Pi­še: prof. dr Slo­bo­dan Ra­do­njić

Sti­dim se ko­li­ko je vlast oja­di­la Bo­šnja­ke i u ra­tu i u mi­ru, ali oni ne vje­ru­ju ni svo­jim oči­ma, pa ne­ka tra­že za­slu­že­ni op­sta­nak i na­pre­dak od vla­sti. Za njih ni­je vri­je­me za pro­mje­ne, već ih i da­lje bri­de dla­no­vi od apla­u­za vo­đa­ma.
Sti­dim se an­ti­ci­vi­li­za­cij­skih kon­cep­ci­ja NA­TO-a i za­pad­ne Evro­pe, oku­pa­tor­ske, ge­no­cid­ne i pre­da­tor­ske po­li­ti­ke. Uni­šta­va­ju na­ro­de, ru­še ko­li­jev­ke ci­vi­li­za­ci­je, bom­bar­du­ju gra­do­ve, ubi­ja­ju sto­ti­ne hi­lja­da gra­đa­na, oti­ma­ju i eks­plo­a­ti­šu nji­ho­ve pri­rod­ne re­sur­se i vr­še ve­li­ka ra­se­lja­va­nja sta­nov­ni­štva. Za na­rod u Cr­noj Go­ri NA­TO-vci ni­je­su po­želj­ni na ovom pro­sto­ru. Bi­će tra­gič­no ako se do­ne­se od­lu­ka o ula­sku Cr­ne Go­re u NA­TO bez re­fe­ren­du­ma.
Sti­dim se, za­to još vi­še na­ših sim­pa­ti­ze­ra NA­TO-a (iz stra­ha od Al­ba­na­ca i Hr­va­ta i što ne­će ima­ti ko da bra­ni Cr­nu Go­ru).
Sti­dim se što vlast za­bo­ra­vlja na vje­kov­ne isto­rij­ske po­ve­za­no­sti Cr­ne Go­re i Ru­si­je, pa osim sank­ci­ja i udva­ra­nja ru­skim ne­pri­ja­te­lji­ma na­mje­ra­va­ju da su­prot­no vo­lji na­ro­da pri­stu­pe NA­TO sa­ve­zu. To je iz­da­ja na­ro­da zbog in­te­re­sa po­je­di­na­ca da uši­ća­re iz­grad­njom voj­nih ba­za u Cr­noj Go­ri.
Sti­dim se što ne zna­ju da je osnov­ni cilj odvo­ji­ti srp­ske i ru­ske ve­ze, a to uzro­ku­je po­ja­ča­nje srp­stva, do­se­lja­va­nje Ru­sa (do­bro do­šli) i sla­blje­nje cr­no­gor­ske na­ci­je.
Sti­dim se be­stid­nih lju­di ko­ji ne pre­sta­ju sa ra­znim po­dje­la­ma u Cr­noj Go­ri. Naj­no­vi­je po­dje­le na cr­no­gor­ski je­zik 1 (nik­šić­ki) i cr­no­gor­ski je­zik 2 (ce­tinj­ski) di­je­li i Cr­no­gor­ce na ar­ha­ič­ne i jo­to­va­ne i Cr­no­gor­ce no­vog iden­ti­te­ta. Ako že­liš da ne­ka ze­mlja pro­pad­ne, po­mo­li se da u njoj bu­de vi­še vo­đa (arap­ska mu­drost).
Sti­dim se od­lu­ke mi­ni­star­stva pro­svje­te da od mo­gu­ćeg pra­vi ne­mo­gu­će, kr­še­ći sve za­ko­ne u ve­zi sa or­ga­ni­za­ci­jom na­vod­no pa­ra­lel­nog cr­no­gor­skog je­zi­ka 2. To su dva raz­li­či­ta tzv. je­zi­ka.
Sti­dim se još vi­še tzv. ne­kom­pe­tent­nih pro­fe­so­ra na cr­no­gor­skom je­zi­ku dva, gdje su dok­to­ri­ra­li (ako su) kod ko­ga (kad ta­kvog stu­di­ja ne­ma na pla­ne­ti, kao ni struč­nja­ka)?
Sti­dim se što su Sr­bi, da bi uki­nu­li tzv. cr­no­gor­ski je­zik 1., od­lu­či­li da za de­ka­na iza­be­ru „zad­nju klu­pu” sa pro­sje­kom du­go­go­di­šnjeg stu­di­ra­nja 6,33. Usko­ro će do­bi­ti na­gra­du – re­or­ga­ni­za­ci­ja Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta, a mo­žda sli­je­de i ne­ga­tiv­ne pe­da­go­ške im­pli­ka­ci­je.
