Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić

Uvi­jek ista teh­ni­ka. SAD or­ga­ni­zu­ju ma­sa­kr, pre­ko svo­jih fun­da­men­ta­li­stič­kih is­po­sta­va, na pri­mjer, pre­ko Ali­je Izet­be­go­vi­ća, Al Ka­i­de ili „Islam­ske dr­ža­ve” ko­je je Va­šing­ton stvo­rio, a on­da op­tu­že ko­ga im je vo­lja da je to ura­dio. Taj pro­vid­ni iz­go­vor ko­ri­ste da se umi­je­ša­ju u unu­tra­šnje po­slo­ve ne­ke ze­mlje ko­ju ili na­pad­nu ili oku­pi­ra­ju (Ju­go­sla­vi­ja, Irak, Li­bi­ja, Si­ri­ja, Av­ga­ni­stan...). Još ni ne utih­nu te­ro­ri­stič­ki ra­fa­li, još is­tra­ga ni­je ni po­če­la, a SAD „već sve zna­ju“, pa mu­nje­vi­to re­a­gu­ju op­tu­žba­ma, oči­gled­no una­pri­jed sprem­nim, la­žnim i is­kon­stru­i­sa­ni­ma, kao pro­tiv Ru­si­je za ma­le­zij­ski avi­on, pa nu­de „po­moć”, a ta „po­moć” SAD uvi­jek de­sta­bi­li­zu­je ne­ku dr­ža­vu da bi Va­šing­ton dr­žao nje­ne re­sur­se pod svo­jom kon­tro­lom. Ma­sa­kr no­vi­na­ra „Šar­li eb­doa”, ko­ji su te­ško uvri­je­di­li mu­sli­ma­ne ka­ri­ka­tu­ra­ma pro­ro­ka Mu­ha­me­da 2008. i Sr­be 1999, re­zul­tat je po­li­ti­ke Za­pa­da na če­lu sa Va­šing­to­nom i nje­go­vom pu­dli­com Lon­do­nom, jer su no­vi­na­ri Šar­li­ja i nji­hov šef, fi­lo­zof An­ri Ber­nar Le­vi, bi­li nji­ho­ve ma­ri­o­ne­te.
Čud­no je da je ovaj ma­sa­kr osve­ta za ka­ri­ka­tu­ru pro­ro­ka Mu­ha­me­da iz 2008. ka­ko pri­ka­zu­ju za­pad­ni me­di­ji. Šta su ti te­ro­ri­sti če­ka­li pet go­di­na? Isla­mo­log Mir­ja­na Ne­šić, struč­njak za od­no­se dr­ža­ve i mu­sli­man­ske vje­re i kul­tu­re ka­že: „Bez ob­zi­ra na pro­vo­ka­tiv­no pri­ka­zi­va­nje pro­ro­ka Mu­ha­me­da, čak i u ne­do­lič­nim po­za­ma, ka­ri­ka­tu­re ne mo­gu da iza­zo­vu ve­li­ki odi­jum me­đu vjer­ni­ci­ma, jer ne­tr­pe­lji­vost ni­je u pri­ro­di mu­sli­ma­na. Sa­ti­rič­ni pri­ka­zi u no­vi­na­ma su in­stru­men­ta­li­zo­va­ni kao mo­tiv za zlo­čin u či­joj po­za­di­ni su ne­či­ji po­li­tič­ki i te­ro­ri­stič­ki raz­lo­zi”. A te­ro­ri­zam je da­nas omi­lje­na igrač­ka ko­jom se igra­ju NA­TO i CIA, či­ji su šef SAD, a ope­ra­tiv­ni „ured­nik” en­gle­ske slu­žbe MI5 i MI6.
Ru­ski ana­li­ti­čar An­drej Mak­si­mov tvr­di da „iza in­ci­den­ta u Pa­ri­zu ne sto­je te­ro­ri­sti... de­ša­va­nja u Pa­ri­zu za­do­vo­lja­va­ju in­te­re­se SAD, a da je vje­ro­vat­no sve is­pla­ni­ra­no od stra­ne ame­rič­kih oba­vje­štaj­nih agen­ci­ja”.
Te­ro­ri­sti su u bjek­stvu, tek je iz­vr­šen ma­sa­kr, u gra­du je van­red­no sta­nje, a Fran­cu­zi do­vo­de pred­sjed­ni­ka u na­pad­nu­tu re­dak­ci­ju. Ni­jed­na ozbilj­na slu­žba bez­bjed­no­sti ne bi to do­zvo­li­la, jer je ti­me ži­vot pred­sjed­ni­ka bio di­rekt­no ugro­žen. Da li je stvar­no bio ugro­žen? Ni­je­su bi­li od­mah blo­ki­ra­ni iz­la­zi iz gra­da. Te­ro­ri­sti su osta­vi­li broj­ne tra­go­ve u ko­li­ma, što ne bi ura­di­li ni lo­po­vi ši­bi­ca­ri, A ni­je­su mno­go žu­ri­li da po­bjeg­nu, što se vi­di na snim­ci­ma. Čud­no je da su fran­cu­ski agen­ti od­mah ubi­li dvo­ji­cu osum­nji­če­nih ne po­ku­ša­va­ju­ći da ih za­ro­be. Da li je ne­ko htio da spri­je­či da u is­tra­zi ka­žu ko za­i­sta sto­ji iza njih?
Da li je Fran­cu­ska za­i­sta bi­la to­li­ko ne­pri­pre­mlje­na za ta­kve te­ro­ri­stič­ke ak­ci­je da nje­ne oba­vje­štaj­ne slu­žbe ni­je­su mo­gle to da spri­je­če? Za­što se od­mah ogla­sio šef bri­tan­ske kon­tra­o­ba­vje­štaj­ne slu­žbe MI5, En­dr­ju Par­ker, tvr­de­ći da se Al Ka­i­da spre­ma da na­pad­ne za­pad­ne ze­mlje? Gdje on zna da je pla­ni­ran no­vi ma­sa­kr? Zbog to­ga se na­ja­vlju­je kon­tro­la gra­ni­ca unu­tar EU. Ode slo­bo­da kre­ta­nja, a sa njom i de­mo­kra­ti­ja. Kon­tro­li­sa­će se, pri­slu­ški­va­ti i či­po­va­ti sva­ki gra­đa­nin. Da ni­je i to bio cilj te­ro­ri­zma u Pa­ri­zu? A mo­žda je sa­mo ri­ječ o „smi­ri­va­nju” Fran­cu­ske ko­ja se po­taj­no tru­di da iz­mak­ne kon­tro­li SAD, jer bi se to mo­glo i de­si­ti sa Ma­ri Le­pen na vla­sti, pa da fran­cu­ska iza­đe iz EU i NA­TO-a, što bi zna­či­lo ras­pad ame­rič­ke ko­nji­ce.
Svi su iz­gle­di da je ma­sa­kr u Pa­ri­zu ne­ka re­pri­za Mar­ka­la ili Rač­ka. A ni­je ja­sno ni za­što je te­ro­ri­zam ubi­stvo deset fran­cu­skih no­vi­na­ra i dva po­li­caj­ca, a ni­je te­ro­ri­zam ka­da NA­TO ubi­je še­sna­est no­vi­na­ra RTS-a, u Be­o­gra­du 1999., dje­cu u Mu­ri­nu i dvo­i­po­go­di­šnju Mi­li­cu Ra­kić?
(Autor je ne­ka­da­šnji
ge­ne­ral­ni kon­zul
SRJ u Ba­ri­ju)