Pi­še: Ve­li­mir Era­ko­vić

Ar­či­bald Rajs je naj­bo­lje upo­znao Sr­be. Bo­lje od na­ših ve­li­kih vo­đa, kra­lje­va, sve­šte­ni­ka, vla­di­ka, sve­ta­ca, bo­lje od nas sa­mih. Di­ve­ći se dje­lu i žr­tvi ovog div­nog čo­vje­ka i pa­tri­o­te, di­va ko­ji je tra­žio da mu sr­ce sa­hra­ne na Kaj­mak­ča­la­nu, mo­rao sam po­zaj­mi­ti od nje­ga na­slov za ovaj tekst že­le­ći da ob­ja­snim raz­lo­ge po­ra­za opo­zi­ci­je u Her­ceg No­vom.
Kao član IO i GO No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je, ra­dio sam u No­vom ne­ko­li­ko iz­bor­nih pro­ce­sa i do­bro upo­znao men­ta­li­tet, na­vi­ke i obi­ča­je lju­di iz tog kra­ja. Još kao ak­tiv­ni ko­šar­kaš igrao sam u KK Pri­mor­ju, ta­da ži­vio u No­vom. Ve­li­ki broj pri­ja­te­lja, dru­go­va i po­zna­ni­ka sam ste­kao svo­jim bo­rav­kom u gra­du pod Or­je­nom.
Pri­mor­ci su do­bri, pi­to­mi lju­di, go­spo­da, avan­gar­da, pu­ni su du­ha i ši­ri­ne da pri­me sva­kog „do­đo­ša”, kao da je sa nji­ma vi­jek pro­veo i od­ra­stao tu. Kao me­ne mo­ji Ne­no, Pa­jo, Se­fi, Je­le­na, Dra­ga­na, Jev­to, Mi­lan, Bra­no i da ne pre­sko­čim ko­ga, svi do­bri i po­šte­ni lju­di.
No­vlja­ni su Sr­bi, to je pot­pu­no ja­sno. Nji­hov na­ci­o­nal­ni osje­ćaj je jak, vje­ru­jem naj­ja­či u Cr­noj Go­ri, što po­ka­zu­je za­sta­va ko­ja se vi­jo­ri na sva­koj utak­mi­ci Sr­bi­je i ko­ju moj drug Mi­ća ču­va kao su­vo zla­to. Zna­či, No­vlja­ni su do­bri, ali...
Pri­hva­ta­ju­ći svu kri­vi­cu zbog ru­še­nja lo­kal­ne vla­sti, su­ko­ba u SNP-u za­hva­lju­ju­ći Mi­li­ću, re­or­ga­ni­za­ci­ji OO NO­VE u ne­po­volj­nom mo­men­tu, ne­de­fi­ni­sa­nom od­no­su u DF-u oko iz­bo­ra u No­vom i hi­lja­du raz­lo­ga ko­ji su uti­ca­li na loš re­zul­tat ko­a­li­ci­je ko­ja je vla­da­la gra­dom, ipak me ob­u­zeo te­žak i tu­žan osje­ćaj ko­me se ni­ka­ko ne mo­gu ote­ti. Na­po­mi­njem da je DPS već bio sru­šio vlast sa če­ti­ri od­bor­ni­ka SNP-a, i da smo se kr­va­vo iz­bo­ri­li da gla­sa­nja ipak bu­de. Zna­ju­ći da ide­mo na po­li­tič­ku gi­ljo­ti­nu, na­da­ju­ći se po­dr­šci na­še bra­će i no­voj šan­si, ipak smo do­ži­vje­li de­bakl. Je li mo­gu­će da No­vlja­ni sa­mo Sr­bi­ma ne pra­šta­ju? Ako je iko kriv za pr­o­past ovog gra­da to je DPS. Oni su uni­šti­li ho­te­le, i to sva­ki re­dom, i ta­ko otje­ra­li tu­ri­ste. DPS je kroz ga­zdo­va­nje „Mor­skim do­brom” po­ku­pio sve pa­re iz No­vog i na­pu­nio pod­go­rič­ku ka­su. DPS je na­mjer­no pra­vio op­struk­ci­ju lo­kal­noj vla­sti ko­ja ni­šta ni­kom ni­je du­žna. Je­di­na vlast u CG ko­ja ne du­gu­je je pa­la? I Sr­bi su ka­zni­li Sr­be, a ne DPS ko­ji si­stem­ski uni­šta­va sve po Cr­noj Go­ri, a Sr­bi­ma mi­je­nja DNK.
