Pi­še: Ve­li­mir Era­ko­vić

Za­vr­ši­še se iz­bo­ri u Cr­noj Go­ri. Na­rav­no, uz sve po­ku­ša­je opo­zi­ci­je da ne­što is­pra­vi, uslo­vi u ko­ji­ma su odr­ža­ni bi­li su pot­pu­no ne­de­mo­krat­ski i ne­slo­bod­ni. Pri­ti­sci, ku­po­vi­na ljud­skih du­ša, ku­po­vi­na gla­so­va, ko­ri­šće­nje dr­žav­nih re­sur­sa u par­tij­ske svr­he, me­dij­ska haj­ka i po­li­cij­ska tor­tu­ra ovaj put su pre­šli sva­ku mje­ru. Spro­ve­den je si­ste­mat­ski te­ror nad bi­ra­či­ma od stra­ne DPS – a i re­žim­skih me­di­ja. Dvo­jac Mi­lo – Be­ba je pot­pu­no iza­šao iz re­al­nog svi­je­ta i u ne­kom svom vir­tu­el­nom svi­je­tu pra­vio pot­pu­ni ha­os. Ko je god gle­dao ,,mi­nut – dva’’ mi­slio je da se na­la­zi u Si­ri­ji, a ne u Cr­noj Go­ri i da se žr­tve ne mo­gu pre­bro­ja­ti. Ni­ko u Evro­pi ni­je ova­ko gla­sao i uče­stvo­vao u slič­noj far­si. Iz­bo­ri kod Jo­si­pa Bro­za sa šu­pljim ku­ti­ja­ma odr­ža­va­ni su s ma­nje ten­zi­je ne­go pro­te­kli par­la­men­tar­ni iz­bo­ri u Cr­noj Go­ri. Da ne go­vo­rim o to­me ka­ko je bi­lo na­ro­du kad je u ne­dje­lju uju­tru vi­dio Di­ki­ća i osta­le ,,te­ro­ri­ste’’ ko­ji su do­šli, ka­ko re­če spe­ci­jal­ni dr­žav­ni tu­ži­lac, po­zi­va­ju­ći se na ča­snu ri­ječ ,,da Cr­nu Go­ru za­vi­ju u cr­no’’. Vri­je­đa­ju­ći zdra­vu lo­gi­ku sva­kog nor­mal­nog čo­vje­ka, Kat­nić nam ni­je po­nu­dio ni­je­dan va­li­dan do­kaz ovog či­na. Ne že­le­ći da ko­men­ta­ri­šem ove pla­gi­jat te­ro­ri­ste, apo­stro­fi­ra­ću da je taj čin opo­zi­ci­ji od­u­zeo ve­li­ki broj gla­so­va i do­dao ih DPS-u. Uz ovaj, po­ja­vio se još je­dan vr­lo in­te­re­san­tan de­talj iz­bor­nog da­na. Ob­u­čen u cr­no, li­der DPS-a i pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić po­ku­šao je da glu­mi Don Vi­ta Kor­le­o­nea. Pla­gi­jat po­li­ti­ča­ra po­stao je pla­gi­jat kri­mi­nal­ca. Da ni­je bi­lo port­pa­ro­la Se­ku­li­ća i sel­fi­ja de­ce­ni­je ne bi­smo zna­li s ka­kvom ko­re­o­gra­fi­jom se u DPS – u do­če­ku­ju re­zul­ta­ti sa iz­bor­nih mje­sta. Ho­će li ne­ko od nad­le­žnih or­ga­na pi­ta­ti Đu­ka­no­vi­ća zbog če­ga je bio u cr­nom i ka­kve su nje­go­ve na­mje­re bi­le tog da­na? Za­što je sve ko­ji su gla­sa­li pro­tiv nje­ga pro­gla­sio iz­daj­ni­ci­ma dr­ža­ve? Oda­kle pra­vo nje­mu i nje­go­vim pol­tro­ni­ma da nas, či­je su ku­će pu­ne or­de­nja i spo­me­ni­ca, ži­go­še i na­zi­va ne­pri­ja­te­lji­ma? Nje­go­vi pre­ci su Pir­ci­ja