Pi­še: Bran­ka Den­da


Mo­žda je lju­bav i da­lje pri­sut­na, ali sva­ka­ko da nje­na sna­ga sla­bi, dok ne iš­či­li, na­stu­pio je i taj mo­me­nat. Par ko­ji je de­ce­ni­ju i po imao pri­li­ku da po­pra­vi stva­ri, pa i umno­ža­va­njem svo­jih „če­da“, umje­sto na­pret­ka kon­sta­tu­je sa­mo umno­ža­va­nje za­htje­va i uslo­vlja­va­nja. Ape­ti­ti na­ra­sta­ju i gu­bi se osje­ćaj za re­al­nost, sa­mim tim uru­ša­va­ju se te­me­lji ono­ga što je u po­čet­ku ima­lo zdra­vu osno­vu. Za­jed­ni­ca kao ta­kva vi­še ne eg­zi­sti­ra. Ov­dje ide­ja SNP-a, već odav­no ni­je stil ži­vo­ta, sa­da i zva­nič­no.
Go­spo­di­ne Mi­li­ću, sje­ti­će­te se one ne­vi­đe­no do­bre ulo­ge kult­nog ostva­re­nja ju- ki­ne­ma­to­gra­fi­je: Ba­ta Stoj­ko­vić raz­go­vo­ra te­le­fo­nom sa Bo­rom To­do­ro­vi­ćem: „Mo­žda ste do­bi­li po­gre­šan broj, ali ste do­bi­li onog kog ste tra­ži­li“, ‘’Pro­fe­si­o­na­lac’’. Mo­žda ste Vi ima­li dru­gu ma­te­ma­ti­ku, ali ste do­bi­li ono što ste tra­ži­li. Mo­ra­li ste bi­ti agil­ni­ji, dok se još ne­što i da­lo po­pra­vi­ti, a ni­je da je ne­do­sta­ja­lo upo­zo­re­nja. Mo­žda ste do­bi­li Be­ra­ne kao ma­lu sa­tis­fak­ci­ju, čast Va­so­je­vi­ći­ma, ali ste iz­gu­bi­li Her­ceg No­vi, a to se ni­je smje­lo do­go­di­ti. Ni­je po­en­ta u pu­kom bar­ja­če­nju srp­stvom, za­pra­vo baš ne zbog to­ga, već pre­vas­hod­no, zbog ono­ga što je No­vi pred­sta­vljao u oči­ma jav­no­sti na­ma ne­po­sred­nog okru­že­nja, a mo­žda i ši­re. Bio je to ka­ko ste i sa­mi go­vo­ri­li „ra­sad­nik slo­bod­ne mi­sli“, „ba­sti­on ot­po­ra, ne dr­ža­vi već vla­sti“. „Odav­de će­mo pre­ni­je­ti pel­cer na ci­je­lu Cr­nu Go­ru’’, po­ru­či­vao je ra­ni­jih go­di­na Va­si­li­je La­lo­še­vić... Evo „osta­li sa­mo dug­mi­ći“, sa­da mi je na umu re­pli­ka iz fil­ma „Ma­ra­ton­ci tr­če po­ča­sni krug’’. Po sve­mu su­de­ći, opo­zi­ci­ja u Cr­noj Go­ri za­i­sta je ta­kva da bi ma­kar njen pr­vi eša­lon, od­no­sno pr­vi me­đu jed­na­ki­ma ko­nač­no mo­gli u po­li­tič­ku pen­zi­ju, da se eto ma­kar ne­što pro­mi­je­ni za če­tvrt vi­je­ka... Kad već vlast ne mo­že, ne­ka se mi­je­nja opo­zi­ci­ja... Naj­zdra­vi­je tki­vo sva­kog, pa i naj­de­mo­krat­ski­jih dru­šta­va u svi­je­tu.
Za­si­gur­no ne tre­ba da sno­si­te od­go­vor­nost za sve što se u par­ti­ji de­ša­va­lo, pri­je 2006. go­di­ne ka­da ste iza­bra­ni za li­de­ra, sa­gla­si­će­mo se... No, sa­da na­kon ne­dav­nog re­i­zbo­ra na tu va­žnu funk­ci­ju, za ono što se do­ga­đa­lo od ta­da do da­nas ap­so­lut­no tre­ba da sno­si­te od­go­vor­nost. Ovo je i Va­ša za­slu­ga. Pi­ta­te li se Vi, ku­da ide SNP?
Mo­žda ov­dje ima i ma­lo ko­smič­ke prav­de. Evo zbog če­ga- par­ti­ja ko­ja je se­bi do­zvo­li­la taj luk­suz da se od­rek­ne ono­ga ko­ji je bio njen osni­vač, spi­ri­tus mo­vens, če­sti­ti Rov­ča­nin, Mo­mir Bu­la­to­vić, pred­sjed­nik Cr­ne Go­re i Vla­de SRJ, ne­ka­ko je mo­ra­la da pla­ti taj za­o­sta­li dug iz pro­šlo­sti, ne­bi­li se, po­su­ta pe­pe­lom, mo­žda u ne­koj bu­duć­no­sti uz­di­gla na pi­je­de­stal na kom je bi­la u vre­me­nu pr­vot­nog pred­sjed­ni­ka pre­ma kom osje­ćam du­bo­ko po­što­va­nje.