Pi­še: La­zar Po­ro­bić


U go­di­ni u ko­joj Evro­pa i svi­jet obi­lje­ža­va­ju 70 go­di­na po­bje­de nad na­ci-fa­ši­stič­kom zvi­je­ri, toj ažda­ji ko­ja je pro­gu­ta­la za­stra­šu­ju­ćih 60 mi­li­o­na ži­vo­ta i osta­vi­la po­sle­di­ce ko­je se i da­nas osje­ća­ju, vri­je­di se pod­sje­ti­ti na ne­ke glav­ne ak­te­re tog apo­ka­lip­tič­nog do­ba. Je­dan ta­kav, za­si­gur­no an­ti­čo­vjek bio je Hajn­rih Hi­mler, raj­hsfi­rer SS-a i dru­gi čo­vjek po va­žno­sti u Tre­ćem raj­hu, od­mah iza Adol­fa Hi­tle­ra. Zbog zlo­dje­la ko­ji su po­či­nje­ni pod nje­go­vom ju­ris­dik­ci­jom Hi­mler je ne sa­mo naj­ve­ći zlo­či­nac 20. vi­je­ka već i čitave istorije ljud­ske ci­vi­li­za­ci­je.
Hi­mler je bio ko­man­dant Šuc­šta­fe­la (Od­bram­be­ne sna­ge) i Ge­sta­poa (taj­na po­li­ci­ja), zlo­či­nač­kih or­ga­ni­za­ci­ja na­ci­stič­ke Nje­mač­ke i idej­ni je tvo­rac Ho­lo­ka­u­sta i naj­od­go­vor­ni­ji za ubi­stva mi­li­o­na lju­di.
Krat­ko­vi­di Ba­va­rac s na­o­ča­ri­ma de­be­lih sta­ka­la ro­žna­tog okvi­ra, pro­dor­nog go­to­vo ro­bot­skog po­gle­da, okru­glog i bli­je­dog li­ca, žuć­ka­ste ko­že i krat­ko pot­kre­sa­nih br­ko­va bio je sve sa­mo ne pro­to­tip Ari­jev­ca ko­je je za­go­va­rao ,,hi­lja­du­go­di­šnji rajh“. No iako ni­je li­čio na Nor­dij­ca, Hi­mler je sva­ka­ko po­sje­do­vao nor­dij­ski um. Bio je to pre­zau­ze­ti čo­vjek ko­ji je upr­kos to­me u pri­vat­nom ži­vo­tu bio ne­ka vr­sta knji­škog cr­va. Ne­pre­sta­no je či­tao, po­sje­do­vao je ve­li­ku lič­nu bi­bli­o­te­ku i imao je obi­čaj da pre­po­ru­ču­je i po­kla­nja knji­ge bli­skim sa­rad­ni­ci­ma. Od dje­tinj­stva je bio za­do­jen nje­mač­kom mi­to­lo­gi­jom i pri­ča­ma o ve­li­kim he­ro­ji­ma i kra­lje­vi­ma iz nje­mač­ke isto­ri­je. Vje­ro­vao je u to da ga je usud od­re­dio za ne­što na­ro­či­to, mo­me­nat ve­li­či­ne u ko­jem će jed­nog da­na bi­ti po­zvan da oba­vi ne­što od pre­sud­ne va­žno­sti za otadž­bi­nu. Ka­ko je bio ve­li­ki okul­ti­sta sma­trao je da je on re­in­kar­na­ci­ja drev­nog sak­son­skog kra­lja iz de­se­tog vi­je­ka Hajn­ri­ha Pr­vog po­ne­kad zva­nog ,,Pti­čar“, ko­ji se pro­sla­vio osva­jač­kim po­ho­di­ma pro­tiv Slo­ve­na na is­to­ku.
