Pi­še: aka­de­mik Zo­ran La­kić


Pri­je de­set go­di­na Cr­na Go­ra je na „fe­le­rič­nom re­fe­ren­du­mu“ do­ni­je­la od­lu­ku da se iz­dvo­ji iz sa­sta­va do­ta­da­šnje za­jed­nič­ke dr­ža­ve – Sa­ve­zne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je. Ka­žem „fe­le­rič­nom re­fe­ren­du­mu“ – jer je evi­den­ti­ra­no na hi­lja­de pro­pu­sta na ko­je ni do da­na da­na­šnje­ga ni­je dat va­ljan od­go­vor. Evi­den­ti­ra­na je ve­ći­na od sa­mo 1.450 gla­so­va. Na dru­goj stra­ni bio je i pri­go­vor da je bi­lo 20.000 ne­pra­vil­no upi­sa­nih u bi­rač­ke spi­sko­ve, ko­ji su pra­vlje­ni i ko­je­ka­kvom po­tvr­dom da su ne­ka­da bi­li đa­ci N.N. ško­le; na­vo­di se slu­čaj iz Pla­va i Ro­ža­ja. Či­ta­mo i po­da­tak da je 262.000 građana gla­sa­lo za za­jed­nič­ku dr­ža­vu i da je ve­ći­na od 95.000 upi­sa­nih ne­pra­vo­sla­va­ca – gla­sa­lo pro­tiv za­jed­nič­ke dr­ža­ve sa Sr­bi­jom; da li to zna­či i da su oni gla­sa­li i za sa­mo­stal­nu Cr­nu Go­ru. Vri­je­me po­sli­je re­fe­ren­du­ma go­vo­ri da su se ta­da pra­vi­li do­go­vo­ri o spe­ci­jal­nom sta­tu­su San­dža­ka. Sve otvo­re­ni­je istu­pa­ju li­de­ri mu­sli­man­skih stra­na­ka u Cr­noj Go­ri da bez gla­so­va ove po­pu­la­ci­je ne bi bi­lo ne­za­vi­sne Cr­ne Go­re 21.5.2016. go­di­ne. Evi­den­ti­ra­ni su i ne­ki pa­ra­dok­si, kao na pri­mjer ovaj: isto­rij­sko Ce­ti­nje je da­lo ma­nji do­pri­nos ta­kvoj sa­mo­stal­no­sti Cr­ne Go­re od Ro­ža­ja, na pri­mjer.
O svim tim de­ta­lji­ma svje­do­či tzv. Bi­je­la knji­ga – J. Mar­ku­ša, ko­ja se po­pu­lar­no na­zi­va Mag­num eri­men; aso­ci­ja­ci­ja na po­zna­tu stu­di­ju aka­de­mi­ka Vik­to­ra No­va­ka, mog dra­gog pro­fe­so­ra sa Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta. Svje­do­ka je za­i­sta pu­no. U mo­joj knji­zi “To­ko­vi isto­ri­je u Cr­noj Go­ri” ob­ja­vio sam moj go­vor na ve­li­kom mi­tin­gu opo­zi­ci­je u Cr­noj Go­ri za oču­va­nje za­jed­nič­ke dr­ža­ve, ko­ji je odr­žan 16.5.2006. go­di­ne. Evo mo­je po­ru­ke:
„Po­zi­vam vas da 21. ma­ja – od­bra­ni­mo za­jed­nič­ku dr­ža­vu i is­pu­ni­mo ama­net na­ših po­no­snih pre­da­ka. Za­o­kru­ži­će­mo NE i sta­vi­ti tač­ku na sve do­ta­da­šnje po­dje­le. A već sju­tra­dan – Cr­na Go­ra će za­jed­nič­ki sla­vi­ti po­bje­du! Slo­ga nam tre­ba da kre­ne­mo na­pri­jed. Ne­ka se ubu­du­će vlast pla­ši na­ro­da – a ne na­rod – bez­vla­šća!“ (str. 108)
U da­ljem tek­stu po­za­ba­vi­će­mo se pi­ta­njem šta je do­bi­la Cr­na Go­ra – ob­no­vom ne­za­vi­sno­sti 2006. go­di­ne. De­set go­di­na ka­sni­je – Cr­na Go­ra je po­di­je­lje­na vi­še ne­go što je bi­la ika­da u svo­joj isto­ri­ji. O to­me go­vo­re i naj­no­vi­ji do­ga­đa­ji u par­la­men­tu. To je i naj­ve­ća opa­snost za njen pro­spe­ri­tet. Za­to je pao i dru­štve­ni stan­dard; pu­no je ne­za­po­sle­nih – vi­še ne­go ika­da. Oni ko­ji ra­de, ta­ko­đe, ži­ve u osku­da­ci­ji, jer je ta­ko­zva­na kor­pa na­mir­ni­ca – 2-3 pu­ta sku­plja od mje­seč­nih pri­ma­nja. Za­du­že­nost Cr­ne Go­re da­nas iz­no­si 2 mi­li­jar­de do­la­ra. Ka­da je 80-ih go­di­na dug Ju­go­sla­vi­je iz­no­sii 20 mi­li­jar­di, sva zvo­na su za­zvo­ni­la na uz­bu­nu. Da­nas je dug Hr­vat­ske 40 mi­li­jar­di. Zbir­ni dug svih ju­go­slo­ven­skih ze­ma­lja je oko 100 mi­li­jar­di do­la­ra. I svi su ne­ka­ko mir­ni. Uži­va­ju u ne­za­vi­sno­sti.