Sti­dim se ma­lo­um­ni­ka ko­ji ho­će da iz­bri­šu iz na­šeg pam­će­nja, knji­ga, spo­me­ni­ka kul­tu­re i po­ro­dič­nih spo­me­ni­ka – ći­ri­li­cu. Za­bo­ra­vlja­ju tu­po­glav­ci da pro­šlost du­go tra­je.
Sti­dim se ka­ko si­no­vi bru­ka­ju svo­je ro­di­te­lje. Dva bra­ta – je­dan Sr­bin, dru­gi Cr­no­go­rac. Ka­žem ja nji­ma ži­vi­te bar u slo­zi, jer po­zna­ju­ći va­šu maj­ku i na osno­vu mo­ga vi­đe­nja vi ste bra­ća, pa vam ni DNK ne­će dru­ga­či­je po­ka­za­ti.
Sti­dim se ka­ko pen­zi­o­ne­ri tre­ni­ra­ju u dru­goj po­lo­vi­ni ži­vo­ta, no­se­ći na le­đi­ma svo­je si­no­ve i nji­ho­ve si­no­ve.
Sti­dim se što ni­je­sam imao prav­nog osno­va da pro­zo­vem ve­li­ki broj tzv. no­vih dok­to­ra na­u­ka, ku­plje­nih ili ste­če­nih bez mu­ke.
Sti­dim se in­spek­ci­ja i in­sti­tu­ci­ja što ne pro­vje­re hi­lja­de ku­plje­nih fa­kul­tet­skih di­plo­ma sa ko­ji­ma su mno­gi po­sta­li ka­dro­vi.
Sti­dim se hi­perpro­duk­ci­je dok­to­ra­ta, ko­je ni­ko ne vred­nu­je – ni dr­žav­ni or­ga­ni, ni po­slo­dav­ci, a uni­ver­zi­tet im za­tvo­rio vra­ta. Ne­ka se tje­še i zo­re. Pa što, ne­ka ih na kra­ju pri­ka­če.
Sti­dim se što je ma­li broj pro­fe­so­ra di­si­de­na­ta. Za­što da se ja sti­dim kad se oni ne cr­ve­ne od sti­da.
Sti­dim se nji­ho­ve spre­ge sa vla­šću, kad su im vo­đe ne­zna­li­ce i zad­nje klu­pe, kad ne vje­ru­ju svo­jim oči­ma i zna­nju, kad su uslo­vlje­ni mi­zer­nim lič­nim do­hot­kom i ho­no­ra­ri­ma, iz­bo­rom u zva­nja i mno­go to­ga još.
Sti­dim se pro­fe­so­ra, što to­bo­že, dr­že pre­da­va­nja i is­pi­te za 600 stu­de­na­ta u am­fi­te­a­tri­ma sa 100 – 300 mje­sta.
Sti­dim se na­stav­nič­kog auto­ri­te­ta ko­ji za­vi­si od dru­štve­nog ugle­da, jer auto­ri­tet ni­je sa­mo škol­ska po­ja­va za­tvo­re­na u če­ti­ri zi­da.
Sti­dim se na­stav­ni­ka ko­ji ni­je spre­man svo­jim zna­njem i po­na­ša­njem, da pred­vo­di stu­den­te, rad­ni­ke i se­lja­ke u bor­bi za pro­mje­ne u dru­štvu, a da če­ka ho­no­rar, pla­ti iz­bor u zva­nje, jer ni­je vri­je­me za ću­ta­nje.
Sti­dim se ne­kih svo­jih biv­ših stu­de­na­ta, sa­da sa­rad­ni­ka i pro­fe­so­ra, ko­ji ne bi­ra­ju sred­stva da do­đu do ci­lja, čak da pre­da­ju i pred­me­te iz ko­jih poj­ma ne­ma­ju. A ima ih ko­ji na an­ke­ti­ra­nju stu­de­na­ta, ko­ri­ste ap­sol­ven­te, post­di­plom­ce, dik­ti­ra­ju im ili od­go­va­ra­ju umje­sto stu­de­na­ta. Jed­ni će sa­gnu­te gla­ve pro­la­zi­ti po­red pro­fe­so­ra, a dru­gi će bi­ti sud­ski go­nje­ni. Ni­je do­bro za­bo­ra­vi­ti do­bro­čin­stva, ali je do­bro opra­šta­ti zlo.
