Pi­še: Nik Ga­šaj


Go­vor mr­žnje se naj­op­šti­je mo­že de­fi­ni­sa­ti kao iz­ra­ža­va­nje ko­je sa­dr­ži po­ru­ke mr­žnje ili ne­tr­pe­lji­vo­sti pre­ma ne­koj ra­snoj, na­ci­o­nal­noj, et­nič­koj ili vjer­skoj gru­pi ili nje­nim pri­pad­ni­ci­ma. Su­štin­ska pri­jet­nja iz­ra­ža­va­nju mi­šlje­nja s ele­men­ti­ma go­vo­ra mr­žnje je u to­me što po­ru­ka ko­ja se ova­kvim iz­ra­ža­va­njem ša­lje gra­đa­ni­ma, ima za cilj da iza­zo­ve od­re­đe­ne ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce po od­re­đe­no li­ce od­no­sno gru­pu li­ca u za­vi­sno­sti od nje­go­vog/nji­ho­vog lič­nog svoj­stva ili pri­pad­no­sti od­re­đe­noj gru­pi. Što se mo­že ma­ni­fe­sto­va­ti kroz stva­ra­nje pre­zi­ra pre­ma od­re­đe­nom li­cu ili gru­pi; stva­ra­nje ne­ga­tiv­nog ste­re­o­ti­pa pre­ma od­re­đe­nom li­cu, od­no­sno gru­pi; pod­sti­ca­nje dis­kri­mi­na­ci­je i ne­pri­ja­telj­stva; osu­du oko­li­ne pre­ma od­re­đe­nom li­cu ili gru­pi; iza­zi­va­nje osje­ća­nja ne­si­gur­no­sti i stra­ha kod od­re­đe­nog li­ca/ili pri­pad­ni­ka od­re­đe­ne gru­pe; na­no­še­nje fi­zič­kih i psi­hič­kih bo­lo­va od­re­đe­nom li­cu, od­no­sno pri­pad­ni­ku od­re­đe­ne gru­pe; upu­ći­va­nje pri­jet­nji od­re­đe­nom li­cu od­no­sno gru­pi; stva­ra­nje osje­ća­nja kod ve­li­kog dje­la gra­đa­na da je ta­kvo po­na­ša­nje pre­ma od­re­đe­nom li­cu/gru­pi dru­štve­no po­želj­no i oprav­da­no; iza­zi­va­nje osje­ća­ja kod ši­ro­kog kru­ga gra­đa­na da će ta­kvo po­na­ša­nje bi­ti to­le­ri­sa­no, i ne­će bi­ti pred­met od­go­vor­no­sti.
Go­vor mr­žnje, po­ka­za­li su i ra­to­vi na pro­sto­ri­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je, je­ste sna­žno sred­stvo za pod­sti­ca­nje lin­ča, dis­kri­mi­na­ci­je, na­si­lja, ne­pri­ja­telj­stva i svi­re­pog po­na­ša­nja, rat­nih zlo­či­na i dru­gih an­ti­ci­vi­li­za­cij­skih de­ša­va­nja i ste­re­o­ti­pa ko­ji su osnov kri­vič­nog dje­la. Da­kle, lič­no svoj­stvo od­re­đe­nog li­ca od­no­sno pri­pad­no­sti od­re­đe­noj ra­nji­voj gru­pi, kao što je et­no­na­ci­o­nal­na pri­pad­nost je od su­štin­skog zna­ča­ja za od­re­đi­va­nje poj­ma go­vo­ra mr­žnje.
