Piše: akademik Zoran Lakić



Naj­te­že je pi­sa­ti o sud­bo­no­snim do­ga­đa­ji­ma ko­ji se de­ša­va­ju u „ho­du isto­ri­je“. Upra­vo ta­ko mo­že­mo ocje­nji­va­ti re­zul­ta­te ne­dav­no za­vr­še­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra u Cr­noj Go­ri. Ka­ko još ne­ma struč­nih ko­men­ta­ra ta­kov­za­nih ana­li­ti­ča­ra, po­ku­ša­vam da to ura­dim kao pro­fe­si­o­nal­ni isto­ri­čar – sa­vre­me­ne isto­ri­je. Pri to­me pod­sje­ćam na mak­si­mu da je isto­ri­ja sve ono što se do ju­če de­si­lo. A iz­bo­ri su za­vr­še­ni, evo, već 3-4 da­na.
Ko­men­tar pro­te­klih iz­bo­ra za­slu­žu­je i zah­ti­je­va te­melj­nu ana­li­zu. I to – ne ra­di, pro­šlo­sti, već mno­go vi­še ra­di pred­sto­je­će bu­duć­no­sti Cr­ne Go­re i nje­nih na­ro­da. Da­kle, svih nje­nih gra­đa­na, bez ob­zi­ra na vjer­sku i na­ci­o­nal­nu pri­pad­nost, a po­go­to­vo bez ob­zi­ra na stra­nač­ku opre­di­je­lje­nost.
Pr­vi uti­sak na­kon ob­ja­vlji­va­nja re­zul­ta­ta iz­bo­ra je ne­ma istin­skog po­bjed­ni­ka. Ni­ko još ni­je sa­brao ukup­ne gla­so­ve za stran­ke na vla­sti i one dru­ge – u opo­zi­ci­ji, iako su ta­kvi po­da­ci do­stup­ni. Ne­ću se ni ja ti­me eg­zakt­no ba­vi­ti, već ću se oslo­ni­ti na aprok­si­ma­ci­ju. I ona mo­že bi­ti uput­na. U sva­kom slu­ča­ju do­sa­da­šnja iz­bor­na sa­zna­nja – upu­ću­ju na mo­gu­ći ko­šmar u ko­me se na­šla Cr­na Go­ra – na­kon iz­bo­ra od 16. ok­to­bra 2016. go­di­ne.
Bez ob­zi­ra na broj­ne pri­mi­je­će­ne ne­pra­vil­no­sti, zbog ko­jih ni ta­ko­zva­na „ma­la ko­a­li­ci­ja“ iz do­sa­da­šnjeg vla­da­ju­ćeg blo­ka ne pri­zna­je zva­nič­ne re­zul­ta­te iz­bo­ra. Isto ta­kav stav je, mno­go pri­je oče­ki­va­nog sa­op­šti­la, i Ve­li­ke ko­a­li­ci­je opo­zi­ci­je - Ključ. Na­vo­de se broj­ne ne­pra­vil­no­sti o ko­ji­ma tek tre­ba da se iz­ja­sni – jav­no tu­ži­la­štvo. Ne mo­že se sve to od­ba­ci­ti po pro­fa­ni­sa­nom pra­vi­lu – če­sto po­na­vlja­nom: ko gu­bi ima pra­vo da se lju­ti. Ri­ječ je o mno­go ozbilj­ni­jem po­li­tič­kom pro­ble­mu. Ako ne­ma stra­nač­kog po­bjed­ni­ka – ne­ma ni stra­nač­kog gu­bit­ni­ka. Ina­če bi upa­li u zam­ku: sni­la ba­ba što joj mi­lo bi­lo.
Iz­vje­sno je do vla­da­ju­ći DPS - ni­je ostva­rio oče­ki­va­ni iz­bor­ni re­zul­tat. Do­bio je naj­ma­nje man­da­ta u po­re­đe­nju sa do­sa­da­šnjim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma! Isto se mo­že re­ći za nji­ho­vog sa­ve­zni­ka-Po­zi­tiv­nu Cr­nu Go­ru, ko­ja je osta­la bez ijed­nog man­da­ta, a na pret­hod­nim iz­bo­ri­ma su bi­li naj­pri­jat­ni­je iz­ne­na­đe­nje – sa šest osvo­jih man­da­ta. Dru­gi ma­li par­tner DPS – no­vo for­mi­ra­ne So­ci­jal-de­mo­kra­te, je­dva su osvo­ji­li sa­mo dva man­da­ta. Otvo­re­no je pi­ta­nje: đe je po­šlo nji­ho­vo do­sa­da­šnje bi­rač­ko ti­je­lo?
Iz opo­zi­ci­o­nog blo­ka-oma­nu­la je ko­a­li­ci­ja „Ključ“ i po­seb­no De­mos Mi­o­dra­ga Le­ki­ća, ko­ji je do­bio po­sljed­nje pred­sjed­nič­ke iz­bo­re. Ne­pri­jat­no je iz­ne­na­di­la, po­seb­no, SNP, ko­ja je va­ži­la za naj­ja­ču opo­zi­ci­o­nu stran­ku. I ov­dje osta­je bez od­go­vo­ra su­štin­sko pi­ta­nje: ko­me su se pri­klo­ni­li nji­ho­vi do­sa­da­šnji bi­ra­či?
