Pi­še: aka­de­mik Zo­ran La­kić


Kroz svo­ju du­gu isto­ri­ju Bal­kan je imao do­sta mi­sle­ćih lju­di. Pra­ti­li su raz­voj ci­vi­li­za­ci­je i za­la­ga­li se za do­stoj­no mje­sto Bal­ka­na u tim to­ko­vi­ma. Na­sto­ja­li su da ta po­zi­tiv­na is­ku­stva pri­mije­ne na Bal­ka­nu. Ta­ko je ma­le­na i pre­ma­le­na Cr­na Go­ra – pr­va na či­ta­vom slo­ven­skom ju­gu-otvo­ri­la svo­ju dr­žav­nu štam­pa­ri­ju na Obo­du, ka­da su mno­gi ve­ći od nje – mo­gli sa­mo da sa­nja­ju o to­me. Tru­dio se, na­rav­no, Bal­kan da se ko­ri­sti i is­ku­stvi­ma raz­vi­je­ni­jih. Da se pri­mi­je­ne na Bal­ka­nu. Isto­vre­me­no – mi­sle­ći lju­di sa Bal­ka­na bi­li su svje­do­ci sva­ko­ja­kih iz­go­vo­ra, če­sto vr­lo uvre­dlji­vih, a po­go­to­vo opa­snih po Bal­kan: te Bal­kan je ni­či­ja ze­mlja, pa za­tim – Bal­kan je bu­re ba­ru­ta (itd.). Na­go­vje­šta­va­la se pri­ta­je­na opa­snost po na­ro­de Bal­ka­na.
Stva­ra­o­ci sa „ne­mi­r­nog Bal­ka­na“ zna­li su i za ame­rič­ku mak­si­mu: Ame­ri­ka Ame­ri­kan­ci­ma, ko­jom su svi osta­li opo­me­nu­ti da se ne­će do­zvo­li­ti ni­ka­kvo mi­je­ša­nje sa stra­ne – u či­sto ame­rič­ke pro­ble­me. Uz pri­jet­nju „da će sva­ko bi­ti do­če­kan sa oruž­jem!“ Po­že­lje­li su da ta­ko bu­de i na Bal­ka­nu. Vi­še od sto go­di­na po­sli­je ame­rič­ke lo­zin­ke i upo­zo­re­nja, lan­si­ra­li su lo­zin­ku – Bal­kan – Bal­kan­skim na­ro­di­ma. Ali Bal­kan ni­je Ame­ri­ka! Jed­na pra­vi­la va­že za jed­ne, a dru­ga za dru­ge na­ro­de! Pri­sje­ća­mo se i de­ta­lja sa Ko­gre­sa u Pa­ri­zu 1865. go­di­ne. Ni­je po­dr­ža­na ini­ci­ja­ti­va da se u Dnev­ni red Me­đu­na­rod­ne kon­fe­ren­ci­je uvr­sti pi­ta­nje jed­ne Bal­kan­ske ze­mlje. Pri­hva­će­no je obra­zlo­že­nje pred­stav­ni­ka Oto­man­ske tur­ske im­pe­ri­je – da je to unu­tra­šnje pi­ta­nje Tur­ske, a da je ovo Me­đu­na­rod­na kon­fe­ren­ci­ja (Kon­gres).
Opet je Bal­kan ostao u nad­le­žno­sti tu­đi­na­ca. Nji­ho­vo pra­vo je bi­lo pri­o­ri­tet. Su­spen­do­va­na su sva dru­ga pra­va. Opet se pri­sje­ća­mo le­de­ne dvo­ra­ne u Sa­ra­je­vu – iz vre­me­na odr­ža­va­nja je­di­nih Olim­pij­skih iga­ra u na­šoj ze­mlji – SFRJ; na­zva­na je ZE­TRA. Ka­sni­je je ta skra­će­ni­ca de­fiš­ro­va­na kao Ze­le­na ma­gi­stra­la. To je de­ši­fro­va­no u to­ku i na­kon na­šeg su­lud­nog ra­ta 1991–1999. go­di­ne. A na­ro­či­to na­kon osa­mo­sta­lji­va­nja i me­đu­na­rod­nog pri­zna­nja biv­ših ju­go­slov­en­skih re­pu­bli­ka iz sa­sta­va SFRJ. Opet je Bal­kan ostao „tu­đa ze­mlja“. Ta opa­snost po Bal­kan za­o­štre­na je na­kon su­lud­nog ra­ta i sve­ga što se po­tom de­ša­va­lo na ovim pro­sto­ri­ma.
