Autor: Vla­di­mir Gli­go­rov

Tramp je na­ja­vio da će po­vu­ći Ame­ri­ku iz Tran­spa­ci­fič­kog tr­go­vin­skog part­ner­stva (TPP) i da će umje­sto to­ga ra­di­je skla­pa­ti po­je­di­nač­ne bi­la­te­ral­ne spo­ra­zu­me. To će na­vod­no „vra­ti­ti po­slo­ve u SAD“. On sma­tra da je pre­go­va­rač­ka moć Ame­ri­ke ve­ća u bi­la­te­ral­nim ne­go u mul­ti­la­te­rar­nim spo­ra­zu­mi­ma. Da li je to tač­no? Uobi­ča­je­ni po­ka­za­te­lji go­vo­re da ni­je. Isti­na je da u bi­la­te­ral­nim tr­go­vin­skim spo­ra­zu­mi­ma tre­ba da se slo­že dvi­je, a u mul­ti­la­te­ral­nim vi­še stra­na. Ta­ko u bi­la­te­ral­nim spo­ra­zu­mi­ma obje stra­ne ima­ju po 50 od­sto pre­go­va­rač­ke mo­ći, a u mul­ti­la­te­ral­nim sva­ka stra­na po­je­di­nač­no ima ma­nje od to­ga.
Ali, mul­ti­la­te­ral­ni spo­ra­zu­mi otva­ra­ju mo­guć­no­sti pra­vlje­nja ko­a­li­ci­ja, a di­stri­bu­ci­ja mo­ći za­vi­si od spo­sob­no­sti pra­vlje­nja ko­a­li­ci­ja. Bu­du­ći da je Ame­ri­ka ve­li­ki igrač, to jest ve­li­ki tr­go­vin­ski part­ner, nje­ne mo­guć­no­sti skla­pa­nja ko­a­li­ci­ja su ve­će od svih dru­gih po­je­di­nač­no. Ko­a­li­ci­ja ma­lih i ve­li­kih igra­ča je po­že­lje­ni­ja op­ci­ja i za ma­log igra­ča, na­ro­či­to ako ih ima vi­še, jer on ti­me po­ve­ća­va svo­je šan­se da se na­đe u po­bjed­nič­kom ti­mu. Čak i ako je po­treb­na sa­gla­snost svih uče­sni­ka u pre­go­vo­ri­ma, što je če­sto slu­čaj, pra­vo ve­ta će ve­ćem igra­ču do­ni­je­ti vi­še ko­ri­sti. Ta­ko da SAD u ko­a­li­ci­ji sa jed­nim, dvo­je ili vi­še tr­go­vač­kih part­ne­ra mo­gu do­bi­ti vi­še od 50 od­sto pre­go­va­rač­ke mo­ći, što zna­či da bi pre­go­va­rač­ka po­zi­ci­ja SAD mo­gla da bu­de ja­ča u mul­ti­la­te­ral­nim ne­go u bi­la­te­ral­nim pre­go­vo­ri­ma.
To se na­ro­či­to od­no­si na pre­go­vo­re sa Ki­nom. SAD ima­ju ve­ću pre­go­va­rač­ku moć u pre­go­vo­ri­ma s Ki­nom ako se udru­že sa ma­njim part­ne­ri­ma, ne­go u po­je­di­nač­nim pre­go­vo­ri­ma sa njom. Isto se od­no­si i na dru­ge TPP part­ne­re. To ob­ja­šnja­va za­što je Oba­ma od­lu­čio da Ki­nu is­klju­či iz pre­go­vo­ra o TPP-u, jer ka­da ima­mo dva ve­li­ka igra­ča u mul­ti­la­te­ral­nim pre­go­vo­ri­ma, for­mi­ra­nje ko­a­li­ci­ja i po­dje­la mo­ći po­sta­ju kom­pli­ko­va­ni. Bi­la­te­ral­ni spo­ra­zum ko­ji bi SAD po­sti­gle sa Ki­nom bio bi da­le­ko ne­po­volj­ni­ji po njih od onog po­stig­nu­tog u okvi­ru TPP. Isto ta­ko, ako Ki­na for­mi­ra svoj TPP ko­ji is­klju­ču­je SAD, rav­no­te­ža sna­ga bi se po­mje­ri­la u ko­rist Ki­ne.
