Pi­še: Mi­lan Mi­šić


Neko­li­ko uza­stop­no lo­ših re­zul­ta­ta Hri­šćan­sko de­mo­krat­ske uni­je (CDU) na lo­kal­nim iz­bo­ri­ma, par­ti­je ko­joj je na če­lu naj­moć­ni­ji evrop­ski po­li­ti­čar, do­bi­li su ve­li­ki pu­bli­ci­tet i na dnev­ni red sta­vi­li bu­duć­nost ka­ko nje­mač­ke, ta­ko i evrop­ske po­li­ti­ke.
Ri­ječ je, na­rav­no, o An­ge­li Mer­kel. Nje­mač­ka kan­ce­lar­ka već 11 go­di­na, ko­ja po du­go­vječ­no­sti vla­da­nja ni­je do­du­še sti­gla svog po­li­tič­kog men­to­ra Hel­mu­ta Ko­la ko­ji je na če­lu fe­de­ral­ne vla­de bio 16 go­di­na, a da li će to do kra­ja svo­je po­li­tič­ke ka­ri­je­re uči­ni­ti, to je ovih da­na i u Nje­mač­koj i u Evro­pi pi­ta­nje od mi­li­on eura.
Ako se iz­u­zmu (sva­ko)dnev­ne kri­ze u EU, bu­duć­nost Mer­ke­lo­ve je da­nas pi­ta­nje broj je­dan evrop­ske po­li­ti­ke. Da li se po­vla­či ili osta­je? Pro­tiv po­vla­če­nja je tra­di­ci­ja: ni­je­dan kan­ce­lar ni­je do­sad do­bro­volj­no oti­šao s vla­sti, raz­lo­zi za to su bi­li ili iz­bor­ni po­raz ili par­tij­ska smje­na (u slu­ča­ju Kon­ra­da Ade­na­u­e­ra to su bi­le i go­di­ne: kad se ise­lio iz kan­ce­lar­skog ka­bi­ne­ta u ko­me je bio od sep­tem­bra 1949. do ok­to­bra 1963, bio je 87-go­di­šnjak).
Di­le­ma je da li će se kan­di­do­va­ti na iz­bo­ri­ma pred­vi­đe­nim za je­sen idu­će go­di­ne, a pi­ta­nje je i da li će osta­ti na če­lu CDU či­ji se kon­gres odr­ža­va kra­jem ove. Ako od­lu­či da osta­ne, ka­kve su joj šan­se za po­bje­du (i na par­tij­skim i na par­la­men­tar­nim nad­me­ta­nji­ma).
Od­go­vo­ri na ova pi­ta­nja su – kom­pli­ko­va­ni. Nje­mač­ki i dru­gi ana­li­ti­ča­ri nu­de raz­li­či­te sce­na­ri­je, po­la­ze­ći pri­je sve­ga od tre­nut­nih is­ku­še­nja kan­ce­lar­ke ko­ja je pod va­trom kod ku­će i u EU zbog svo­je ši­ro­ko­gru­de po­li­ti­ke pre­ma iz­bje­gli­ca­ma, što iza­zi­va ši­rok front ot­po­ra i ja­ča de­sni­čar­ske sna­ge.
U Nje­mač­koj, pri­mje­tan je uspon Al­ter­na­ti­ve za Nje­mač­ku (AFD), ko­ja je po pr­vi put ušla u ne­ke lo­kal­ne par­la­men­te. Od­nos kan­ce­lar­ke pre­ma iz­bje­gli­ca­ma-mi­gran­ti­ma ospo­ra­va i do­sad vjer­ni sa­ve­znik CDU, Hri­šćan­ska so­ci­jal­na uni­ja, vla­da­ju­ća par­ti­ja Ba­var­ske, ko­ja je za­pri­je­ti­la da će po pr­vi put is­ta­ći sop­stve­nog kan­di­da­ta za kan­ce­la­ra, uko­li­ko Mer­ke­lo­va od­bi­je da broj onih iz bli­sko­i­stič­nih i afrič­kih zbje­go­va ko­ji­ma se odo­bra­va osta­nak u Nje­mač­koj ogra­ni­či na 200.000 go­di­šnje.
Dvi­je par­ti­je su ina­če za­jed­nič­kog kan­ce­lar­skog kan­di­da­ta ima­le od kra­ja Dru­gog svjet­skog ra­ta, a ka­ko stva­ri sto­je, mo­guć je du­go­roč­ni ras­kid ovog sa­ve­zni­štva, ako se do de­cem­bar­ske kon­fe­ren­ci­je CDU ne na­đe ne­ki kom­pro­mis.
