Pi­še: dr Ili­ja Krač­ko­vić


Bi­li su iz­bo­ri, po mno­gi­ma, ni­kad ne­iz­vje­sni­ji i ni­kad ne­re­gu­lar­ni­ji. To je op­šta ocje­na svih ko­ji ne­što zna­ju o to­me.
Po­bjed­nik iz­bo­ra po pre­li­mi­nar­nim re­zul­ta­ti­ma je ak­tu­el­na vlast udru­že­na sa tra­di­ci­o­nal­nim part­ne­ri­ma – ma­njin­skim stran­ka­ma. Oče­ku­je se još da se to i for­ma­li­zu­je. Sva­ki dru­gi sce­na­rio pred­sta­vljao bi ve­li­ko iz­ne­na­đe­nje. Pra­vo da ka­žem ja sam i oče­ki­vao ova­ko ne­što. Za­lu­du sam ubje­đi­vao pred sa­me iz­bo­re mog pri­ja­te­lja Ga­vra­na u ova­kav is­hod, on ni­je vje­ro­vao. Oče­ki­vao je si­gur­nu po­bje­du opo­zi­ci­je, te­me­lje­ći svo­je tvrd­nje na či­nje­ni­ca­ma ve­za­nim za te­šku eko­nom­sku si­tu­a­ci­ju u ze­mlji, pra­će­nu ko­rup­ci­jom na vi­so­kom ni­vou. Bio je tvr­do ubi­je­đen da na­kon 20 i vi­še go­di­na do­la­zi ko­nač­no do pro­mje­ne vla­sti. Bio sam ubi­je­đen da će vlast op­sta­ti. U raz­go­vo­ru sa Ga­vra­nom na­veo sam i raz­lo­ge.
Iz­me­đu osta­log, sa­op­štio sam mu da sam u po­sje­du rad­nog ma­te­ri­ja­la bu­du­će dok­tor­ske di­ser­ta­ci­ja sa na­slo­vom "Ka­ko se do­bi­ja­ju iz­bo­ri", ko­ja tre­ba du bu­de usko­ro bra­nje­na na jed­nom pre­sti­žnom uni­ver­zi­te­tu. Autor i bu­du­ći dok­tor na­u­ka je moj pri­ja­telj, no­vi­nar i pu­bli­ci­sta. On je ana­li­zi­rao sve do­sa­da­šnje iz­bo­re, is­tra­ži­vao sve mo­de­le i ja bih re­kao ma­ri­fe­tlu­ke i do­šao do for­mu­le ko­ja zna­či si­gur­nu po­bje­du. Kao osnov­ne pret­po­stav­ke si­gur­ne po­bje­de na­veo je: broj sta­nov­ni­ka, broj bi­ra­ča u od­no­su na broj za­po­sle­nih u dr­žav­noj ad­mi­ni­stra­ci­ji i lo­kla­nim sa­mo­u­pra­va­ma, uklju­ču­ju­ći i čla­no­ve nji­ho­vih po­ro­di­ca, kao i broj pen­zi­o­ne­ra.
S ob­zi­rom na ma­li broj sta­nov­ni­ka, Cr­na Go­ra ima ide­a­lan od­nos ovih ve­li­či­na. Osim to­ga, na­vo­di da se u Cr­noj Go­ri ni­ka­da ni­je pro­mi­je­ni­la vlast na iz­bo­ri­ma, da su gra­đa­ni lo­jal­ni pre­ma vla­sti­ ma ka­kva bi­la, da su pla­šlji­vi i pod­li­je­žu pri­ti­sci­ma i ucje­na­ma sva­ke vr­ste, da su ko­rup­tiv­ni i da se mo­gu ku­pi­ti za sit­ne pa­re, po­seb­no si­ro­ti­nja, ta­kvih je naj­vi­še. Osim to­ga, mla­di ko­ji su ve­ći­nom bez po­sla su inert­ni, če­sto pod pri­ti­skom ro­di­te­lja da ne ta­la­sa­ju, do­bi­ja se kom­plet­na sli­ka uslo­va u ko­jim sa od­vi­ja­ju iz­bo­ri. Ima­ju­ći u vi­du na­ve­de­no, ne ču­di či­nje­ni­ca da jed­na ista vlast tra­je već če­tvrt vi­je­ka. A ze­mlja pro­sto va­pi za pro­mje­na­ma. Sve sam znao za to, a sa­da su i ovi iz­bo­ri to po­tvr­di­li. Me­đu­tim, tre­sla se go­ra – DPS je pre­ži­vio, bo­lje re­ći vas­kr­sao.
