Pi­še: Mi­ško Đu­kić


Ko se još sje­ća sa­op­šte­nja ANB-a: “Spem­ni smo da za­šti­ti­mo gra­đa­ne Cr­ne Go­re od po­ten­ci­jal­nih te­ro­ri­sta”. Cr­na Go­ra ni­je kon­struk­ci­ja od ka­ra­ta, da pad­ne u na­le­tu pr­vog vje­tra – go­vo­ra­hu, za­štit­ni­ci kon­struk­ci­je!
Svi me­di­ji pre­ni­je­še ovu, a za njom i slič­ne vi­je­sti, da bi da­nas, oni ko­ji su stva­ra­li de­struk­ci­ju, omo­gu­ći­li ŠE­FU, da za­u­zme kon­struk­ci­ju.
Te­ror-isti.
Sje­ti­mo se:
Ot­mi­ca cr­no­go­skih gra­đa­na u Štrp­ci­ma, to je te­ro­ri­stič­ki na­pad, tu je Mi­lo Đu­ka­no­vić, kao ŠEF.
De­po­r­ta­ci­ja cr­no­gor­skih gra­đa­na, to je te­ro­ri­stič­ki na­pad, tu je Mi­lo Đu­ka­no­vić, kao ŠEF.
Če­ko Da­če­vić, če­ko, če­ko, pa mu dao „ne­ko”, pri­li­ku da sa svo­jom gru­pom od “dva­de­set na­o­ru­ža­nih lju­di” , pri­je­ti da će di­ći u va­zduh most na Đur­đe­vi­ća Ta­ri…
Svje­do­čim, da se u Bi­je­lom Po­lju, raz­o­ru­ža­vao „te­ro­ri­sta” Da­če­vić - raz­du­žu­ju­ći se u po­li­cij­skoj sta­ni­ci.
A tu je Mi­lo Đu­ka­no­vić…kao Šef!
Če­ko “Sr­bin” je pri­je­tio da će po­kla­ti mu­sli­ma­ne, a on­da su „bo­šnja­ci” a ne Bo­šnja­ci, for­mi­ra­li svo­ju stran­ku, da se bra­ne – na iz­bo­ri­ma!
A on­da je ŠEF od­lu­čio da ide­mo na bes­kraj­ne iz­bo­re…
Uzeo Mi­lo DIK (Dr­žav­nu iz­bor­nu ko­mi­si­ju) pro­mi­je­nio lik i da­nas ima­mo Di­ki­ća…
Di­kić mu do­đe kao ne­ko, ko je za­pra­vo če­ko, če­ko, i po­stao Če­ko!
Funk­ci­ja: ši­re­nje stra­ha.
Tok­sič­ni ot­pad svi­je­sti sva­ko­ga Še­fa, ko­ji po­sta­je Še­rif…
Še­rif je sta­ro­en­gle­ska sin­tag­ma i ozna­ča­va pred­sjed­ni­ka!
Naš pred­sjed­nik NVO Vla­de – iz me­di­ja sa­zna­je za Di­ki­ća, ko­ji je, iz­me­đu osta­log, tre­ba­lo da nje­ga li­ši slo­bo­de. Kao što svje­do­či sel­fi fot­ka pu­le­na Se­ku­li­ća, Šef je u svo­joj fo­te­lji to­li­ko opu­šten, da ni Zo­ran Pa­žin ko­ji je kraj nje­go­vih no­gu, ne mo­že bi­ti za­pu­šten. U sred­njem vi­je­ku mla­dić iz ple­mić­ke po­ro­di­ce ko­ji je slu­žio i ob­u­ča­vao se vje­šti­na­ma na dvo­ru vla­da­ra, da bi po­stao vi­tez, zvao se „paž” (en­gle­ski i fran­cu­ski „pa­ge”).”
Oči­gled­no je da je Cr­na Go­ra sa Še­fom na če­lu, i da­lje u sred­njem vi­je­ku, a Pa­žin je Mi­li vi­tez.
Kraj no­gu, opu­šte­nom še­fu, dok se spre­ma te­ro­ri­stič­ki na­pad za ko­ji, pod­sje­ćam, ON sa­zna­je iz me­di­ja, na­la­zi se i Bra­no Gvo­zde­no­vić.
A ko se još sje­ća:
„U zgra­di Vla­de ju­če je do­šlo do te­škog in­ci­den­ta iz­me­đu mi­ni­sta­ra Bra­na Gvo­zde­no­vi­ća i Zo­ra­na Pa­ži­na, a fi­zič­ki su­kob spri­je­či­li su pri­pad­ni­ci obez­bje­đe­nja”…
Šef su­ko­blje­ne stra­ne la­ko mi­ri.
Te­ror – isti.
Pri­mi­je­ti­će­mo da na ovom sel­fi­ju pu­le­na Se­ku­li­ća, ne­ma slo­bo­dar­skog Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća.
ON se spre­mao za: „užas do sa­da ne­vi­đen. Cr­nu Go­ru su htje­li da za­vi­ju u cr­no kao ni­ka­da u nje­noj isto­ri­ji“ - klik­nuo je kao so­ko si­vi - spe­ci­jal­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Cr­ne Go­re, M.K.
Te­ror-isti!
Kat­nić je iz­ja­vio da je: „Cr­nu Go­ru spa­sio Bog i sa­ma sre­ća”.
Go­spo­din Mi­li­vo­je Kat­nić ni­je po­ja­snio ka­da je raz­go­va­rao sa Bo­gom i ka­da mu je Bog ot­krio te­ro­ri­stič­ke pla­no­ve…
I za­što ni­je oba­vi­je­stio še­fa, ne­go ga je iz­lo­žio stre­su ko­ji je vi­dan na Se­ku­lo­vi­će­vom sel­fi­ju.
„Cr­nu Go­ru je spa­sio Bog i sa­ma sre­ća”
Ne sum­njam da je „sa­ma sre­ća” do­ve­la Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća na mje­sto spe­ci­ja­nog tu­ži­o­ca, uosta­lom, ta ista sre­ća oza­ri­la je Cr­nu Go­ru od de­ve­de­se­te go­di­ne…
A već de­ve­de­set i pr­ve na de­ve­de­set dru­gu go­di­nu - bez­bjed­no­sno-oba­vje­štaj­ni ofi­cir u Cav­ta­tu bi­ja­še sreć­ni Mi­li­vo­je. Sa­ma sre­ća!
A da je ta sre­ća za­i­sta sa­ma, vi­dje­li smo u pred­iz­bor­noj kam­pa­nji DPS-a.
IQ go­spo­di­na Kat­ni­ća je na­pad­nut od stra­ne QI go­spo­di­na Mi­li­vo­ja…ali ne­ma če­ga da se pla­ši, ma ka­kva di­jag­no­za bi­la.