Ta opa­sna igra sa sud­bi­nom Bal­ka­na i svih na­ro­da ko­ji od isko­na ži­ve na nje­mu – iz go­di­ne u go­di­nu se, za­o­štra­va­la. Do da­na­šnjeg da­na! Na­ro­či­to ka­da je ri­ječ o ne­ka­da­šnjoj dr­ža­vi SFRJ. Imam u vi­du no­ve ge­o­graf­ske ma­pe ovo­ga pro­sto­ra. Pri ru­ci su mi 2–3 ta­kve ma­pe. Ma­pa broj 1 je re­al­na sli­ka tra­gič­ne sud­bi­ne. A ma­pa br. 2 je ne­što sa­svim dru­go – još vi­še za­stra­šu­ju­će: u for­mi pi­ta­li­ce – iro­nič­no se tra­ži i pra­vi sa­stav broj­nih dje­lo­va. I do­bi­ja­ju se, ni­je ša­la, Slo­ve­ni­ja, Hr­vat­ska, Sr­bi­ja sa uma­nje­nom Cr­noj Go­rom i Ma­ke­do­ni­jom, ali bez Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Uosta­lom pri­la­že­mo i jed­nu i dru­gu ma­pu – uz sle­de­ći ko­men­tar:
Ma­pa broj je­dan je i pi­ta­li­ca za či­ta­o­ce iz 1989. go­di­ne. Sar­ka­stič­no pre­zen­ti­ra­na; ozna­čen je re­bus: Sa­sta­vi­te sa­mi. Po­ma­že u rje­še­nju i ma­pa Ju­go­sla­vi­je, ko­ju je ka­rika­tu­ri­sta r. Gu­zi­na – ra­sta­vio na 8 dje­lo­va, ta­man to­li­ko je dr­ža­va me­đu­na­rod­no pri­zna­tih. Na­šao sam, da­lje, na re­klam­ni pla­kat na­pra­vljen za pro­mo­ci­ju knji­ge prof. dr Bran­ka Pe­tra­no­vi­ća – Isto­ri­ja Ju­go­sla­vi­je 1918-1988. Da­kle, pri­bli­žio u isto vri­je­me. Ima i još jed­na ma­pa ko­ja ilu­stru­je obe­ća­nja Sr­bi­ji u I svjet­skom ra­tu, ko­ju je ona od­bi­la za­la­žu­ći se za za­jed­nič­ku dr­ža­vu Ju­go­sla­vi­ju. Ono što je 1915. od­bi­la Vla­da, da­nas za­go­va­ra. Še­šelj i Ra­di­kal­na stran­ka; ta­da je to bio i stav Ve­li­kih si­la, ali da­nas ni­je. Na­pro­tiv op­tu­žu­ju Še­še­lja za ve­li­ko­srp­stvo.
Isti­na je da se ta­da pu­no na­ga­đa­lo što će bi­ti. Ni­ko ni­je vje­ro­vao u ono što će se za­i­sta de­si­ti.
Pre­đi­mo sa­da na ma­pu broj dva. Vri­je­me či­ni svo­je. Sta­sa­li su no­vi ka­ri­ka­tu­ri­sti i oni su smi­sli­li još ne­vje­ro­vat­ni­ju ma­pu Ju­go­sla­vi­je.
Do­daj­mo to­me „Ma­pu Ve­li­ke”, pa „Pri­rod­ne”, pa opet ne­ke dru­ge Al­ba­ni­je – ali uvi­jek one na­cr­ta­ne u Me­mo­ran­du­mu Al­ban­ske aka­de­mi­je na­u­ka iz 1989. Opet – tu ne­gdje, vr­lo bli­zu jed­no-dru­gom sve se ne­što vr­ti oko istog vre­me­na. Ni­je to na­iv­no. Ve­ži­mo to sa Ha­gom, fud­ba­lom, di­plo­mat­skim po­sje­ta­ma. Bal­kan je opet opa­sno raz­je­di­njen.
I da za­klju­či­mo: Sa kar­te br. 1 se vi­di ka­ko je raz­dro­bljen pro­stor ne­ka­da sta­bil­ne i vr­lo uva­ža­va­ne SFRJ. Ma­pa br. 2 ne­skri­ve­no po­ru­ču­je da se sve to za­bo­ra­vlja sve br­že i od dra­ma­tič­nih do­ga­đa­ja se pra­vi ne­u­ku­sna ša­la. Na kar­ti br. 3 se vi­di da je do­bar dio Sr­bi­je, Cr­ne Go­re i Ma­ke­do­ni­je „pri­klju­čen” Ve­li­koj Al­ba­ni­ji. Ri­ječ je o srp­skim dje­lo­vi­ma ovih pro­sto­ra. Ta­ko se pod­u­pi­re te­za al­ban­ske sa­vre­me­ne isto­ri­o­gra­fi­je, da su svi oni, sla­vi­zi­ra­ni Al­ban­ci.
Đa­vo ni­ka­da ne mi­ru­je ni­ti na Bal­ka­nu, ni­ti iz­van Bal­ka­na. Pa­uk uvi­jek ple­te svo­ju smr­to­no­snu mre­žu – ka­ko bi se u njoj za­ple­la žr­tva. Nad Bal­ka­nom se opet nad­vi­la ve­li­ka opa­snost po mir. A mir je na­ro­či­to da­nas ne­dje­ljiv. Ne­ma vi­še lo­kal­nih ra­to­va. Svi­jet je me­đu­sob­nim ni­ti­ma čvr­sto po­ve­zan. Ne ide, pa ne ide, lo­zin­ka Bal­kan Bal­kan­skim na­ro­di­ma. Bal­kan ni­je Ame­ri­ka.