Pi­še: Ili­ja R. Mi­lja­nić


Sta­ri Cr­no­gor­ci su ol­tar Ne­ma­nji­ća, zvo­no Pe­tro­vi­ća i sa­blja Obi­li­ća. Od vi­te­ških Cr­no­go­ra­ca - slav­nih Sr­ba iz­ro­di­še se, na­ža­lost, ko­di­ra­ni „mon­te­ne­gri­ni’’... Ra­to­vi za slo­bo­du zlat­nu pro­gu­ta­še ple­mi­će i uzor­ne se­lja­ke s lov­ćen­skih gre­da i her­ce­go­vač­kog kr­ša. Obi­li­ća po­lja­na ste­nje pod si­lom du­šev­nom od ze­len-čir­gi­lo­vi­ća, uz tru­ba­če tu­panj­skog di­ri­gen­ta i pre­va­ran­ta sve­u­kup­ne na­rod­ne mi­sli. Sva­ki ka­men srp­ske gra­vu­re mu­či se da ski­ne me­mlu u da­na­šnjoj ‘’mon­te­ne­gri­ji’’... Nje­go­še­va ko­li­jev­ka do­zi­va srp­sko če­do, kao ko­šu­ta ma­le­no la­ne kad za­lu­ta pu­te­vi­ma obi­je­snog vu­ka ko­ji ko­ma­da u tr­no­vi­tim la­vi­rin­ti­ma. Vla­da­lač­ki ate­i­sti Mon­te­ne­gra iz­gu­bi­še kom­pas i po­dr­ža­še ukra­jin­ske uni­ja­te-fa­ši­ste i ti­me ra­nom ne­pre­bo­la ra­ni­še Or­lov krš. Cr­no­gor­ski pre­mi­jer ohra­bri srp­skog pre­mi­je­ra, pa ovaj do­ve­de Ble­ra... Srp­ski pre­mi­jer do­ve­de i Kem­be­la i Al­fre­da Gu­zen­ba­u­e­ra, ko­ji će ko­nač­no za­jed­no smo­ždi­ti Sr­bi­ju i smje­sti­ti joj par­ner­stvo s NA­TO pak­tom po skra­će­nom po­stup­ku. Ta­da će dva ve­li­ka pre­mi­je­ra, brat­skog za­gr­lja­ja, ga­zi­ti stroj­ni ko­rak ko­ji do­se­že stra­ho­tu za oba na­ro­da, da vla­da­ju dok ži­vih Sr­ba bu­de i osta­ve vječ­nu oku­pa­ci­ju u voj­nom i eko­nom­skom smi­slu... Da pre­va­re­ni na­rod tu­ma­ra i pro­si mi­lo­sti­nju iz tre­zo­ra MMF-a. Na­rod­na voj­ska se vra­ća da ču­va sta­da iz­gu­blje­nih „ne­na­do­vi­ća“, bez pje­sme i sna­ge, bez svi­ra­le i gu­da­la, te da ih ljet­nje su­vo tr­nje okr­va­ri u obje bo­se no­ge. Ta­ko ra­nje­ni ne mo­gu da­le­ko, mo­gu da po­slu­že za nad­ni­čar­sko pru­će, da ple­tu i raz­va­lju­ju sve što NA­TO pel­cer na­re­di, u bi­lo ko­je do­ba, ako tre­ba sve do pje­sme vje­ve­ri­ca u ka­snim noć­nim sa­ti­ma.
Ovih da­na ostra­šće­ni ‘’mon­te­ne­gri­ni’’ idu od vra­ta do vra­ta i pro­kla­mu­ju part­ner­stvo s NA­TO osva­ja­či­ma... Cr­no­gor­ska du­ša pu­ca od slo­mlje­nog ma­ča. Nad­vio se cr­ni oblak iz ko­jeg bi­je oganj na sve stra­ne i tra­ži za­kr­žlja­lu slo­bo­du s tu­đim ba­jo­ne­tom, da vi­še ni­kad Cr­no­gor­ci ne mo­gu do­stoj­no za slo­bo­du mri­je­ti. Ka­ko će ovo smu­će­ni­je da pod­ne­su vi­te­zo­vi svo­ga ro­da, što ski­nu­še lan­ce pro­kle­to­ga ko­ta i ka­ko će sa­da Nje­go­šev vožd Ka­ra­đor­đe ima­ti svo­je ter­mo­pil­ske klan­ce?! S tu­đin­skom ka­mom ho­će­te da še­ta­te po bla­tu i da s po­ga­nim zvi­je­ri­ma po­sta­ne­te kr­vo­loč­ne hi­je­ne. Još se ni­je­su za­tra­vi­la bez­broj­na gro­blja slav­nih pre­da­ka, a kr­va­vu ka­mu u nje­dri­ma skri­va­te. Vje­ša­la sta­ra pri­te­žu no­vi ko­nop i pri­vi­đa se da vi­si u su­mra­ku po­ne­ka zvje­zdi­ca s na­dom. No­vi vla­da­lač­ki ‘’umo­vi’’ sa­nja­ju no­vog ga­zdu, a vi­la s Lov­će­na su­ze li­je i do­zi­va