Pi­še: Mil­ka Šće­pa­no­vić


Dra­gi mi­ni­stre,
Pi­šem Vam, a za­pra­vo ne znam šta da ka­žem a da Vam ni­je­sam re­kla pro­te­klih ne­ko­li­ko mje­se­ci. Zna­te da ima­mo mno­go pro­ble­ma. Kad ka­žem mi – mi­slim na ro­di­te­lje dje­ce sa po­seb­nim po­tre­ba­ma, ko­ji su uklju­če­ni u re­dov­ni obra­zov­ni si­stem, ali i nji­ho­vi uči­te­lji. Ja­sno Vam je – kad mi ima­mo pro­ble­me, on­da ih ima­te i Vi.
Jer od Vas oče­ku­je­mo da ih ri­je­ši­te. Bar smo oče­ki­va­li.
Umje­sto da Vas pod­sje­ćam na to kroz ko­li­ku gol­go­tu pro­la­ze na­ša dje­ca, jer ih za­jed­ni­ca če­sto ne pri­hva­ta (zna­te ka­ko su lju­di su­ro­vi pre­ma dru­ga­či­jem, a za­mi­sli­te ko­li­ko su tek su­ro­va dje­ca), pod­sje­ti­ću Vas na obe­ća­nja ko­ja ste da­li, a ni­je­ste odr­ža­li. Kad ka­žem Vi, mi­slim i na Vas i na pred­stav­ni­ke Mi­ni­star­stva pro­svje­te, po­seb­no one sa­mo­u­vje­re­ne.Lje­tos smo do­šli do in­for­ma­ci­je da ni­je­su obez­bi­je­đe­ni asi­sten­ti u na­sta­vi za na­šu dje­cu.
Obe­ća­li ste da će­te to ri­je­ši­ti. Čak su po­je­di­ni Va­ši iza­sla­ni­ci po­vi­še­nim to­nom iz­ja­vlji­va­li da su “asi­sten­ti svoj dje­ci obez­bi­je­đe­ni i da o to­me ne­ma šta da­lje da se pri­ča”. Isti iza­sla­ni­ci su ka­sni­je ovaj pro­blem na­zva­li “glu­po­šću”, što smo sa­zna­li iz me­di­ja (na­po­mi­njem da mi ro­di­te­lji do da­nas ni­je­smo shva­ti­li šta je sve uvr­šte­no u “glu­post” - na­ša dje­ca, na­ši za­htje­vi da ima­ju asi­sten­ta ili to što tra­ži­mo da tim lju­di­ma rad bu­de pla­ćen). Ovo obe­ća­nje ne­is­pu­nje­no ili bar ne ka­ko tre­ba. Asi­sten­ti je tre­ba­lo da vo­lon­ti­ra­ju, pa su mno­gi od njih od to­ga od­u­sta­li. Dru­gi su osta­li i če­ka­ju da is­pu­ni­te obe­ća­nje i ri­je­ši­te pro­blem, a mno­go njih pla­ća­ju ro­di­te­lji. Či­ni se da ste nas ma­lo pre­va­ri­li sve, zar ne?
U je­ku iz­bor­ne kam­pa­nje, vje­ru­jem da smo Vam pred­sta­vlja­li pro­blem, pa ste od­lu­či­li da nam obe­ća­te sa­sta­nak i da nas sa­slu­ša­te. Ne sje­ćam se da smo Vas vi­dje­li osim na te­le­vi­zi­ji. Ka­ko otva­ra­te gra­di­li­šta i pre­si­je­ca­te vrp­ce.
Opet ste nas ma­lo pre­va­ri­li, zar ne? No do­bro, Vi ste pr­vo po­li­ti­čar, pa mi­ni­star svih gra­đa­na. A po­li­ti­ča­ri­ma je u opi­su po­sla da ma­lo va­ra­ju.
Ni­je­ste Vi, mi­ni­stre, iz­ne­vje­ri­li ro­di­te­lje. Na­vi­kli smo mi na ova­kav od­nos vla­sti pre­ma gra­đa­ni­ma. Iz­ne­vje­ri­li ste dje­cu. Pre­ra­no su sa­zna­li da se ni­šta ne do­bi­ja po za­slu­zi (uro­đe­noj iili ste­če­noj). Da Vam pri­bli­žim: i Vi ste bi­li di­je­te i vje­ro­va­li u Dje­da Mra­za. E na­ša dje­ca su u Va­ma vi­dje­la ne­kog ko kao Djed Mraz mo­že da ri­je­ši bar ne­ki pro­blem. Pre­ra­no ste ih na­u­či­li da su ma­đi­o­ni­ča­ri sa­mo nji­ho­vi ro­di­te­lji.
Jer Va­ma ni­je bi­la po­treb­na ma­gi­ja da za ovo­li­ko mje­se­ci pro­na­đe­te no­vac u bu­dže­tu (pod­sje­ti­ću Vas na to da je ne­ko­li­ko mi­li­o­na, na­mi­je­nje­nih, iz­me­đu osta­log, na­šoj dje­ci ma­gič­no ne­sta­lo kroz bu­džet). Bi­la Vam je po­treb­na do­bra vo­lja.Na­ma ro­di­te­lji­ma, po­go­to­vo sa­mo­hra­nim, je po­treb­na ma­gi­ja da od pla­ta obez­bi­je­di­mo dje­ci krov nad gla­vom, hra­nu, pla­ti­mo tro­ško­ve ži­vo­ta, ku­pi­mo knji­ge, pri­bor za ško­lu i pla­ti­mo asi­sten­ta.
Za­to Vas još jed­nom po­zi­vam, ne da is­pu­ni­te obe­ća­nja, već da bu­de­te Djed Mraz dje­ci sa po­seb­nim po­tre­ba­ma u re­dov­nom obra­zov­nom si­ste­mu.
Po­ka­ži­te da mo­že­te da bu­de­te ma­gič­ni, pa se pr­vi od­rek­ni­te jed­ne pla­te ili re­pre­zen­ta­ci­ja za pu­to­va­nja ili tro­ško­va go­ri­va za slu­žbe­ne auto­mo­bi­le (da zna­te, Dje­da Mra­zo­vi na bi­ci­kli­ma su sa­da u tren­du, pa ma­kar no­si­li odi­je­la, ili je bar ta­ko u to­li­ko že­lje­noj nam EU), pa taj no­vac usmje­ri­te na pla­ća­nje asi­ste­na­ta u na­sta­vi. Na­go­vo­ri­te i dru­ge Va­še ko­le­ge, mi­ni­stre da isto uči­ne.
Ne bi­ste se baš igra­li Dje­da Mra­za ova­ko? On­da pre­u­zmi­te od­go­vor­no­sti za ko­je Vas svi mi pla­ća­mo (od one iste pla­te od ko­je pla­ća­mo i asi­sten­te) i jed­nom za uvi­jek ri­je­ši­te ovaj pro­blem na za­do­volj­stvo svih – dje­ce, ro­di­te­lja, uči­te­lja, asi­ste­na­ta. Ja Vam obe­ća­vam da će­te ta­da i Vi bi­ti za­do­volj­ni­ji. A ja svo­ja obe­ća­nja is­pu­nja­vam.

(Autor­ka je di­rek­to­ri­ca NVO ,,Na­še sun­ce’’)