I za­i­sta, tre­sla se go­ra u pred­iz­bo­r­noj kam­pa­nji, kao i na dan iz­bo­ra. Opo­zi­ci­ja je još pri­je odr­ža­va­nja iz­bo­ra pro­sla­vi­la si­gur­nu po­bje­du. Ne­pre­sta­na skan­di­ra­nja sa pu­nih tr­go­va i sa­la ši­rom Cr­ne Go­re da je "Mi­lo go­tov" pre­tvo­ri­la su se u ćo­rak. U ime DPS-a, Mi­lo je prak­tič­no sam vo­dio kam­pa­nju. Znao je da je ovaj put "gu­sto", pa je ma­lo ko­me vje­ro­vao. I uvi­jek ista re­to­ri­ka. Umje­sto da se fo­ku­si­ra na po­stig­nu­te re­zul­ta­te u po­sled­nje četiri go­di­ne i da na to­me tra­ži još je­dan man­dat, on je po­seg­nuo za naj­ta­na­ni­jim osje­ća­nji­ma ro­do­lju­blja u smi­slu da je ugro­že­na dr­ža­va i da je tre­ba bra­ni­ti i to ni od koga dru­gog već od opo­zi­ci­je. Po­sli­je de­ša­va­nja na sam iz­bor­ni dan, ka­da je po pri­zna­nju spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca uhap­še­na te­ro­ri­stič­ka gru­pa ozbilj­no se na­me­će pi­ta­nja da li je pre­mi­jer svo­je sum­nje o ugro­že­no­sti dr­ža­ve upra­vo ve­zao za ovaj do­ga­đaj. Ako je­ste, pro­iz­la­zi da je pre­mi­jer una­pri­jed znao za sve ovo, bez ob­zi­ra na ka­sni­ju iz­ja­vu da je o sve­mu ovo­me sa­znao iz me­di­ja.
I da se vra­tim na po­hap­še­ne te­ro­ri­ste. Svih ovih da­na pra­tio sam pu­tem me­di­ja sve što je bi­lo i što što se de­ša­va­lo u ve­zi po­ku­ša­ja dr­žav­nog uda­ra­Mo­gu sa­mo da kon­sta­tu­jem da su alar­mant­ne vi­je­sti na dan iz­bo­ra uti­ca­le na pro­ce­nat iz­la­zno­sti ba­rem za 4-5%. Mi­slim da bi u sva­koj de­mo­krat­skoj ze­mlji to bio do­vo­ljan raz­log da se iz­bo­ri po­no­ve.
I sa­da ono naj­va­žni­je, ako se usko­ro ne sa­zna ko sto­ji iza sve­ga ovog – po­li­tič­ke par­ti­je ili po­je­di­nac, u Cr­noj Go­ri vi­še ne­ma de­mo­kra­ti­je, a ni ži­vo­ta. Za­vla­dao je stra­vi­čan fu­ka­r­luk. De­mo­krat­ski front imao je im­pre­siv­nu kam­pa­nju, do­bro osmi­šlje­nu i ko­ja je ko­šta­la, u to­me su svi sa­gla­sni. Za­vi­dio im je i sam DPS na to­me, pa su ih če­sto pu­ta pro­zi­va­li ka­ko ih fi­nan­si­ra­ju ru­ski taj­ku­ni. Po­je­di­ni čel­ni­ci DF-a ni­je­su kri­li da ga­je sim­pa­ti­je pre­ma Ru­si­ji na isti na­čin kao ak­tu­el­na vlast pre­ma Za­pa­du i Ame­ri­ci. Ja bih na sve to do­dao: "Te­ško ono­me ko­ga Ame­ri­ka hva­li, a Ru­si­ja bra­ni"!
Ko­a­li­ci­ja Ključ je naj­ve­ći gu­bit­nik. Do­bri po­zna­va­o­ci bi re­kli da je to oče­ki­va­no. Bi­li su ne­pri­rod­na ko­a­li­ci­ja, u ko­joj ni­je bi­lo mje­sta za SNP, kao naj­sta­ri­ju i sta­bil­nu opo­zi­ci­o­nu par­ti­ju. SDP je ipak ušao u par­la­ment, na mo­je ve­li­ko iz­ne­na­đe­nje. Tre­ba­lo je da b­u­de ka­žnjen, a ipak ni­je. De­mo­kra­te su pri­jat­no osvje­že­nje na po­li­tič­koj sce­ni Cr­ne Go­re. Bra­vo, Be­či­ću! Do­ka­zao si da se s mla­do­šću, upor­nim ra­dom, zna­njem i mo­ra­lom mo­gu po­sti­ći iz­van­red­ni re­zul­ta­ti. Na­rod je to pre­po­znao.
Ma­njin­ske stran­ke osvo­ji­le su če­ti­ri man­da­ta. Ono što je in­te­re­sant­no na­po­me­nu­ti, je­ste či­nje­ni­ca što se HGI ti­če, od ma­njin­ske stran­ke tran­sfor­mi­sa­la u gra­đan­sku. Za nju su gla­sa­li i Sr­bi, kao i ne­ki Cr­no­gor­ci ko­ji su 1991. go­di­ne bi­li na du­bro­vač­kom ra­ti­štu. Ape­lu­jem na bu­du­ćeg man­da­ta­ra da pred­lo­ži kom­pe­tent­nu Vla­du, bez ob­zi­ra na par­tij­sku pri­pad­nost, to je je­di­ni na­čin da ova dr­ža­va op­sta­ne. I na sa­mom kra­ju, zbog sve­ga što nam se iz­de­ša­va­lo, da se Vla­di ogra­ni­či man­dat i da u jed­nom ko­rekt­nom ro­ku or­ga­ni­zu­je van­red­ne iz­bo­re.