Pi­še: Zo­ran La­ku­šić



Pro­cje­na Ame­rič­kog de­mo­graf­skog in­sti­tu­ta da će Cr­na Go­ra 2050. go­di­ne ima­ti oko 10 od­sto ma­nje sta­nov­ni­ka već se ostva­ru­je, po­seb­no ka­da je u pi­ta­nju sje­ver Cr­ne Go­re. Sa sje­ve­ra se za go­di­nu da­na pro­sječ­no od­se­li vi­še od hi­lja­du sta­nov­ni­ka, sa­mo je iz Be­ra­na iz­me­đu 1991. i 2011. go­di­ne oti­šlo bli­zu 16.000 gra­đa­na. Ta­ko­đe, po­da­ci po­ka­zu­ju da je na sje­ve­ru broj umr­lih ve­ći od bro­ja ro­đe­nih.
Ne­ka­da su op­šti­ne na sje­ve­ru Cr­ne Go­re bi­le no­si­o­ci eko­nom­skog i pri­vred­nog raz­vo­ja dr­ža­ve. Si­tu­a­ci­ja je da­nas sa­svim dru­ga­či­ja, ve­li­ki broj fa­bri­ka je za­tvo­ren i ve­li­ka ne­za­po­sle­nost uzro­ku­je mi­gra­ci­ju sta­nov­ni­štva. Si­stem pre­tje­ra­ne cen­tra­li­za­ci­je u pret­hod­nih dva­de­se­tak go­di­na glavni je uzroč­nik eko­nom­skog posrnuća sje­ve­ra Cr­ne Go­re. Za­kon­ske re­gu­la­ti­ve, ko­je se ti­ču re­gi­o­nal­nog raz­vo­ja, ni­je­su pru­ža­le na­ro­či­te mo­guć­no­sti gra­do­vi­ma na sje­ve­ru Cr­ne Go­re da kre­nu sa mr­tve raz­voj­ne tač­ke. Ne­rav­no­mje­ran re­gi­o­nal­ni raz­voj i dis­kri­mi­na­tor­ski od­nos dr­ža­ve pre­ma sje­ve­ru, ovaj kraj je pre­tvo­rio u pod­ruč­je si­ro­ma­štva i bez­na­đa, bez na­de da će usko­ro bi­ti bo­lje. Vlast na sje­ver gle­da is­klju­či­vo kroz iz­u­zet­no bo­ga­te pri­rod­ne re­sur­se, ko­je je sta­vi­la u funk­ci­ju bo­ga­će­nja uskog kru­ga po­je­di­na­ca. Zbog to­ga za­o­sta­je po svim pa­ra­me­tri­ma, bez ob­zi­ra što su na na sje­ve­ru kon­cen­tri­sa­ni naj­ve­ći raz­voj­ni pon­te­ci­ja­li. Ak­tu­el­ni re­žim je za­tvo­rio sve fa­bri­ke, ka­ko bi stvo­rio si­ro­ma­šni sloj dru­štva ko­jim je la­ko ma­ni­pu­li­sa­ti. Taj isti re­žim je eks­plo­a­ti­sao pri­rod­ne re­sur­se sje­ve­ra, tro­še­ći no­vac po­re­skih ob­ve­zni­ka za bo­ga­će­nje po­je­di­na­ca i ku­po­vi­nu bi­ra­ča, a ne za pri­vred­ni raz­voj. Pri­rod­ni re­sur­si i pred­u­ze­ća su za­ro­blje­na i de­va­sti­ra­na na­kon spro­ve­de­ne pljač­ka­ške pri­va­ti­za­ci­je, uz po­moć or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je. Sa­mo da su šu­me sa pro­sto­ra sje­ve­ra na pra­vi na­čin sta­vlje­ne u raz­voj­nu funk­ci­ju da­nas na ovom pod­ruč­ju ne bi ima­li pra­vu pu­stoš i go­mi­lu obes­pra­vlje­nog na­ro­da. Bo­gat­stvo se sli­lo u dže­po­ve moć­nih po­je­di­na­ca, dok su lo­kal­nom sta­nov­ni­štvu po­nu­đe­ne mr­vi­ce, či­sto da se ne ka­že da ga je dr­ža­va pot­pu­no za­bo­ra­vi­la. Za­to na­rod i od­la­zi sa sje­ve­ra, jer ne­ma per­spek­ti­vu za ži­vot. Iz­me­đu osta­log, u po­sled­njih dvi­je de­ce­ni­je na sje­ve­ru Cr­ne Go­re ni­je iz­vr­še­na sko­ro ni­jed­na uspje­šna pri­va­ti­za­ci­ja pri­vred­nih ko­lek­ti­va u ko­ji­ma su ne­ka­da ra­di­le na de­se­ti­ne hi­lja­da rad­ni­ka. Uz to, do­sa­da­šnje ak­tiv­no­sti ak­tu­el­nih vla­sti u prav­cu raz­vo­ja se­la i po­ljo­pri­vre­de da­le su po­ra­ža­va­ju­će re­zul­ta­te. Se­la na sje­ve­ru su pre­tvo­re­na u mje­sta iz ko­jih na­rod kon­stant­no od­la­zi, a vr­lo ri­jet­ko se vra­ća, to sta­nje ne­će pro­mi­je­ni­ti ni iz­grad­nja na­ja­vlje­nog auto­pu­ta.
