­cest”. U Fran­cu­skoj pr­va­či­ći uče u ško­li da „ta­ta no­si ha­lji­nu”, kao i da „Pjer ni­je dje­voj­či­ca, a Ma­ri­ja ni­je dje­čak”!
U Ho­lan­di­ji je le­gal­na stran­ka pe­do­fi­la, a to­le­ri­še se i in­fan­to­fi­li­ja, pa je je­dan ho­land­ski ho­mo­sek­su­a­lac, ko­ji je ži­vio u isto­pol­nim bra­ku, na­pa­stvo­vao pre­ko sto­ti­nu dje­ce. Nje­go­va naj­mla­đa žr­tva ima­la je sa­mo de­vet da­na od ro­đe­nja. A naj­sta­ri­ja dvi­je i po go­di­ne.
U tom ci­lju, u EU i ne­kim ze­mlja­ma, kao Nor­ve­ška, oba­ve­znom seks-pro­svje­tom di­je­te tre­ba od­mah po­sli­je ro­đe­nja da se opre­di­je­li što je: gej, le­zbij­ka, bi­sek­su­a­lac, tran­sve­stit ili tran­ssek­su­a­lac, ali su poj­mo­vi „mu­ška­rac” i „že­na” is­klju­če­ni, od­no­sno di­je­te tre­ba sa­mo da od­re­di svoj „džen­der­ni (rod­ni) iden­ti­tet”, ali ko­ji ne smi­je bi­ti ni mu­ško, ni žen­sko.
U NA­TO Evro­pi uve­de­ni su sek­su­al­ni stan­dar­di za vas­pi­ta­nje dje­ce da ne bu­du ono što je­su. U nji­ma pi­še da su ro­di­te­lji oba­ve­zni, za­jed­no sa lje­ka­ri­ma i vas­pi­ta­či­ma da uče dje­cu još u vr­ti­ću „ra­znim vi­do­vi­ma lju­ba­vi”. U okvi­ru te „bo­lonj­ske” ško­le, u Nor­ve­škoj se re­a­li­zu­je dr­žav­ni pro­gram ko­jim se obič­ni dje­ča­ci i dje­voj­či­ce de­for­mi­šu u „ne­ke dru­ge oso­be”. Ako ne­ko na­pa­stvu­je dje­cu nje­gov pol je „pe­do­fil”. Ako vo­li sa­mo ži­vo­ti­nje, nje­gov pol je „zo­o­fil”, ako vo­li i dje­cu i ži­vo­ti­nje on je „kvir”. EU ima osam­na­est po­lo­va, ali ne­ma mu­škog i žen­skog, jer ni­je va­žno ko si, pa već sa­da ne­ki EU pa­so­ši, re­ci­mo nje­mač­ki, ima­ju tri kva­dra­ta za „pol”, a plan je da osta­ne sa­mo tre­ći kva­dra­tić sa slo­vi­ma „l”, „g” , „b”, „t”. Bri­šu se kva­dra­ti­ći „m” i „ž”, pa na­ša dje­ca ne­će vi­še ima­ti ma­mu i ta­tu, ali će mo­ći da ih na­pa­stvu­je ne­ki ma­to­ri pe­do­fil, ko­ji, po za­ko­ni­ma EU, ne mo­že bi­ti ka­žnjen čak ni za iži­vlja­va­nje nad no­vo­ro­đen­če­tom, jer, re­ci­mo, ho­land­ski sud ni­je to na­zvao na­si­ljem.
To su EU i SAD „vri­jed­no­sti”. U tu So­do­mu i Go­mo­ru nas vo­de Go­spo­dar i Go­spo­dar­čić!

(Autor je ne­ka­da­šnji ge­ne­ral­ni kon­zul SRJ u Ba­ri­ju)