Ako bi sa­bra­li ukup­ne bi­ra­če ko­ji su iza­šli na iz­bo­re – u pro­cen­tu od 73% vje­ro­vat­no bi se za­klju­či­lo, „da je i po tom osno­vu bi­la “mr­tva tr­ka” – po­zi­ci­je i opo­zi­ci­je. Po­da­tak da je čak go­to­vo 80.000 bi­ra­ča do­bi­lo no­vo iz­bor­no mje­sto – ti­me do­bi­ja u va­žno­sti. DPS je imao bli­zu 100.000 gla­so­va – vi­še od svih svo­jih opo­ne­na­ta za­jed­no, ka­ko su to tvr­di­li nji­ho­vi li­de­ri u ovoj iz­bor­noj kam­pa­nji. Pi­ta­mo se šta se de­si­lo sa nji­ma: da li su pre­šli na „dru­gu stra­nu“ ili su osta­li do­ma“? Ap­sti­ni­ra­li su?
Mo­žda su ima­li i raz­lo­ga za ap­sti­nen­ci­ju. Na­i­me, u sred iz­bor­nog to­ka od­jek­nu­la je pra­va „bom­ba“ o „uba­če­nim te­ro­ri­sti­ma iz Sr­bi­je“. Ti­me je na­ja­vlje­na i opa­snost po lič­nu bez­bjed­nost ak­ti­vi­sta i bi­ra­ča opo­zi­ci­je. Njih ne­ko­li­ko hi­lja­da je „pri­vo­đe­no“ na in­for­ma­tiv­ni raz­go­vor – ja­vlja­li su me­di­ji. I bi­ra­či stra­na­ka vla­sti mo­gli su se osje­ća­ti ugro­že­nim-zbog ovih vi­je­sti sa­op­šte­nih u „da­ni­ma šut­nje“. Za­to je, mo­gu­će, do­šlo i do kon­tra­e­fek­ta uz ap­sti­nen­ci­ju gla­sa­ča opo­zi­ci­je, mo­gli su asti­ni­ra­ti i gla­sa­či stra­na­ka na vla­sti.
U ta­kvom, za­i­sta smut­nom iz­bor­nom da­nu umi­ru­ju­će je dje­lo­vao apel po­pu­lar­nog i um­nog Vla­di­ke – dr Am­fi­lo­hi­ja ko­ji je po­zvao sve mo­gu­će po­bjed­ni­ke ovih iz­bo­ra – da se uz­dr­že od sla­vlja po­bje­de, sve dok se ne ob­ja­ve zva­nič­ni re­zul­ta­ti. Ta­ko je sa­ču­van to­li­ko ugro­že­ni mir. I to je bi­la si­gur­na po­bje­da na­ro­da na ovim iz­bo­ri­ma. Sje­tio sam se jed­ne mak­si­me de­mo­krat­skog svi­je­ta: Bo­lje je bi­ti u opo­zi­ci­ji sa 49,5% bi­rač­kog ti­je­la, ne­go na vla­sti sa 50,50% po­vje­re­nja bi­ra­ča.
Slo­že­no sta­nje po­sli­je-iz­bor­no u Cr­noj Go­ri uči­ni­lo je ve­o­ma od­go­vor­nim po­na­ša­nje pred­stav­ni­ka ma­njin­skih na­ro­da u cr­no­gor­skom par­la­men­tu. Is­ho­dom pro­te­klih iz­bo­ra do­šli su u od­go­vor­nu si­tu­a­ci­ju da oni sa­mi od­lu­ču­ju o sud­bi­ni Cr­ne Go­re: da li će, eve­nu­tal­no, Cr­na Go­ra kre­nu­ti pod sku­te naj­ve­ćem he­ge­mo­ni­sti svi­je­ta ili će oda­bra­ti put vi­še­vje­kov­ne sa­rad­nje sa tra­di­ci­o­nal­nim pri­ja­te­ljem i vje­kov­nim za­štit­ni­kom – nje­ne slo­bo­de i ne­za­vi­sno­sti. O to­me sa­da ne­će od­lu­či­va­ti Nje­go­še­vi Cr­no­gor­ci, ni­ti oni dru­gi Cr­no­gor­ci Mon­te­ne­gri­ni. Alea ac­ta est! Koc­ka je ba­če­na u dru­go dvo­ri­šte. Pi­ta­nje je ho­će li nje­gov vla­snik htje­ti da uče­stvu­je u toj igri, vr­lo od­lu­ču­ju­ćoj. Te­ško je pre­u­ze­ti ta­kvu isto­rij­sku od­go­vor­nost. Za­to ne bi bi­lo iz­ne­na­đe­nje ako bi sa te stra­ne sti­gao isto­rij­ski od­go­vor: Hva­la! Mi to ne­će­mo da či­ni­mo, u ime vas!