Sr­bi su gla­sa­li Iz­bor ko­ji će for­mi­ra­ti vlast sa Mi­ra­še­vim sled­be­ni­ci­ma i do­ve­sti ga za Srp­sku no­vu go­di­nu da u gra­du Sve­tog Sa­ve, pr­vi put od ka­ko ta NVO po­sto­ji, na­lo­ži svo­ju lo­gor­sku va­tru i ras­kol­nič­kim gri­je­hom ana­te­mi­še sve ko­ji ži­ve u nje­mu. Ka­kve ve­ze ima što je Du­ško Kru­šo Sr­bin i što je na­pra­vio cr­kvu, ako je pre­da­je Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću ono što ni­kad sam uze­ti ni­je mo­gao. Ne ku­pu­je se nov­cem mi­lost sve­ti­te­lja, moj Du­ško, ne­go is­traj­nom bor­bom pro­tiv onih ko­ji že­le da za­tru ime ne­ma­njić­ko u Cr­noj Go­ri. Sr­bi se prav­da­ju ti­me da ih je po­zvao epi­skop Gri­go­ri­je da gla­sa­ju za Iz­bor. Ka­ko se ta­ko ne oda­zva­še na po­zi­ve vla­di­ka kad se je­zik bra­nio, kad nam je va­ti­kan­ski slu­ga Đu­ka­no­vić iš­ču­pao Vu­ka iz usta i sta­vio fla­ster na ista? Kad je ne­u­mr­li pro­fe­sor Vu­ko Ve­laš bra­nio sa osta­lim nik­šić­kim pro­fe­so­ri­ma do­sto­jan­stvo svih nas. Sad kad raz­mi­šljam o nji­ma, svje­stan žr­tve ko­ju su pod­ni­je­li, ob­u­zme me osje­ćaj di­vlje­nja i ža­la što svi ni­je­smo ta­kvi. Ka­ko ta­ko ni­je­su br­zi kad Mi­ra­še­ve hi­je­ne kre­nu na cr­kvu, ne­go se zna ko je i ko će sta­ti da ži­vo­tom bra­ni sva­ki srp­ski hram u Cr­noj Go­ri. Za­što Mi­lo Đu­ka­no­vić ne osnu­je Iz­bor ili ne­što slič­no to­me u mu­sli­man­skim kra­je­vi­ma? Za­što naj­bo­lji Ta­či­jev drug i sa­rad­nik ne ubi­je­di Mu­sli­ma­ne da ne gla­sa­ju za svo­je in­te­re­se? Pa za­to što nji­ho­ve vjer­ske vo­đe slu­ša­ju cen­tra­lu u Sa­ra­je­vu, Is­tan­bu­lu, pa da­lje Si­ri­ji, a ona zna šta je naj­bo­lje za njih. Uosta­lom, sva­ko ima svo­ju gla­vu, svo­je na­mje­re, du­hov­ne i ma­te­ri­jal­ne ko­ri­sti. Sa­mim tim ne­ka du­hov­nik i nje­go­vo du­hov­no če­do no­se bre­me ko­je im je Bog dao i bo­re se sa tim. Bog je lju­bav. Sva­kom da­je ko­li­ko mo­že da po­ne­se. Ni­ko­ga ne ka­žnja­va, spa­sa­va i uti­re put prav­di i isti­ni, ali su se ova dvo­ji­ca za­jed­no sa­mi pre­go­va­ra­li.
Znam ja, te­ško se bi­lo od­u­pri­je­ti oku­pa­ci­ji DPS-a, Acu Đu­ka­no­vi­ću, Bra­nu Mi­ću­no­vi­ću, Be­bi Po­po­vi­ću. Uz sve­srd­nu po­moć ANB-a i ci­je­log dr­žav­nog apa­ra­ta te­ško je slo­bod­no gla­sa­ti. Ali ja ni­kad ne­ću na­ći ra­zu­mi­je­va­nje za Sr­be ko­ji su je­dva če­ka­li da ura­de ovo u No­vom.
Go­spo­de, u ovim bla­gim da­ni­ma opro­sti mi na te­škim ri­je­či­ma upu­će­nim mo­joj bra­ći. Opro­sti Sr­bi­ma, pro­svi­je­tli ih i na­u­či ka­ko da­lje. Po­da­ri Ar­či­bal­du Raj­su mje­sto me­đu srp­skim vi­te­zo­vi­ma i ju­na­ci­ma, a me­ni ma­lom i po­ni­znom su­di po ve­li­koj mi­lo­sti tvo­joj, a ne po ri­je­či­ma mo­jim. Ja re­koh i spa­sih du­šu svo­ju.