Pi­še: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca


Bi­će da su se stri­ko Mi­lo i kom­pa­ni­ja opet na­du­va­li ne­ke lo­še „tra­ve“, onu što dje­ca pod­va­le able­ku Ran­ku Kri­vo­ka­pi­ću pa va­zda iz­gle­da k’o da Skup­šti­nom Cr­ne Go­re pred­sje­da­va kao se­lom Štrump­fo­va, upo­zo­ra­va­ju­ći da je Gar­ga­mel na­do­mak Bi­je­log Po­lja i da se hit­no mo­ra u NA­TO, Je­ho­vi­ne svje­do­ke, bu­di­ste, Evrop­sku uni­ju i gdje god se još stig­ne?..
Eno su se sad za­bo­ra­vi­li kod stri­ka u ka­bi­ne­tu, spu­sti­li ro­let­ne, na­vu­kli Mi­ra­ša De­de­i­ća na vra­ta i sa­kri­li pod sto dok se onoj ne­ma­ni od Nje­go­ša ne do­sa­di uda­ra­ti o pro­zo­re, pri­je­te­ći da će ih gu­sla­ma i „Gor­skim vi­jen­cem“ tuć’ po šu­pljim gla­va­ma, i to onim ko­lek­ci­o­nar­skim pri­mjer­kom s ko­ri­ca­ma de­be­lim ko obraz Je­vre­ma Br­ko­vi­ća!
Elem, ne pro­đe mno­go da se vla­di­ka Ra­de ne na­đe na li­sti naj­tra­že­ni­jih kri­mi­na­la­ca u Cr­noj Go­ri, iz­u­zev onih ko­ji ne bi da po­tra­žu­ju sa­mi se­be, pa se, evo, i s kon­ca ovog lje­ta kre­nu­lo u po­tje­ru za osum­nji­če­nim Pe­trom Pe­tro­vi­ćem, po­zna­ti­jim u Spu­žu kao Nje­goš, ili pse­u­do­ni­mom Ra­de, od­no­sno, vla­di­ka, po­ko­pa­nim na Lov­će­nu, ali oči­gled­no ži­vljim ne­go što bi va­lja­lo da je!
Za­pra­vo, kad je već umro ne bi va­lja­lo uop­šte da ži­vi, ta­kav je valj­da red i po­re­dak, ali ne,to za od­bje­glog Pe­tro­vi­ća iz­gle­da ne va­ži, pa bi po­što- po­to me­đu dje­cu, da ih kva­ri i vr­bu­je, da ih onom „pro­kle­tom“ pro­zom i sti­hom tje­ra u nar­ko­ma­ni­ju ili ne daj bo­že, još go­re- u pa­met!!!
E, za­to se dru­ži­na Mi­la, pr­ste­no­va i ten­de­ra va­lja­no „na­va­ri­la“ Ran­ko­vog pa­šnja­ka i od­lu­či­la da po­slu­ša mu­dar aber Mu­sta­fe Ce­ri­ća, nek­da­šnjeg bo­san­skog re­i­sa, ko­ji je ra­di­ji bu­ni­ka­ma ne­ko „gan­dži“ upo­zo­rio da ni­ka­da Bo­šnjak ne smi­je da spa­va, a da ni­je bu­dan dok god se „Gor­ski vi­je­nac“ či­ta i pje­va u ško­la­ma, cr­kva­ma, gu­sla­ma, i even­tu­al­no ču­je po­ne­gdje kao zvuk zvo­nja­ve mo­bil­nih te­le­fo­na!
Nje­goš je, jel­te, ge­no­cid­ni pje­snik ka­ko bu­ni­ka­vi Mu­sta­fa tvr­di, što „na­va­re­ni“ per­ja­ni­ci DPS po­tvr­đu­ju, svo­de­ći ga od ove go­di­ne na mje­ru krat­kog i lo­šeg vi­ca u škol­skom gra­di­vu!