Što je naj­go­re Cr­na Go­ra je iz­gu­bi­la sta­ra pri­ja­telj­stva u ko­ja se s raz­lo­gom za­kli­nja­la i po­no­si­la. Pri­ja­telj­stva ko­ja su naj­vi­še „ra­di­la“ – u kri­znim vre­me­ni­ma. Ka­da je bi­lo, ka­ko na­rod ka­že: Sta­ni-pa­ni! Pri­sje­ća­mo se ta­ko po­kli­ča kra­lja Ni­ko­le ko­jim je po­zvao Cr­nu Go­ru u I svjet­ski rat: „Sa na­ma je na­ša vje­kov­na za­štit­ni­ca – ve­li­ka Ru­si­ja!“ Sli­čan po­klič čuo se i u II svjet­skom ra­tu: Dok se či­tav svi­jet po­zdra­vljao sa – Smrt fa­ši­zmu – slo­bo­da na­ro­du! usta­nič­ki po­zdrav na do­brom di­je­lu Cr­ne Go­re gla­sio je: Cr­ve­na ar­mi­ja je s na­ma – Po­bje­da je na­ša!
To se ne za­bo­ra­vlja u pam­će­nju na­ro­da. Bez tih pri­ja­te­lja Cr­na Go­ra bi bi­la kao ne­ka­da: „Jed­na slam­ka me­đu vi­ho­ro­ve“ i još vi­še „Si­rak tu­žni bez iđe iko­ga, da sa­slu­ša, ko da bi po­mo­ga”. Na dru­goj stra­ni tra­že se i nu­de no­va pri­ja­telj­stva, ko­ja ne tre­ba od­bi­ti, ali ni bez­re­zer­vno pri­hva­ti­ti. Na to, opet, upo­zo­ra­va sta­ra mu­drost iz vre­me­na Vu­ka Ka­ra­dži­ća: „U sta­rog du­šma­ni­na – ne tra­ži no­vog pri­ja­te­lja.” Ni­je bez „po­kri­ća” je­dan naš dr­žav­nik – ne ta­ko dav­no re­kao da je zbog usta­ške ša­hov­ni­ce „za­mr­zao i po­pu­lar­nu igru – šah.“
Iz tog iz­gu­ba pro­iz­i­la­ze i du­gi, ko­ji po­ga­đa­ju obič­nog čo­vje­ka. Re­ci­mo tu­ri­stič­ka pri­vre­da, pa pad dru­štve­nog stan­dar­da, po­ja­ča­na za­du­že­nost, da ne po­mi­nje­mo kri­mi­nal i ko­rup­ci­ju. Što je naj­go­re svi se ne­ka­ko osje­ća­mo ne­i­su­gr­no. Uosta­lom, „cr­na hro­ni­ka“ u štam­pi je naj­za­stu­plje­ni­ja, a ra­ste broj ne­ra­svi­je­tlje­nih ubi­sta­va.
To je sve do­šlo sa me­đu­na­rod­no pri­zna­tom – ne­za­vi­sno­šću. I ob­no­vom dr­žav­no­sti 2006. go­di­ne. Kao da u za­jed­nič­koj dr­žav­ni ni­smo ima­li dr­žav­nost, ko­ja je i Usta­vom Cr­ne Go­re za­ga­ran­to­va­na. Baš kao što je to bi­lo sa pr­vim usta­vom iz 1905. go­di­ne. Ni­smo sve­ča­no obi­lje­ži­li tu 100-go­di­šnji­cu kao što da­nas obi­lje­ža­va­mo 10-go­di­šnji­cu. Po­ru­ka mo­že bi­ti: Od nas po­či­nje isto­ri­ja! Zna­mo i za taj ja­dac.
A što je Cr­na Go­ra iz­gu­bi­la uki­da­njem za­jed­nič­ke dr­ža­ve i pro­mo­vi­sa­njem se­dam se­pa­rat­nih dr­ža­va: One su vi­še ne­go ika­da do sa­da igrač­ka u ru­ka­ma ve­li­kih – moć­nih. Pa je pi­ta­nje da li su stvar­no ne­za­vi­sne i sa­mo­stal­ne.