Pi­še: prof. dr Slo­bo­dan Ra­do­njić


Ovaj ‘’rat’’ do­bi­li su Sr­bi­ja, AP Voj­vo­di­na i Slo­ve­ni­ja, a sve osta­le re­pu­bli­ke i AP Ko­so­vo su ve­li­ki gu­bit­ni­ci. Ako po­sma­tra­mo na­ta­li­tet i de­mo­graf­sko sta­nje, on­da mo­ra­mo pri­hva­ti­ti da je AP Voj­vo­di­na do­bi­la 200 – 300 hi­lja­da Sr­ba iz Hr­vat­ske i BiH i ta­ko po­sta­la naj­srp­ski­ja. No, ako se u Sr­bi­ji ne po­pra­vi na­ta­li­tet i sma­nji mi­gra­ci­ja iz se­la u grad, kao i od­liv mo­zgo­va i sta­nov­ni­ka u ze­mlje za­pad­ne Evro­pe po­ve­ća­će se ne­ga­tiv­ni uti­ca­ji na dr­ža­vu. Hr­vat­sku je na­pu­sti­lo vi­še sto­ti­na hi­lja­da Sr­ba, pa su mno­ga pod­ruč­ja bez sta­nov­ni­ka. En­ti­tet Fe­de­ra­ci­je BiH je u ra­tu imao naj­vi­še žr­ta­va, broj­no sta­nov­ni­štvo se ise­li­lo u ino­stran­stvo, ili se pre­se­li­lo u na­ci­o­nal­no ho­mo­ge­ni­je gra­do­ve. Grad Sa­ra­je­vo na­pu­sti­lo je pre­ko 200.000 Sr­ba ko­ji su po­ja­ča­li na­ci­o­nal­nu ho­mo­ge­ni­za­ci­ju gra­do­va u Re­pu­bli­ci Srp­skoj, u ko­joj su ve­li­ki pri­vred­ni re­sur­si. AP Ko­so­vo i Me­to­hi­ja, i po­red ve­li­kog na­ta­li­te­ta, na­pu­sti­lo je srp­sko sta­nov­ni­štvo i ho­mo­ge­ni­zo­va­lo srp­ske op­šti­ne, ali i na sto­ti­ne hi­lja­da Al­ba­na­ca ko­ji su emi­gri­ra­li u ino­stran­stvo tra­že­ći si­gur­ni­ju bu­duć­nost. Ko­so­vo je si­ro­ma­šno pri­rod­nim re­sur­si­ma i ne­si­gur­no i po­li­tič­ki tru­sno pod­ruč­je, pa je emi­gra­ci­ja naj­i­zra­že­ni­ja u Evro­pi.
Za no­vo­go­di­šnju če­stit­ku tzv. mi­tro­po­lit tzv. NVO CPC po­ru­ču­je ka­ko će ove go­di­ne oni ući u cr­kve, a vjer­ni­ci Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko–pri­mor­ske smr­za­va­će se na sni­je­gu. To je bi­la „mi­rov­na“ po­ru­ka raš­či­nje­nog – ‘’ko ja­či’’, ili ako ne mi­lom bi­će si­lom. Mi­tro­po­lit tzv. CPC pri­zi­va po­gi­bi­ju brat­skog na­ro­da. Sre­ća do tog bo­ja ni­je do­šlo, ali je oči­to da ne­ko vla­da tom ne­vla­di­nom or­ga­ni­za­ci­jom.
Bu­du­ći da smo mi pra­vo­slav­ci iz Cr­ne Go­re rav­no­du­šni pre­ma srp­skim sud­bo­no­snim i iden­ti­tet­skim pi­ta­nji­ma, pre­ma na­ta­li­te­tu i emi­gra­ci­ji i po­di­je­lje­ni po mno­go osno­va do mr­žnje, pri­je­ti nam sop­stve­ni ne­sta­nak. „Na­uč­no – is­tra­ži­vač­ki ra­do­vi“ N. Ste­vo­vi­ća iz Upra­ve za di­ja­spo­ru Sr­bi­je i vi­še de­se­ta­ka ob­ja­vlje­nih „na­uč­nih“ ra­do­va u obla­sti cr­no­gor­skog iden­ti­te­ta po­tvr­đu­ju ne­sta­nak, a ne asi­mi­la­ci­ju cr­no­gor­ske na­ci­je, ne­pri­hva­ta­nje cr­no­gor­skog je­zi­ka i tzv. cr­no­gor­ske cr­kve. Stal­nim ku­ku­mav­če­njem gre­šnih i per­fid­nih po­li­ti­ča­ra da je dr­ža­va ugro­že­na od Sr­ba odr­ža­va­ju po­dr­šku ma­njin­skih na­ro­da, a to je ali­bi za za­vr­še­tak stva­ra­nja pri­vat­ne dr­ža­ve. Smi­šlja­nje an­ti­srp­skih bu­da­la­šti­na i iz­ja­ve ne­kih po­sla­ni­ka do­vo­de do mr­žnje me­đu pra­vo­slav­nim na­ro­dom Cr­ne Go­re.