Ako do raz­la­za do­đe, to će ohra­bri­ti kri­ti­ča­re Mer­ke­lo­ve i u re­do­vi­ma CDU, što pod­sti­če spe­ku­la­ci­je o (ne)iz­vje­sno­sti nje­ne kan­di­da­tu­re za li­de­ra par­ti­je, što je ta­ko­đe na dnev­nom re­du sku­pa od oko hi­lja­du de­le­ga­ta ko­ji se odr­ža­va 13. i 15. de­cem­bra. Po­mi­nje se, na­i­me, i mo­guć­nost da se ona sa­ma po­vu­če.
Sa dru­ge stra­ne, u op­ti­ca­ju je ar­gu­ment da Mer­ke­lo­va o po­vla­če­nju ne raz­mi­šlja, jer da joj je ta­ko ne­što u gla­vi, to bi već sa­op­šti­la. Kon­tra ar­gu­ment je pak da kan­di­da­tu­ru ne po­tvr­đu­je ka­ko bi spri­je­či­la da par­ti­ja po­ja­ča svo­je tra­ga­nje za lič­no­šću ko­ja bi je za­mi­je­ni­la.
Za­i­sta, ko bi mo­gao da je za­mi­je­ni? Či­ni se da u re­do­vi­ma nje­mač­kih kon­zer­va­ti­va­ca ne­ma po­li­ti­ča­ra nje­nog ka­li­bra: oni ko­ji se po­mi­nju kao mo­gu­ći na­sled­ni­ci – mi­ni­star­ka od­bra­ne Ur­su­la fon La­jen, mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va To­mas de Me­zi­jer i mi­ni­star fi­nan­si­ja Vol­fang Šoj­ble – ni iz­da­le­ka ne do­ba­cu­ju do rej­tin­ga sa­da­šnje kan­ce­lar­ke, ka­ko u re­do­vi­ma par­ti­je, ta­ko i me­đu bi­ra­či­ma.
Rej­ting Mer­ke­lo­ve je ina­če i da­lje ve­o­ma vi­sok, po­go­to­vo u po­re­đe­nju sa rej­tin­zi­ma dru­gih evrop­skih li­de­ra. Na­čin na ko­ji ona oba­vlja svoj po­sao odo­bra­va oko 45 od­sto bi­ra­ča, dok son­di­ra­nja jav­nog mnje­nja po­ka­zu­ju da isto­vre­me­no sva­ki dru­gi Nje­mac ima ne­ga­tiv­no mi­šlje­nje o nje­noj po­li­ti­ci.
Uti­sak je ta­ko­đe, da u Evro­pi, pa i ši­re, ma­lo ko pri­želj­ku­je pro­mje­nu na če­lu Nje­mač­ke, ko­ja je pod Mer­ke­lo­vom (kan­ce­lar­ka je po­sta­la 2005) oja­ča­la svoj uti­caj u evrop­skim i u svjet­skim po­slo­vi­ma. U okol­no­sti­ma mno­gih evrop­skih ne­iz­vje­sno­sti ko­je je don­i­o ”breg­zit” – i ši­rih glo­bal­nih ne­sta­bil­no­sti – svi ra­ču­na­ju na nje­nu po­u­zda­nu ru­ku, po­go­to­vo zbog okol­no­sti da go­to­vo sva­ki dan do­no­si ne­ko ne­pri­jat­no iz­ne­na­đe­nje.
Mno­go to­ga, na­rav­no, za­vi­si i od po­ja­ve ne­kog ”cr­nog la­bu­da” – ne­kog re­me­ti­lač­kog do­ga­đa­ja ko­ji u ovom mo­men­tu ni­je za­mi­sliv. Ono od če­ga se u ovom mo­men­tu stre­pi je­ste is­hod ame­rič­kih iz­bo­ra u no­vem­bru – strah iza­zi­va mo­guć­nost da se u Bi­je­lu ku­ću use­li Do­nald Tramp ko­ji na­ja­vlju­je re­de­fi­ni­sa­nje ame­rič­kih od­no­sa ka­ko pre­ma ne­pri­ja­te­lji­ma, ta­ko i pre­ma sa­ve­zni­ci­ma.
Što se ti­če iz­bje­glič­ke kri­ze, sa­zri­je­va uvje­re­nje da je vr­hu­nac pro­šao, ma­da je osta­vio do­sta ve­li­kih pro­ble­ma. Spo­ra­zum Mer­ke­lo­ve sa tur­skim pred­sjed­ni­kom Er­do­ga­nom je pre­ži­vio po­ku­šaj pu­ča i do­ne­kle smi­rio pri­ti­sak na gra­ni­ca­ma EU, ma­da ko­nač­no rje­še­nje još ni­je na vi­di­ku.
Sve u sve­mu, Mer­ke­lo­va je­ste na is­ku­še­nji­ma, ali se u ovom mo­men­tu či­ni da je ma­nje ri­zič­no kla­di­ti se na nju ne­go pro­tiv nje.
(Autor je biv­ši glav­ni
i od­go­vor­ni ured­nik
''Po­li­ti­ke")