Le­nis ozna­ča­va glas pro­iz­ve­den re­la­tiv­no sla­bim mi­šić­nim na­po­rom i me­kim da­hom. Su­prot­no od nje­ga je for­tis – gdje je glas jak i iz­i­sku­je sna­gu. U fo­ne­ti­ci se ko­ri­ste dru­ga­či­ji ter­mi­ni: na­pe­ti i ne­na­pe­ti gla­so­vi. U me­di­ci­ni i pro­fi­li­sa­nju pri­su­stvo re­tro­grad­nog le­ni­sa uka­zu­je da oso­ba ni­je­mi... da gu­bi mo­guć­nost go­vo­ra, dok bi for­tis ozna­ča­vao ja­ča­nje gla­sni­ca i ade­kvat­nu ar­ti­ku­la­ci­ju vo­ka­la. No, da li ste zna­li da po­sto­je mje­sta, na­se­lja, te­ri­to­ri­je pa i gra­do­vi ko­ji pot­pa­da­ju pod po­me­nu­tu kla­si­fi­ka­ci­ju? A sa­mim tim i vi... i sva va­ša sud­bi­na.
Isto­rij­ski za­pi­si na ovu te­mu su iza­šli iz re­dov­ne li­te­ra­tu­re – iako se do 1950. ma­te­ri­ja iz­u­ča­va­la na svim ve­ćim uni­ver­zi­te­ti­ma Evro­pe. Sma­tra­lo se ne­bit­nim, ne­do­ka­za­nim, ne­u­te­me­lje­nim i vje­ro­vat­no ne­ra­zu­mlji­vim aspek­tom u hu­ma­ni­stič­kom na­uč­nom ra­čva­nju. Gim­son i Bo­lin­ger su bi­li pr­vi mo­der­ni na­uč­ni­ci ko­ji su pri­hva­ti­li he­len­sko-rim­sko tu­ma­če­nje da sva­ka na­se­lje­na te­ri­to­ri­ja mo­že da bu­de le­nis ili for­tis. Do­ži­vje­li su da nji­ho­vo uvje­re­nje bu­de sa­mlje­ve­no i od­ba­če­no. Uma­lo i oni sa­mi ni­su po­vu­če­ni u ka­lju­gu sa svo­jim spi­si­ma. A šta bi to tač­no zna­či­lo?
Le­nis gra­do­vi bi, pre­ma ovom tu­ma­če­nju, bi­li mje­sta u ko­ji­ma je do­mi­nant­na sna­ga dr­ve­ta – ener­gi­ja ko­ja tra­ži kor­jen, za­ba­da­nje, sto­jič­nost i tr­plje­nje. For­tis gra­do­vi bi pred­sta­vlja­li one na­se­o­bi­ne u ko­ji­ma su va­zduh i vo­da go­spo­da­ri nad osta­lim ele­men­ti­ma. Ni jed­no ni dru­go pod­ne­blje ni­je lo­še po čo­vje­ka, ali ni­jed­no ni­je do­bro ako če­lja­de pro­ve­de sa­mo u jed­nom cio svoj ži­vot­ni vi­jek. Uko­li­ko ste ro­đe­ni u le­nis pro­sto­ru, pe­ri­od od­ra­sta­nja će bi­ti re­la­tiv­no ha­o­ti­čan, ne­u­sa­gla­šen i bo­lan. Dje­ca ko­ja od­ra­sta­ju u le­ni­su ra­ni­je sa­zri­je­va­ju i pre­ra­no po­či­nju da opo­na­ša­ju obra­sce po­na­ša­nja od­ra­slih. Ra­đa­ju se sa uzda­ma. Ta­kvi lju­di te­ško pod­no­se du­šev­ne iza­zo­ve, men­tal­no su po­ro­zni, ali fi­zič­ki sta­me­ni i sna­žni. Le­nis pod­ne­blje ra­đa voj­ni­ke, stra­žu ko­ja se „uko­pa­va“ i ne na­pu­šta og­nji­šte ako do­đe do upa­da na­pri­ja­te­lja. Umi­ju da bu­du sjaj­ni umjet­ni­ci, ali i stra­šni zli­kov­ci. Sprem­ni su da ži­vot da­ju pred naj­ma­nju sum­nju da opa­snost vre­ba. Ne­ko bi re­kao da se ra­di o tvr­do­gla­vim vo­lo­vi­ma kod ko­jih um ni­je do­volj­no uz­na­pre­do­vao – vi­še bi se mo­glo go­vo­ri­ti o sen­zi­bi­li­te­tu i pri­o­ri­te­ti­ma ko­ji se uko­ri­je­ne u čo­vje­ku ko­ji se po­di­gao na hlje­bu sa le­ni­sa.