Van­da­li, po­ve­de­ni mr­žnjom pre­ma svo­jim srp­skim kor­je­ni­ma skr­na­vi­li su spo­me­nik na Cr­ve­nim pr­li­ma na ko­me ći­ri­li­com pi­še: „Na Sit­noj Lu­ci 1609. go­di­ne Ka­ra­đor­đe je u Va­so­je­vi­ći­ma do­di­je­lio se­dam bar­ja­ka kao sim­bol za­jed­nič­ke bor­be u Pr­vom srp­skom ustan­ku za oslo­bo­đe­nje srp­skog na­ro­da od vje­kov­nog tur­skog rop­stva“. Sr­bo­mr­sci su cr­nom far­bom pre­cr­ta­li ri­je­či „srp­skom“ i „srp­skog“, jer ho­će da uni­šte isto­rij­sku isti­nu da su Va­so­je­vi­ći naj­ve­će srp­sko ple­me, ko­je vo­di po­ri­je­klo od slav­ne lo­ze Ne­ma­nji­ća. Skr­na­vlje­nje spo­me­ni­ka uči­ni­li su po­tom­ci srp­skog na­ro­da, ko­ji se po­cr­no­gor­či­še ne zna­ju­ći da nji­ho­vi ro­di­te­lji ni­je­su ži­vje­li u Cr­noj Go­ri, ni­ti ka­da su pri­po­je­ni Cr­noj Go­ri. Ne­dav­no je iz­vr­šen no­vi pu­canj u ći­ri­li­cu, pu­canj u ta­blu po­sta­vlje­nu po­red pu­ta u Kra­lji­ma. Za­što puc­nji upo­zo­re­nja baš u Kra­lji­ma? Za­to što ta­mo još ima ma­lo Sr­ba ko­ji po­zna­ju svo­je po­ri­je­klo, ći­ri­li­cu, srp­sko ime, ne­ka­da naj­ve­će srp­sko ple­me, pa ih tre­ba ućut­ka­ti. Za div­no ču­do van­da­li ni­je­su ski­nu­li ta­blu „Srp­sko gro­blje“ sa ure­đe­nog grad­skog gr­o­blja, ni­je­su skr­na­vi­li ći­ri­lič­ne i srp­ske nat­pi­se na spo­me­ni­ci­ma, stra­hu­ju­ći od bož­je ka­zne. Šta da ra­de da bi ski­nu­li ći­ri­li­cu, i uve­li la­ti­nič­ne nat­pi­se? Su­lu­de ide­je i od­go­vor mo­gli bi bi­ti da no­vi spo­me­ni­ci nji­ho­vih po­to­ma­ka bu­du is­pi­si­va­ni la­ti­ni­com. Osman­sko car­stvo ni­je ru­ši­lo srp­ske ma­na­sti­re i spo­me­ni­ke, a Cr­no­gor­ci ih skr­na­ve. Ko će kao svoj svo­me? Na­ci­je i na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne su pri­kri­ve­no za­va­đe­ne, kao i od­no­si unu­tar sa­mih na­ci­ja. Na­kon uvo­đe­nja za­ko­na o lo­bi­ra­nju ko­ri­stim pri­li­ku da kao po­to­mak na­ših pre­da­ka lo­bi­ram za po­mi­re­nje srp­skog i cr­no­gor­skog na­ro­da, za srp­ski je­zik i knji­žev­nost, za ći­ri­li­cu, za Srp­sku pra­vo­slav­nu cr­kvu, za cr­ve­no – pla­vet­no – bi­je­lu no­šnju – tra­di­ci­o­nal­nu, za ka­pu sa če­ti­ri oci­la, za ne­skr­na­vlje­nje spo­me­ni­ka la­ti­nič­kim nat­pi­si­ma i pre­pra­vlja­njem; lo­bi­ram za pro­mje­ne nat­pi­sa fir­mi du­ća­na ko­ji su sa­da pre­te­žno sa stra­nim nat­pi­si­ma. Svi usta­je­mo na in­to­ni­ra­nje him­ne ‘’Oj svi­je­tla maj­ska zo­ro’’, bez na­stav­ka ili sje­da­mo na stro­fe Se­ku­le Dr­lje­vi­ća. Za­sta­va tro­boj­ka, kao i cr­no­gor­ska no­šnja su za