Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić


Spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Mi­li­vo­je Katnić je ka­zao da je in­for­ma­ci­je o stva­ra­nju kri­mi­nal­ne gru­pe do­bio “od Bo­ga i ta­li­ka ju­nač­ko­ga”.
Ta­ko ne­što ne bi uspje­lo ni Nu­ši­će­vom sre­skom špi­ju­nu Alek­si Žu­nji­ću. Mi­lo­gor­ski or­ga­ni će sve li­je­po da ri­je­še na za­do­volj­stvo re­ži­ma, a mo­gu­će i na za­do­volj­stvo ko­me­di­o­gra­fa ko­ji će ima­ti o če­mu da pi­šu u svo­jim ko­me­di­ja­ma, ako bu­du smje­li. Bi­lo ka­ko bi­lo, “Bog i ta­lik ju­nač­ki” su po­mo­gli da na vla­sti osta­ne Go­spo­dar, po ci­je­nu uru­ša­va­nja le­gi­tim­no­sti iz­bo­ra, či­me je opet iz­i­grao ne baš slo­žnu opo­zi­ci­ju, uz apla­u­ze Bri­se­la i Va­šing­to­na.
Ovo je pr­vi slu­čaj u isto­ri­ji svi­je­ta da ne­ko pro­gla­ša­va Bo­ga za po­li­cij­skog do­u­šni­ka, što ni­je bi­lo du­ho­vi­to, ka­ko umi­šlja Kat­nić ali je­ste bi­lo pri­mi­tiv­no vri­je­đa­nje Bo­ga, što će mu li­je­po ob­ja­sni­ti Sve­ti Pe­tar ka­da za to do­đe vri­je­me.
Ali, pri­je će bi­ti da se ne ra­di o Bo­gu, no o So­to­ni, či­ji je slu­ga ras­pop Mi­raš De­de­jić ko­ji bi mo­gao bi­ti onaj „ta­lik“, jer je bio „spa­vač“ Ud­be na za­dat­ku u SPC dok ga ni­su iš­će­ra­li iz cr­kve, ali mu je do­u­šni­štvo osta­lo uro­đe­na ma­na.
Uhap­še­ni kri­mi­nal­ci ili te­ro­ri­sti – Kat­nić mi­je­ša Go­spo­da­ra i uhap­še­ne - pre­ru­ši­li su se u sce­no­graf­ki­nju, pen­zi­o­ner­ku, ke­ra­mi­ča­ra, po­ljo­pri­vred­ni­ka, tak­si­stu, kro­ja­ča, ri­bo­lov­ca i vo­za­ča bol­nič­kog sa­ni­te­ta.
Osim Bra­ti­sla­va Di­ki­ća ko­ji je pro­fe­si­o­nal­ni žan­dar, osta­le te­ro­ri­ste je bi­lo đa­vol­ski te­ško ot­kri­ti ta­ko pre­ru­še­ne. Na­rav­no, svi te­ro­ri­sti su Sr­bi, jer odav­no ne­ki kru­go­vi iz Be­o­gra­da, na­ro­či­to oni na Sa­vi i Du­na­vu, ko­ji se stva­ra­ju ka­da se kre­će ri­ba, po­ku­ša­va­ju da de­sta­bi­li­zu­ju mi­lo­gor­ski re­žim, a tre­ba dr­ža­ti na oku i dav­no za to op­tu­že­nog kon­spi­ra­to­ra Vo­ji­sla­va Ko­štu­ni­cu, ko­ji se po­vu­kao u ile­ga­lu, jer si­gur­no ne­što mu­ti. Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti ni „kru­go­ve“ u Srp­skoj pra­vo­slav­noj cr­kvi za ko­je je odav­no Mi­raš do­ja­vlji­vao da im tre­ba su­di­ti, ne po­štu­ju­ći Ar­hi­me­do­ve zad­nje ri­je­či „no­li tur­ba­re cir­cu­los me­os“ (ne kva­ri mi kru­go­ve!), jer je „Be­o­grad­ska pa­tri­jar­ši­ja in­spi­ra­tor svih zlo­či­na upe­re­nih pro­tiv su­ve­re­ni­te­ta i mi­ra u Cr­noj Go­ri“, kao „te­ro­ri­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja dje­lu­je pro­ti­vu Cr­ne Go­re“.
Opo­me­nu Mi­raš on­da­šnjeg dr­žav­nog tu­ži­o­ca mi­lo­go­re da se „Sr­bi­ja i srp­ska cr­kva po­na­ša­ju kao si­le ko­je ih na­dah­nju­ju da ru­še ustav­ni po­re­dak“, pa bi tre­ba­lo po­kre­nu­ti „po­stu­pak i pro­tiv Be­o­grad­ske pa­tri­jar­ši­je, kao in­spi­ra­to­ra svih zlo­či­na“. Da je ta­da Kat­nić po­slu­šao Mi­ra­ša, ne bi sa­da mo­rao da hap­si srp­ske ri­bo­lov­ce i srp­ske pen­zi­o­ner­ke, ni­ti bi Bog mo­rao da se ba­vi do­u­šni­štvom.
Na osno­vu do­sta­ve Kat­ni­će­vog do­u­šni­ka Bo­ga op­tu­že­ni su sa­mo Sr­bi, a ti­me i Sr­bi­ja, ali Go­spo­dar li­ce­mjer­no tvr­di da nje­gov pri­ja­telj Go­spo­dar­čić to ni­je or­ga­ni­zo­vao, već srp­ska pen­zi­o­ner­ka, srp­ski tak­si­sta i srp­ski žan­dar.
Go­spo­dar­čić zbo­ri dru­ga­či­je od Go­spo­da­ra sa ko­jim ima „naj­bo­lje od­no­se u isto­ri­ji“, iako je on učio dje­cu da su Sr­bi oku­pa­to­ri Cr­ne Go­re, a sa­da ih uči i da su te­ro­ri­sti Ga­vri­la Prin­ci­pa: “Po­sto­je ne­po­bit­ni do­ka­zi da su od­re­đe­na li­ca, i to ni­su ra­di­li ovi ko­ji su uhap­še­ni, pra­ti­la put kre­ta­nja pre­mi­je­ra Cr­ne Go­re na dnev­nom ni­vou...“ A šta bi sa noć­nim ni­vo­om, re­ci­mo onim u Mi­la­nu?
Go­spo­dar i Go­spo­dar­čić se ni­su do­bro usa­gla­si­li, iako po­kri­va­ju je­dan dru­go­ga. Je­dan ka­že da uhap­še­ni Sr­bi je­su, a dru­gi da ni­su te­ro­ri­sti. Me­đu­tim, Kat­nić ka­že da je isti­na da su to srp­ska pen­zi­o­ner­ka i srp­ski ke­ra­mi­čar, a krun­ski do­kaz je što on za sve „od­go­va­ra svo­jom ča­šću“! O tem­po­ra o mo­res! Da­kle, što će sa­da Kat­nić? Ako ne bu­de smio re­ći da Go­spo­dar­čić la­že – ode mu čast na do­boš! Do­bro, osta­će mu đon, a i fo­te­lja, jer je ovom tra­pa­vom na­me­štalj­kom opo­slio gla­so­ve za Go­spo­da­ra. Ma­lo li je?
(Autor je ne­ka­da­šnji ge­ne­ral­ni kon­zul SRJ u Ba­ri­ju)