Sti­dim se ka­ko je vlast uspje­šna u grad­nji gu­bi­ta­ka i zi­do­va, umje­sto na­pret­ka i mo­sto­va.
Sti­dim se ka­ko, za­hva­lju­ju­ći vla­di u Cr­noj Go­ri naj­br­že ra­stu du­go­vi.
Sti­dim se na­mje­ra za le­ga­li­zo­va­nje ma­ri­hu­a­ne u me­di­cin­ske svr­he. Ako se to, ipak, de­si on­da je lo­gič­no le­gal­no uz­ga­ja­nje ma­ri­hu­a­ne.
Sti­dim se ka­ko tu­pi za­o­štra­va­ju si­tu­a­ci­ju ra­znim po­dje­la­ma.
Sti­dim se, bo­že mi opro­sti, što je u ime slo­bo­de i rav­no­prav­no­sti svih vjer­skih za­jed­ni­ca, jed­na NVO po­sta­la vjer­ska za­jed­ni­ca.
Sti­dim se za­blu­da lju­di ko­ji ne­gi­ra­ju srp­stvo Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog, Pe­tra II Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša, Mar­ka Mi­lja­no­va, Vu­ka Ka­ra­dži­ća, Jan­ka Vu­ko­ti­ća ... i dr.
Sti­dim se što je princ Ni­ko­la pre­sto­lo­na­sled­nik, sin srp­ske di­na­sti­je Pe­tro­vi­ća po­stao Cr­no­go­rac. Mo­rao je princ da pro­či­ta da se 1909. od 94 od­sto sta­nov­ni­štva iz­ja­sni­lo kao Sr­bi, osta­li su bi­li Al­ban­ci, a ni­ko se ni­je iz­ja­snio kao Cr­no­go­rac. Na po­pi­su 1948. go­di­ne, na­kon ko­mu­ni­stič­ke na­red­be i pro­mje­ne ide­o­lo­gi­je, 90 od­sto se iz­ja­sni­lo kao Cr­no­gor­ci. Ni­šta čud­no, da princ ni­je sta­ri­ji od cr­no­gor­ske na­ci­je. Iako ni­je ro­đen ov­dje i ne zna je­zik, iako je od srp­ske lo­ze pri­ma pla­tu od Cr­ne Go­re.
Sti­dim se či­nje­nja ma­njin­ske za­jed­ni­ce Cr­no­go­ra­ca u Sr­bi­ji. Na­ci­o­nal­ni Sa­vjet pre­o­sta­le „ša­ke” Cr­no­go­ra­ca ugro­žen je od slu­žbe­ni­ka Upra­ve za di­ja­spo­ru Cr­ne Go­re, uz Ste­vo­vi­ća uči­ni­li su do­sta u di­ja­spo­ri da je mno­gi­ma po­grd­no i uvre­dlji­vo bi­ti Cr­no­go­rac. Sa za­do­volj­stvom is­ti­čem da su se ob­i­sti­ni­la mo­ja de­se­to­go­di­šnja pred­vi­đa­nja da će Cr­no­gor­ci sve uči­ni­ti da ta­kva za­jed­ni­ca ne po­sto­ji u Sr­bi­ji.
Sti­dim se hap­še­nja lje­ka­ra kao da su kri­mi­nal­ci, a na sva­kom ćo­šku slo­bod­no vla­da­ju kri­mi­nal­ci i vre­ba­ju ubi­ce. Na osno­vu tu­žbe, umje­sto hu­ma­ni­sta do­bi­smo kri­mi­nal­ce. U nji­ho­vom slu­ča­ju mo­gu da bu­du spo­koj­ni, jer su uhap­še­ni od svo­jih par­tij­skih dru­go­va ko­ji su ih po­sta­vi­li na ru­ko­vo­de­ća mje­sta.
Sti­dim se mo­ra­li­sa­nja no­vi­na­ra iz emi­si­je „U ra­lja­ma ži­vo­ta”, (si­na ča­snog oca) ko­ji je „va­lja­nim” po­slo­vi­ma pre­ko „Be­ga pre­sa” vla­snik su­pru­ga, na­kon ste­ča­ja po­stao enorm­no bo­gat da je po­stao vla­snik NIP „Po­bje­de”.
Sti­dim se što Cr­na Go­ra vi­še ni­je čoj­ska, pu­ri­tan­ska i kon­zer­va­tiv­na.
Sti­dim se svih pi­sme­nih ko­ji ne vi­de da u ći­ri­li­ci po­sto­ji znak za sva­ki glas. Za­to i mi­slim i pi­šem ći­ri­li­com.