po­što­va­nje i bez ma­ne. Mo­ra da se osje­ti do­mi­na­ci­ja ći­ri­li­ce u pra­vo­slav­nom, in­for­ma­tiv­nom i pri­vred­nom ži­vo­tu Cr­ne Go­re. Svi na­zi­vi jav­nih pred­u­ze­ća, usta­no­va kul­tu­re, mu­ze­ja, spo­me­ni­ka tre­ba da su is­pi­sa­ni ći­ri­li­com, jer ni­ka­da ni­je­su bi­li la­ti­nič­ni. Za­lju­bljen sam bio u biv­šu Ju­go­sla­vi­ju, u za­jed­ni­štvo, u lju­bav me­đu na­ro­di­ma, a i da­nas ih ima to­li­ko pu­no, da sam uvje­ren da će se na­ro­di po­no­vo zbli­ži­ti i vra­ti­ti do­brim od­no­si­ma. Pra­vo­sla­vlje je za­sno­va­no na sud­bin­skoj ak­si­o­mi ko­ja gla­si: bu­di kao San­da­lo­vo dr­vo ko­je i sje­ki­ru što ga sje­če mi­ri­som ob­li­va, zbog če­ga je pra­šta­nje i po­mi­re­nje su­šti­na pra­vo­slav­ne pri­če.
Za­u­sta­vi­ti in­dok­tri­na­ci­ju mla­dih ge­ne­ra­ci­ja da u Cr­noj Go­ri ži­ve dvi­je pra­vo­slav­ne na­ci­je, cr­kve, dva je­zi­ka u ve­li­koj ne­tr­pe­lji­vo­sti i raz­li­ka­ma. Na­rod tra­ži he­ro­ja ko­ji će sna­gom ar­gu­me­na­ta spa­si­ti pra­vo­sla­vlje u Cr­noj Go­ri. Ka­da se po­smo­tre isto­rij­ske či­nje­ni­ce do­la­zi se do re­al­ne pri­če – mi smo rod ro­đe­ni. Svi smo mi po dr­ža­vi Cr­no­gor­ci, a po na­ci­o­nal­no­sti i kor­je­ni­ma Sr­bi do 1948. go­di­ne, a po­tom stva­ra­mo no­ve na­ci­je.
I dok su mno­ge ve­li­ke na­ci­je for­mi­ra­ne spa­ja­njem srod­nih na­ro­da, kod nas se, zbog pri­su­stva i ri­val­stva re­li­gi­ja, de­si­lo obr­nu­to. Na­ci­je su raz­bi­le na­rod­no je­din­stvo. On­da nam je ja­sni­je za­što su ko­mu­ni­sti for­si­ra­li ate­i­zam da bi smi­ri­li vjer­ske stra­sti. Zbra­ti­mi­te se, bra­ćo Sr­bi, sa­mo ta­ko mo­že­mo op­sta­ti na ovom pro­sto­ru i sa­ču­va­ti dr­ža­vu Cr­nu Go­ru, jer u su­prot­nom mo­že do­ći do „de­mo­krat­skih po­dje­la“ na Bo­ku, San­džak i Cr­nu Go­ru ili na na­hi­je i sed­mo­ro br­da. Po­li­ti­ča­ri ka­žu bo­gat­stvo je u raz­li­či­to­sti. Za­to je sve ra­šti­mo­va­no. Ja ka­žem bo­gat­stvo je u slič­no­sti i srod­no­sti. Po­mi­re­nje pra­vo­slav­nog na­ro­da u Cr­noj Go­ri ne­će re­a­li­zo­va­ti su­jet­ni po­li­ti­ča­ri, šo­vi­ni­sti, lju­di ko­ji se pro­mo­vi­šu an­ti­srp­stvom, ali na­rod oče­ku­je da to ura­di naj­po­pu­lar­ni­ja lič­nost mi­tro­po­lit cr­no­gor­ski go­spo­din Am­fi­lo­hi­je, po uzo­ru na mo­li­tve i kle­tve Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog. Naš na­rod je umo­ran od mr­žnje, zlih či­nje­nja spolj­nih i unu­tra­šnjih ne­pri­ja­te­lja. Ne­ka bu­de šta ko ho­će, ali ne­ka bu­de čo­vjek da pri­hva­ti isto­rij­ske či­nje­ni­ce o po­ri­je­klu.