Do sad su ga pod­vo­di­li pod lo­šeg pi­sca za dje­cu, a od ove go­di­ne na­šao se u ka­te­go­ri­ji: „loš za dje­cu“, bez onog- pi­sac, pa će se za mr­ša­vu dvoj­ku osnov­ci ba­tr­ga­ti s njim tek u osmom raz­re­du, ana­li­zi­ra­ju­ći stih i po, ko­li­ko je od­mje­re­no za či­tan­ku, i ne­što ma­nje od to­ga u dru­gom sred­nje, al’ sa­mo ako ho­će da na­lju­te pro­fe­so­ra i po­kva­re ocje­nu!
Uz to će, vje­ro­vat­no, kao čest mo­tiv bi­ti stro­go za­bra­njen za te­to­vi­ra­nje, dok će se sva­ki po­sje­ti­lac ma­u­zo­le­ja na Je­zer­skom vr­hu mo­ra­ti po si­la­sku da ob­ja­sni šta je tra­žio go­re, jel vi­dio đe Nje­go­ša da se mo­ta, šta mu je ovaj re­kao, jel’ opet po­mi­njao Ko­so­vo i Me­to­hi­ju, jel sr­bo­vao ne­sreć­nik ne­sreć­ni, jel ka­zao šta pro­tiv Mi­la i par­ti­je, i na kom je­zi­ku što je naj­va­žni­je?!
Ša­lu na stra­nu, kao di­je­te Cr­ne Go­re, one do­vije­ka div­ne, ča­sne, po­no­sne, pa­per­ja­ste ko­li­ko i kr­še­vi­te, opje­va­ne, opla­ka­ne, grob­ne, rod­ne, lju­te, umi­lja­te, pr­ga­ve a va­zda do­bro­du­šne- ne mo­gu da oću­tim na be­smi­sao smi­sla ko­ji go­di­na­ma us­po­sta­vlja­ju mo­joj-na­šoj ne­sreć­ni­ci kao al­ter­na­ti­vu po­sto­ja­nja ko­je ne­ma al­ter­nti­vu!
Ni­je ov­dje ri­ječ o sr­bo­va­nju, ka­ko će već za­du­šne mon­te­ne­grin­ske ba­be da na­ri­ču, već su­šti­ne bez ko­je ne­ma ni Sr­ba ni Cr­no­go­ra­ca, jer po­ri­ču­ći Nje­go­ša po­ri­če­mo ko­ri­jen, ave­ti­nje avet­ne!
Bez raz­li­ke jel srp­ski il’ cr­no­gor­ski, s kori­je­nom smo hrast, bez nje­ga tek pi­ka­vac nag ploč­ni­ku ko­jim kla­pa­ra­ju sku­pe ci­pe­le jef­ti­nih po­li­ti­ka­na­ta i pri­dvo­ri­ca ko­je po­sto­je još sa­mo kao sjen­ke za ko­ji­ma se vu­ku ne­ka­da­šnji lju­di!
Ako Nje­goš ima al­ter­na­ti­vu on­da je ima i Cr­na Go­ra, to je valj­da taj Mon­te­ne­gro ko­ji po­mi­nje­te kao pra­dje­do­vi­nu, ma­da iskre­no ne znam ko­ja vam je to dr­ža­va i gdje se tač­no na­la­zi: od glu­po­sti li­je­vo ili de­sno ka bes­pa­me­ti?!
Osta­vi­te se vi­še Lov­će­na i one um­ne gla­ve na nje­mu- vas ra­di, jer do­ći će dan ka­da se­be ne­će­te po­zna­ti u lič­noj kar­ti!
Ili da li­je­po i Lov­ćen na ten­der, kao „sim­pa­tič­no mon­ta­žno- de­mon­ta­žno br­da­šce po­god­no za dvo­ri­šta“, uz pri­pa­da­ju­ći ma­u­zo­lej ko­ji se mo­že pre­u­re­di­ti u par­king pro­stor, osta­vu, ljet­nju ku­hi­nju ili skla­di­šte iden­ti­te­ta- ako ko­me kad za­tre­ba!
P. S. Ne lju­ti se či­ka Nje­goš na vas, bez bri­ge, ra­zu­mio je on i ve­će able­ke, a ne­će ša­ku „na­du­va­nih“ po­li­ti­kant­skih pu­ber­te­tli­ja! Svi­jet je ovaj ti­ran- ti­ra­ni­nu, a ka­mo­li du­ši Mi­lo­rod­noj!
dva­u­je­dan.rs