Autor: Na­de­žda Mi­len­ko­vić


„Po­sla­li smo jed­nu li­je­pu sli­ku u svi­jet”, re­kao je gra­do­na­čel­nik Be­o­gra­da. I to je li­je­po. Mi­slim, li­je­po je što se u Be­o­gra­du odr­ža­la ‘’Pa­ra­da po­no­sa’’ bez i onog jed­nog in­ci­den­ta od pro­šle go­di­ne, a u ko­jem su uče­stvo­va­li brat istog gra­do­na­čel­ni­ka i brat pre­mi­je­ra, i ko­ji još ni­je do­bio sud­ski epi­log.
Ali, ni­je li­je­po što je to gra­do­na­čel­nik re­kao. Jer, ne pra­vi se pa­ra­da bez in­ci­de­na­ta zbog ”sla­nja sli­ke u svi­jet”, ne­go zbog svi­je­ta ko­jem su svih osta­lih da­na u go­di­ni ugro­že­na ljud­ska pra­va. Uosta­lom, ona se i or­ga­ni­zu­je da bi se skre­nu­la pa­žnja jav­no­sti na pro­ble­me ko­je LGBT oso­be ima­ju sva­kog da­na, a ne za­to da bi Be­o­grad jed­nog da­na po­slao ova­kvu ili ona­kvu (a bo­lje ova­kvu) sli­ku u svi­jet.
S dru­ge stra­ne, sva­ko mi­sli o to­me ka­kvu sli­ku ša­lje. Pa i mi kad se bri­je­mo, šmin­ka­mo, bi­ra­mo gar­de­ro­bu, is­pro­ba­va­mo iz­ra­ze li­ca… ta­ko­đe pri­pre­ma­mo sli­ku ko­ju će­mo o se­bi po­sla­ti dru­gim lju­di­ma, zar ne? Za­to ne tre­ba da ču­di što i gra­do­na­čel­nik raz­mi­šlja o to­me. Na­ro­či­to ovih da­na kad je u to­ku re­gi­o­nal­no nad­me­ta­nje u fo­to-al­bu­mi­ma s iz­bje­gli­ca­ma (bo­že mi opro­sti, kao da je iz­bje­glič­ki ta­las svad­ba, a ne ljud­ska mu­ka).
Tak­mi­če­nje je ozva­ni­če­no ka­da je hr­vat­ski pre­mi­jer na­ja­vio da će se iz­bje­gli­ce u nje­go­voj ze­mlji si­gur­no bo­lje pro­ve­sti ne­go u Sr­bi­ji. Či­me je ba­cio ru­ka­vi­cu u li­ce Sr­bi­ji, ko­ja se do­tad tak­mi­či­la sa­mo sa Ma­ke­do­ni­jom, ko­ja se pen­dre­ci­ma i su­zav­ci­ma pla­si­ra­la na za­če­lje ta­be­le, i s Ma­đar­skom, ko­ja se ži­let-ži­com dis­kva­li­fi­ko­va­la iz da­ljeg tak­mi­če­nja.
Već pr­vog da­na HRT je u udar­nim vi­je­sti­ma ob­ja­vio fo­to­gra­fi­ju ko­ja je, po uzo­ru na onu iz Sr­bi­je, tre­ba­lo da obi­đe či­tav svi­jet. Do­du­še, da ni­je bi­lo spi­ke­ra ko­ji je gle­da­o­ci­ma sa­op­štio da to no­vi­nar no­si di­je­te či­ta­vih pet ki­lo­me­ta­ra, a da je no­vi­nar­ka ski­nu­la svo­je ča­ra­pe da bi ih na­vu­kla dje­te­tu, to bi bi­la sa­svim obič­na fo­to­gra­fi­ja pa­ra s dje­te­tom na pu­stom dru­mu, ka­kvih ima­te na hi­lja­de po ra­znim fo­to­sto­ko­vi­ma.
No, ni­ti je ne­na­dah­nu­ta fo­to­gra­fi­ja ob­i­šla svi­jet, ni­ti je na­dah­nu­će s iz­bje­gli­ca­ma po­tra­ja­lo. Već sle­de­ćeg da­na je ob­ja­vlje­no da Hr­vat­ska ne mo­že vi­še pod­ni­je­ti te­ret iz­bje­gli­ca i da pre­la­zi na ”plan B”, ko­ji je mno­go ma­nje fo­to­ge­ni­čan, ta­ko da se Sr­bi­ja po­no­vo po­pe­la na ta­be­li. Do­du­še, ne po to­me što mno­go do­bro ra­di za iz­bje­gli­ce, već po to­me što im ne ra­di mno­go lo­šeg, ali po­bje­di se u zu­be ne gle­da. Na­ro­či­to sad kad nas je kre­nuo po­bjed­nič­ki niz kao No­va­ka Đo­ko­vi­ća. Pr­vo smo, ma­kar po ri­je­či­ma di­rek­to­ra Kan­ce­la­ri­je za KiM, po­bi­je­di­li ne­pri­zna­to Ko­so­vo sa 5:0, za­tim tri pri­zna­te ne­za­vi­sne dr­ža­ve, a da­nas evo i hu­li­ga­ne (ne­pri­zna­te i ne­za­vi­sne?). I, za raz­li­ku od one ”ne­mam bo­re da to i do­ka­žem” re­kla­me – mi ima­mo sli­ku da to i do­ka­že­mo.
Za to vri­je­me, lju­di ko­ji ne že­le da u svi­jet odu sli­kom, već du­šom i ti­je­lom, tr­pe i če­ka­ju. Jer je nji­ho­va sli­ka, baš kao i sli­ka LGBT oso­ba, mno­go do­bro­do­šli­ja ne­go oni sa­mi.Pe­šča­nik.net