For­tis gra­do­vi su na­se­o­bi­ne za ko­je se vje­ro­va­lo da obič­no ni­ču na pri­rod­nim pu­te­vi­ma, ras­kr­sni­ca­ma ko­je spa­ja­ju br­da ili oba­le ve­ćih ri­je­ka. No, is­po­sta­vi­lo se da i ne mo­ra sa­mo na ta­kvim mje­sti­ma. Dje­ca ro­đe­na u nje­mu od­ra­sta­ju po­let­no, raz­i­gra­no. Sla­ba­šne kon­sti­tu­ci­je, osje­tlji­va na ki­šu i vje­tar. Kad od­ra­stu, ne­zre­lo se po­na­ša­ju pre­ma sve­mu bit­nom. Sa­vi­tlji­vi su i du­šev­no sta­bil­ni­ji od lju­di iz le­ni­sa. Ali ni­su voj­nič­ki ma­te­ri­jal i ne po­sje­du­ju ve­ću spo­sob­nost za umjet­no­šću – osim da u is­toj uži­va­ju. Kod njih je žeđ za kr­vlju mno­go ma­nja, ali su spret­ni i ka­dri da na­ne­su dru­gom dru­ga­či­ju vr­stu šte­te. Iz for­ti­sa do­la­ze kra­dljiv­ci, pre­va­ran­ti i la­žo­vi. Ri­jet­ko kad ubi­ce. Sta­ra­nje u for­ti­su je muč­ki te­gob­no.
He­le­ni su po­šli mno­go da­lje u opi­su te­ri­to­ri­ja. Čak su po­sje­do­va­li no­men­kla­tur­nu ska­lu vje­šti­na i pre­di­spo­zi­ci­ja kod lju­di ko­ji do­la­ze iz sva­ke od po­me­nu­tih obla­sti. Osta­lo je sa­ču­va­no i za­bi­lje­že­no tu­ma­če­nje iz tzv. Ero­ti­ko­na. U nje­mu se ja­sno uka­zu­je da le­nis mu­škar­ci ima­ju „moć­ni­je“ udo­ve, a for­tis muž­ja­ci ve­ću po­tent­nost. U sli­ka­ma je le­nis obi­lje­žen kao ra­lo, a for­tis kao bra­zda. Že­ne iz le­ni­sa su gip­ke i sa­vi­tlji­ve. Sna­žne i vre­le. Ne mno­go ve­li­kih gru­di. One iz for­ti­sa su ob­li­je i upe­ča­tlji­vih oči­ju. Nje­žni­je i slo­bod­ni­je u erot­skim igra­ma. Sli­kov­no su obi­lje­že­ne kao va­tra i zvi­je­zde.
Sa­da ka­da ste za­šli u ovu fan­ta­stič­nu pri­ču ko­ja je bi­la bit­na pra­o­ci­ma – če­sto se do­ka­zav­ši is­ti­nito­snom – aj­de da ču­je­te gdje pri­pa­da­ju ne­ka od na­ših mje­sta, a sa­mim ti­me, ko­joj si­li pri­pa­da­te i vi. Le­nis te­ri­to­ri­je: Nik­šić, Ko­la­šin, Ul­cinj, Ža­bljak, Pe­rast, Be­o­grad, Su­bo­ti­ca, Za­greb, Du­brov­nik, Mo­star, Sko­plje, Ma­ri­bor, Sa­ra­je­vo, Ba­nja Lu­ka... For­tis gra­do­vi: Pod­go­ri­ca, Bar, Bu­dva, Ce­ti­nje, Ko­tor, No­vi Sad, Vra­nje, Kra­gu­je­vac, Split, Lju­blja­na, Aj­dov­šči­na, Tu­zla, Ze­ni­ca...
For­tis že­na­ma se pre­po­ru­ču­je da ako že­le da is­pi­šu isto­ri­ju svo­ga ro­da, da se uda­ju za le­nis mu­škar­ca. For­tis mu­škar­ci bi tre­ba­lo da u po­znim go­di­na­ma odu na le­nis ze­mlju i tu pro­ve­du osta­tak ži­vo­ta. Mu­ka će bi­ti zna­čaj­no ma­nja.
Gim­son čak ka­že da će­te naj­bo­lje od sve­ga da do­bi­je­te on­da ka­da pro­ve­de­te dvi­je tre­ći­ne svog vi­je­ka sa le­nis čo­vje­kom/že­nom ili na ze­mlji sa ele­men­tom ja­kog kor­je­nja. Bi­lo ka­ko bi­lo, sve vam ovo is­pri­čah za­to što na­kon dvje­sta se­dam­de­set go­di­na Bal­kan po­no­vo ula­zi u for­tis eru... ka­da bi tre­ba­lo da bu­de­mo ma­nje pa­met­ni i sva­dlji­vi, ali na­o­či­to raz­i­gra­ni­ji i za osva­ja­nje po­dob­ni­ji. Nek vam je sa sre­ćom po­sled­nje le­nis pro­lje­će u va­šim ži­vo­ti­ma. Do­ba dr­ve­ta će odu­va­ti vje­tar sa mo­ra.
(Autor je knji­žev­nik)

Pi­še: Mi­li­sav S. Po­po­vić