U Cr­noj Go­ri su vi­dlji­ve raz­li­ke u raz­vo­ju re­gi­o­na, ko­je je ka­rak­te­ri­šu par­tij­ski i pri­vat­ni in­te­re­si nad eko­nom­skim i ko­ji su do­ve­li do to­ga da u njoj ima­mo za­po­sta­vlje­ne sre­di­ne i pod­ruč­ja, su­o­če­na s ve­li­kim pro­ble­mi­ma i iza­zo­vi­ma go­log op­stan­ka. Zbog neo­d­go­vor­ne po­li­ti­ke DPS-a, se­la i ne­raz­vi­je­na mje­sta osta­ju pu­sta. Dr­ža­va ni­šta ni­je ura­di­la da in­ten­zi­vi­ra pri­vred­ne ak­tiv­no­sti ko­je bi spri­je­či­le da­lju mi­gra­ci­ju sta­nov­ni­štva sa sje­ve­ra.
Sje­ver va­ži za pod­ruč­je ško­lo­va­nih i vi­so­ko­o­bra­zo­va­nih lju­di. Ali, po pra­vi­lu ve­ći­na od njih je na­kon za­vr­šet­ka fa­kul­te­ta, zbog ne­mo­guć­no­sti da se za­po­sli u rod­nom mje­stu, od­la­zi­la u ne­ke dru­ge kra­je­ve Cr­ne Go­re i ino­stran­stvo. Iz­me­đu osta­log, i u ovo­me tre­ba tra­ži­ti uzro­ke sve­u­kup­nog za­o­sta­ja­nja sje­ve­ra, ko­ji se u kon­ti­nu­i­te­tu dis­kri­mi­ni­še po po­li­tič­koj i na­ci­o­nal­noj osno­vi i či­je gra­đa­ne ak­tu­el­na vlast si­ste­mat­ski odr­ža­va u sta­nju si­ro­ma­štva i eko­nom­ske za­vi­sno­sti u ci­lju efi­ka­sni­je re­a­li­za­ci­je pro­jek­ta pred­iz­bor­nih pri­ti­sa­ka i ucje­na.
Po­sto­je­će sta­nje mo­že se pre­va­zi­ći sa­mo ako se na­pra­ve kor­je­ni­te pro­mje­ne po­sto­je­ćeg si­ste­ma. Sje­ve­ru su po­treb­ne hit­ne mje­re u vi­du zna­čaj­ni­jeg ula­ga­nja u in­fra­struk­tu­ru kao bi se po­bolj­šao kva­li­tet ži­vo­ta i za­dr­ža­va­nja lju­di na tom pro­sto­ru. Tre­ba stvo­ri­ti po­slov­ni am­bi­jent gdje glav­nu ri­ječ ne bi vo­di­li taj­ku­ni ko­ji dr­že mo­no­pol nad svim i sva­čim, već ča­sni in­ve­sti­to­ri sprem­ni da, kroz otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta, iskre­no po­mog­nu sje­ve­ru. U prav­cu sve­u­kup­nog pro­spe­ri­te­ta bi­lo bi neo­p­hod­no na­pra­vi­ti de­cen­tra­li­za­ci­ju si­ste­ma fi­nan­si­ra­nja i upra­vlja­nja pri­rod­nim re­sur­si­ma, gdje bi umje­sto pri­vi­le­go­va­nih kon­ce­si­o­na­ra, lo­kal­ne za­jed­ni­ce ima­le znat­no vi­še nad­le­žno­sti, a sa­mim tim i ko­ri­sti. Neo­p­hod­no je stvo­ri­ti si­stem po ko­me bi naj­ve­ći dio pri­ho­da, ko­ji se pri­ho­du­je u lo­kal­noj za­jed­ni­ci, mo­rao bi­ti i ulo­žen u toj za­jed­ni­ci. Jed­no­stav­no, sje­ve­ru tre­ba­ju re­al­ni raz­voj­ni pro­jek­ti, a ne oni ko­ji su una­pri­jed osu­đe­ni na pro­past. Po­tre­ban je re­gi­o­nal­ni raz­voj na eko­nom­skoj oprav­da­no­sti i rav­no­mjer­noj is­ko­ri­šće­no­sti re­sur­sa, ko­ji bi se te­me­lji­li na so­ci­jal­noj prav­di i so­li­dar­no­sti.
Iz­laz iz ova­ko ne­po­volj­ne si­tu­a­ci­je tre­ba tra­ži­ti u osmi­šnja­va­nju pod­sti­caj­nih pro­gra­ma ko­ji bi za­do­vo­lji­li in­te­re­se mla­dih ge­ne­ra­ci­ja. Jer ako se že­le za­u­sta­vi­ti mi­gra­ci­o­na kre­ta­nja on­da in­te­re­si mla­dih lju­di mo­ra­ju bi­ti na pr­vom mje­stu. Tre­ba uve­sti sti­mu­la­tiv­ne mje­re za mla­de brač­ne pa­ro­ve ko­ji iz­ra­ža­va­ju sprem­nost da osta­nu da ži­ve u svom za­vi­ča­ju.