Bi­ro­li­ja do­če­ki­va­li s cvi­je­ćem, a na­ši sa ba­jo­ne­ti­ma. Mo­žda mu je ta lju­bav pre­ma Ita­li­ji pro­ra­di­la i u ne­u­spje­šnoj ma­fi­ja­škoj glu­mi. Kri­mi­nal­ce ne ve­li­čam i ne da­jem im na zna­ča­ju. Me­đu­tim, po­sto­je že­sto­ki mom­ci ko­ji po­štu­ju ko­dek­se i pra­vi­la tog svi­je­ta, ima­ju čast i ne na­pa­da­ju sla­bi­je od se­be. Po­go­to­vo ne mo­že da glu­mi ne­ko­ga kao što je Don Vi­to Kor­le­o­ne iz kult­nog fil­ma ,,Kum’’. Fren­sis Ford Ko­po­la je u svom ostva­re­nju či­tav svi­jet za­di­vio do­ga­đa­ji­ma oko Don Vi­ta. Sim­pa­ti­je svih je po­brao ma­li dje­čak sa Si­ci­li­je ko­ji je iz ni­če­ga po­stao naj­moć­ni­ji čo­vjek ma­fi­je. Bos ko­ji je do­bio ime po mje­stu Kor­le­o­ne ni­je imao dr­ža­vu iza se­be, voj­sku, po­li­ci­ju, sve taj­ne i jav­ne slu­žbe. Upra­vo zbog to­ga je ak­tu­el­ni pre­mi­jer pla­gi­jat i lo­ša ko­pi­ja Don Vi­ta, jer u ovoj ma­loj dr­ža­vi sve kon­ce dr­ži u svo­jim ru­ka­ma. Že­lim da po­me­nem jed­no ime iz na­še­ga vre­me­na, čo­vje­ka ko­ji je bio u svi­je­tu kri­mi­na­la, a imao je ma­ni­re džen­tlme­na, go­vo­rio ne­ko­li­ko svjet­skih je­zi­ka, imao za­vr­šen fa­kul­tet i sr­ce Obi­li­ća. Ni­je mo­gao du­go tra­ja­ti u po­li­ti­ci, jer je znao za ne­što sku­plje od gla­ve. Taj čo­vjek je Đor­đe Bo­žo­vić Gi­ška.
Da se vra­ti­mo iz­bo­ri­ma. DPS ni­ka­da ni­je bio sla­bi­ji i u te­žoj po­li­tič­koj si­tu­a­ci­ji. Opo­zi­ci­ja ni­kad je­din­stve­ni­ja i ja­ča. Ohra­bru­je broj gra­đa­na ko­ji su bez ob­zi­ra na pri­ti­ske gla­sa­li opo­zi­ci­o­ne par­ti­je. To su he­ro­ji mo­der­nog do­ba i lju­di ko­ji mo­gu no­si­ti lu­ču slo­bo­de kroz Cr­nu Go­ru. Cr­nom Go­rom mo­ra za­vla­da­ti red. Prav­na dr­ža­va mo­ra funk­ci­o­ni­sa­ti. Bez ob­zi­ra na sve ne­su­gla­si­ce, Cr­na Go­ra mo­ra ići da­lje. Šta god bu­de sa vla­dom i ka­ko god bu­de for­mi­ra­na, re­for­me dru­štva su ne­mi­nov­nost. Ve­ćin­ska Cr­na Go­ra je re­kla ,,ne’’ re­ži­mu Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, te­ro­ru DPS – a i la­ži­ma ,,la­ki­ra­ne bu­ba­šva­be’’ Be­be Po­po­vi­ća.
Je­ste te­ško vri­je­me, ali se bo­lji­tak na­zi­re. Zbog sve­ga ovo­ga, sa­mo hra­bro, pu­ni op­ti­mi­zma kre­ni­mo u no­ve po­li­tič­ke bor­be. Ka­ko re­če Lov­ćen­ski Taj­no­vi­dac i tvo­rac slo­bod­ne Cr­ne Go­re i Cr­no­go­ra­ca, Pe­tar Pe­tro­vić Nje­goš, ,,u do­bru je la­ko do­bar bi­ti, na mu­ci se po­zna­ju ju­na­ci’’.