Ka­rak­te­ri­sa­la ga je ma­ni­ja­kal­na tač­nost, iz­u­zet­na spo­sob­nost da or­ga­ni­zu­je ma­se i da ih do­ve­de do pot­pu­ne pot­či­nje­no­sti kao i hlad­no ra­ci­o­nal­ni sta­vo­vi li­še­ni bi­lo ka­kve kre­a­tiv­no­sti za­šta mu je ne­do­sta­ja­lo ma­šte. To je i od­go­vor na pi­ta­nje ka­ko je mo­gao da po­sta­ne ču­do­vi­šte. Mo­gao je da osu­di mi­li­o­ne na smrt jed­nim pot­pi­som pe­ra jed­no­stav­no sto­ga što ni­je bio u sta­nju da za­mi­sli stvar­nost ko­ja je sta­ja­la iza hlad­ne sta­ti­sti­ke. A sta­ti­sti­ka je bi­la de­mon­ska! Sje­me an­ti­se­mi­ti­zma po­si­ja­no u ma­gij­skim lo­ža­ma iz ko­jih je po­te­kla, u to ne mo­že vi­še bi­ti ni­ka­ve sum­nje, sa­tan­ska dr­ža­va, okult­ni Tre­ći rajh, pro­cvje­ta­lo je u ukra­sni cvi­jet ko­ji se hra­nio u lo­go­ri­ma smr­ti: Aušvi­cu, Tre­blin­ki, Bel­ze­cu, So­bi­bo­ru, Lu­bli­nu-Maj­da­ne­ku i Helm­nu kao i u mno­gim dru­gim kon­cen­tra­ci­o­nim lo­go­ri­ma. Ko­nač­no rje­še­nje je­vrej­skog pi­ta­nja či­ji je Hi­mler bio glav­ni ar­hi­tek­ta, bi­će spro­ve­de­no u ku­pa­ti­li­ma ne­vi­nog iz­gle­da ko­ja su pred­sta­vlja­la pre­ru­še­ne so­be za is­tre­blje­nje šest mi­li­o­na pri­pad­ni­ka iza­bra­nog Izra­i­lje­vog na­ro­da. Dok je Adolf Ajh­man pu­nio stoč­ne va­go­ne ne sa­mo je­vrej­skim već i slo­ven­skim, rom­skim i dru­gim sta­nov­ni­štvom, a Raj­nhard Haj­drih, taj bog smr­ti rep­til­skog iz­gle­da sve s ger­man­skom pe­dan­to­šću or­ga­ni­zo­vao, Hi­mler, zli ge­ni­je Tre­ćeg raj­ha, ka­rak­te­ri­stič­nim pi­ska­vim gla­som sik­tao je u Po­zna­nju: ,,Go­vo­rim o ukla­nja­nju Je­vre­ja, is­tre­blje­nju je­vrej­ske ra­se... To je jed­na slav­na stra­ni­ca u na­šoj isto­ri­ji ko­ja do­sad ni­ka­da ni­je na­pi­sa­na i ni­ka­da se ne­će na­pi­sa­ti“. Tre­ba­lo je odr­ža­ti po­stu­pak is­tre­blje­nja u taj­no­sti dok su u pr­vi plan gu­ra­ne je­ri­hon­ske tru­be ozlo­gla­še­nih štu­ka, ši­ro­ke gu­sje­ni­ce pan­zer ten­ko­va, ne­ze­malj­ski, ne­do­ku­či­vi i sa­bla­sni mar­še­vi Ver­mah­ta, a iza njih ne­kro­mant­ski od­re­di SS-a sa sre­br­nim zlo­kob­nim mr­tvač­kim gla­va­ma (sim­bo­li­zo­va­le du­žnost do smr­ti) sve za­jed­no či­ne­ći di­ja­bo­lič­nu utva­ru iza ko­je vi­še ni­je bi­lo ži­vo­ta.
Mo­ja čast je mo­ja vjer­nost, bi­la je mak­si­ma SS-a, no Hi­mler ju je pred kraj ra­ta po­ga­zio ot­po­čev­ši ne­u­spje­šne pre­go­vo­re sa za­pad­nim sa­ve­zni­ci­ma, a Hi­tler je taj po­tez pro­ko­men­ta­ri­sao kao ,,naj­be­sram­ni­ju iz­da­ju u ljud­skoj isto­ri­ji“. Dao se u bjek­stvo, ali su ga uhap­si­li En­gle­zi pa je sam se­bi od­u­zeo ži­vot za­gri­zom kap­su­le ci­jan­ka­li­ju­ma. Da­nas je nje­mač­ka sa­vjest či­sta, jer kri­vi­ca za sve zlo­kob­no, vri­jed­no pre­zi­ra, zlo­či­nač­ko i uža­sno što se do­go­di­lo u Nje­mač­koj i oku­pi­ra­nim ze­mlja­ma iz­me­đu 1933. i 1945. go­di­ne le­ži na Hi­mle­ru.