Tramp pra­vi istu gre­šku kao za­go­vor­ni­ci Breg­zi­ta, ko­ji mi­sle da je bo­lje da Bri­ta­ni­ja sa­ma pre­go­va­ra o tr­go­vin­skim spo­ra­zu­mi­ma ne­go kao dio Evrop­ske uni­je. Istu gre­šku pra­ve i pro­tiv­ni­ci spo­ra­zu­ma o slo­bod­noj tr­go­vi­ni sa SAD, TTIP, jer sma­tra­ju da je po­je­di­nač­na pre­go­va­rač­ka moć ze­ma­lja ve­ća ne­go u mul­ti­la­te­ral­nim spo­ra­zu­mi­ma, pri če­mu se če­sto po­zi­va­ju na su­ve­re­ni­tet. Sa­mo­stal­no pre­go­va­ra­nje se shva­ta kao ja­ča­nje su­ve­re­ni­te­ta, ko­ji je naj­vi­še ugro­žen upra­vo u tom slu­ča­ju. Pri­sta­li­ce Tram­pa i Breg­zi­ta do­bro zna­ju da je pre­go­va­rač­ka moć EU ve­ća od SAD i Bri­ta­ni­je po­je­di­nač­no i za­to se za­la­žu za njen ras­pad.
Tramp pri­stu­pa tr­go­vi­ni pod pret­po­stav­kom da svi vi­še že­le da tr­gu­ju sa Ame­ri­kom ne­go ona sa nji­ma. On sma­tra da SAD ras­po­la­žu ve­li­kim ucje­nji­vač­kim po­ten­ci­ja­lom: uzmi ili osta­vi je nje­gov pri­stup sa po­zi­ci­ja si­le. Ali, tre­nut­no je in­te­res dru­gih ze­ma­lja za tr­go­vi­nu sa Ame­ri­kom jed­nak nje­nom. Ta­ko da je ucje­nji­vač­ki po­ten­ci­jal SAD pre­na­du­van. Tu je i stav da je Ki­na vi­še za­in­te­re­so­va­na za tr­go­vi­nu sa SAD zbog svog tr­go­vin­skog su­fi­ci­ta ne­go obrat­no, ta­ko da je sprem­na na ustup­ke. Ako je to za­i­sta slu­čaj, on­da bi TPP oja­čao pre­go­va­rač­ku po­zi­ci­ju SAD. Po is­toj lo­gi­ci, TPP ko­ji bi pred­vo­di­la Ki­na one­mo­gu­ćio bi Ame­ri­ku da pod pri­jet­njom po­ve­ća­nja ca­ri­na iz­nu­di ustup­ke od nje.
Iste ras­pra­ve o pre­ra­spo­dje­li mo­ći vo­de se i u ve­zi sa član­stvom u NA­TO-u. Či­ni se da sla­bi­ji čla­no­vi bes­plat­no uži­va­ju sve po­god­no­sti i za­i­sta, oni bi bi­li još sla­bi­ji da su van ovog sa­ve­za. Isto va­ži i za tr­go­vin­ske spo­ra­zu­me: stav da je TPP „ka­ta­stro­fa“ za­sni­va se na ve­li­koj za­blu­di. U slu­ča­ju NA­TO-a, čla­no­vi oči­gled­no ima­ju ko­ri­sti od ovog sa­ve­za, po­ve­ća­va­ju­ći svo­ju moć u od­no­su na ze­mlje ko­je ni­su čla­ni­ce, što va­ži i za SAD. Svi oni do­pri­no­se ma­nje ne­go da ni­su čla­no­vi, ta­ko da su svi na do­bit­ku. U slu­ča­ju glo­bal­ne anar­hi­je, tro­ško­vi svih bi bi­li mno­go ve­ći. Za­to je stav da bi SAD ima­le ve­ću moć u bi­la­te­ral­nim pre­go­vo­ri­ma sa Ki­nom o tr­go­vi­ni i sa Ru­si­jom o bez­bjed­no­sti pro­sto – po­gre­šan.
Pe­šča­nik.net