se­stru Ba­tri­će­vu, da da­no­noć­no tu­ži bez pre­stan­ka... Sa­ža­li­le se sa­mo opu­stje­le go­re i oma­ri, a ona se pi­ta s je­ca­jem i tu­gom: za­što ‘’mon­te­ne­gri­ni’’ pro­go­ne Sr­be, a sve su vam da­li što su ima­li vri­jed­no na ču­va­nje- zla­to, De­sni­cu Sve­tog Jo­va­na Kr­sti­te­lja, Če­sti­cu Ča­snog Kr­sta i Iko­nu Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se?! Pi­ta se nor­mal­no ljud­sko stvo­re­nje i sav slo­bod­ni na­rod kud za­ni­je­ste to­li­ke to­va­re zla­ta, za­što oskr­na­vi­ste di­ja­mant i ve­li­ki pla­vi sa­fir ne­pro­cje­nji­ve vri­jed­no­sti s ogr­li­ce Bo­go­ro­di­ce?! To mo­gu da ura­de sa­mo ko­di­ra­ni ‘’mon­te­ne­gri­ni’’, a ni­ka­ko Cr­no­gor­ci pra­vo­slav­ne vje­ro­i­spo­vi­je­sti. Bra­ni­te ze­mlju od do­ma­će ne­ja­či, ho­će­te na­šu dje­cu da ugu­ši­te ti­ho i da u pra­zne ko­li­jev­ke spu­sti­te NA­TO či­zmu ko­ja će po­če­ti da ga­zi svje­tlost pra­vo­sla­vlja u Cr­noj Go­ri. U bez­u­mlju gle­da­te na tu­đin­ske ka­me, da oštri­je i lju­će bu­du sko­va­ne za bli­žnje­ga svo­ga. Či­ju će­te pu­šku obje­si­ti o ra­me, uz tu­đu ko­man­du NA­TO osva­ja­ča?!
Vi­še ne­će­te po­zna­va­ti he­ro­je po za­sta­vi s Gra­hov­ca i Vuč­jeg Do­la, ko­ji su bi­li od la­vo­va lju­ći.... Sad tra­ži­te na ko­lje­ni­ma da se pu­zi, no­se­ći stri­je­lu s lu­kom od tr­ske. Umet­nu­ti sti­ho­vi Dr­lje­vi­će­ve him­ne s na­mje­rom sa­lo­mi­še car ju­na­ka Go­re Cr­ne, či­ja him­na ‘’Ona­mo na­mo’’ pro­sla­vi Cr­no­gor­ce-Sr­be. Da ste se vi pi­ta­li ne bi bi­lo ju­na­ka, ni Cr­ne Go­re, vi ne smi­je­te ju­na­ku pri­vi­ri­ti na mi­lju, a ka­mo­li da s nji­me vo­ju­je­te za krst i slo­bo­du svo­ga na­ro­da. Vo­ju­je­te da spa­si­te mi­li­jar­de što ste otu­đi­li od svo­jeg na­ro­da i ur­la­te za part­ner­stvom s NA­TO pak­tom, da oču­va­te kri­mi­nal što su ove go­re da­le u „ka­men go­ri.“ Za­što ju­na­ke i bra­ću pre­ska­če­te i ide­te tu­đi­nu pod tam­ni­čar­ske sku­te u pro­kle­to Li­jev­no, gdje se još na­zi­re bi­je­la ku­la, kao ne­ka­da u da­ni­ma osman­lij­ske nad­mo­ći-ro­bo­va­nja?! Ba­vi­te se pi­ta­njem pri­ka­za­nog nov­ca va­ših ku­mo­va, bra­će pro­le­ter­ske pro­šlo­sti, ka­ko bi glad­ni na­rod sve za­bo­ra­vio i da od do­dat­nog mo­ral­nog po­sr­nu­ća ne bi mo­gao da raz­mi­šlja o mi­li­jar­da­ma ko­je ste zgr­nu­li od ze­mlji­šta, fa­bri­ka, ne­kret­ni­na... Sa­da s ču­đe­njem po­ku­ša­va­te da obič­ni na­rod ubi­je­di­te da ste vi, go­spo­dar Mon­te­ne­gra, čist kao pla­vi sa­fir ne­pro­cje­nji­ve vri­jed­no­sti? Čak se i me­di­ji ko­je kon­tro­li­še­te ni­su li­bi­li da iz­ne­su oda­bra­ne de­ta­lje de­ce­nij­ske pljač­ke va­šeg iza­bra­nog ti­ma ko­ji je pro­sto pro­gu­tao cr­no­gor­sku imo­vi­nu, tj. kom­plet­no do­bro ko­je je sa­ku­pljao ovaj na­rod...
Ta­kva va­ša ‘’po­bje­da’’ ne mo­že da osvi­je­tli li­ce, jer lo­vor ne ni­če na bu­nji­šti­ma. On je za he­ro­je, a ne za utam­ni­če­na bu­du­ća li­ca.