U svim me­đu­na­rod­nim do­ku­men­ti­ma ko­ji go­vo­re o ljud­skim pra­vi­ma i slo­bo­da­ma, a sa­mim tim i o po­tre­bi bor­be pro­tiv ra­si­zma i ra­sne dis­kri­mi­na­ci­je, ta­ko­đe se go­vo­ri i o po­tre­bi spre­ča­va­nja ,,go­vo­ra mr­žnje”. Go­vor mr­žnje je za­bra­njen i na­ci­o­nal­nom le­gi­sla­ti­vom Cr­ne Go­re. U sklo­pu an­ti­di­skri­mi­na­ci­o­nih mje­ra po­seb­no tre­ba is­ti­ca­ti te­melj­ni do­ku­ment, tj. Kon­ven­ci­ju UN o uki­da­nju svih ob­li­ka ra­sne dis­kri­mi­na­ci­je (1965.). U čla­nu 4. te kon­ven­ci­je na­vo­di se da se čla­ni­ce oba­ve­zu­ju pro­gla­si­ti ka­zne­nim dje­lom sva­ko ši­re­nje ide­ja ute­me­lje­nih na ra­snoj nad­moć­no­sti ili mr­žnju, pod­sti­ca­nje na ra­snu dis­kri­mi­na­ci­ju, sva­ki čin na­si­lja ili pod­sti­ca­nja na na­si­lje pro­tiv bi­lo ko­je ra­se ili gru­pe oso­ba dru­ge bo­je ko­že ili et­nič­kog po­ri­je­kla...“ Pre­po­ru­ka Ko­mi­te­ta mi­ni­sta­ra Sa­vje­ta Evro­pe o „go­vo­ru mr­žnje” R (97) 20 po­zi­va dr­ža­ve čla­ni­ce da pre­du­zmu od­go­va­ra­ju­će mje­re u bor­bi pr­o­tiv mr­žnje, a go­vor mr­žnje de­fi­ni­še kao ”sva­ki ob­lik iz­ra­ža­va­nje ko­ji ši­ri, ras­pi­ru­je, pod­sti­če ili prav­da ra­snu mr­žnju, kse­no­fo­bi­ju, an­ti­se­mi­ti­zam ili osta­le ob­li­ke mr­žnje za­sno­va­ne na ne­to­le­ran­ci­ji, uklju­ču­ju­ći tu i ne­to­le­rant­nost iz­ra­že­nu u for­mi agre­siv­nog na­ci­o­na­li­zma i et­no­cen­tri­zma, dis­kri­mi­na­ci­je i ne­pri­ja­telj­stva pre­ma ma­nji­na­ma, mi­gran­ti­ma i oso­ba sa imi­grant­skim po­ri­je­klom”. Pre­po­ru­ka Ko­mi­te­ta Sa­vje­ta Evro­pe R (97) 21 o me­di­ji­ma i pro­mo­vi­sa­nju kul­tu­re to­le­ran­ci­je pred­vi­đa da pro­blem ne­to­le­ran­ci­je za­htje­va raz­ma­tra­nje ka­ko u jav­no­sti, ta­ko i unu­tar me­dij­skih ku­ća. Pre­po­ru­ka uka­zu­je na po­tre­bu iz­vje­šta­va­nja za­sno­va­nog na či­nje­ni­ca­ma i isti­ni­tim po­da­ci­ma o ra­si­zmu i ne­to­le­ran­ci­ji, o opre­znom iz­vje­šta­va­nju ka­da je ri­ječ o na­pe­to­sti me­đu za­jed­ni­ca­ma, o iz­bje­ga­va­nju po­grd­nih ste­re­o­ti­pa opi­si­va­nja pri­pad­ni­ka kul­tur­nih, et­nič­kih ili vjer­skih za­jed­ni­ca, kao i o po­tre­bi da me­di­ji skre­ću pa­žnju jav­nom mnje­nju na zla ne­to­le­ran­ci­je.
Zbog uče­sta­le upo­tre­be in­ter­ne­ta kao sred­stva ši­re­nja ra­sne, na­ci­o­nal­ne, vjer­ske i dru­ge mr­žnje, Vi­je­će Evro­pe do­ni­je­lo je 2003. i Do­dat­ni pro­to­kol uz Ko­ven­ci­ju o ki­ber­ne­tič­kom kri­mi­na­lu o in­kri­mi­ni­sa­nju dje­la ra­si­stič­ke i kse­no­fob­ne na­ra­vi po­či­nje­nih po­mo­ću ra­ču­nar­skih si­ste­ma. Tim se do­ku­men­tom za­bra­nju­je dis­tru­bu­ci­ja ra­si­stič­kog i kse­no­fob­nog ma­te­ri­ja­la pu­tem kom­pju­ter­skih si­ste­ma.
Usta­vom Cr­ne Go­re utvrđe­no je: „Za­bra­nje­no je iza­zi­va­nje ili pod­sti­ca­nje mr­žnje ili ne­tr­pe­lji­vo­sti po bi­lo kom osno­vu“ (član 7). “Za­bra­nje­na je sva­ka ne­po­sred­na i po­sred­na dis­kri­mi­na­ci­ja, po bi­lo kom osno­vu“ ( član 8 stav 1).
U Za­ko­nu o za­bra­ni dis­kri­mi­na­ci­je Cr­ne Go­re (član 9a), pro­pi­sa­no je: ,,Go­vor mr­žnje je sva­ki ob­lik iz­ra­ža­va­nja ide­ja, tvrd­nji, in­for­ma­ci­ja i mi­šlje­nja ko­ji kr­ši, ras­pi­ru­je, pod­sti­če ili prav­da dis­kri­mi­na­ci­ju, mr­žnju ili na­si­lje pro­tiv li­ca ili gru­pe li­ca zbog nji­ho­vog lič­nog svoj­stva, kse­no­fo­bi­ju, ra­snu mr­žnju an­ti­se­mi­ti­zam ili osta­le ob­li­ke mr­žnje za­sno­va­ne na ne­to­le­ran­ci­ji, uklju­ču­ju­ći i ne­to­le­ran­ci­ju iz­ra­že­nu u for­mi na­ci­o­na­li­zma, dis­kri­mi­na­ci­je i ne­pri­ja­telj­stva pro­tiv ma­nji­na“. Ta­ko­đe, kri­vič­no­prav­na za­šti­ta od dis­kri­mi­na­ci­je oja­ča­na je i do­pu­na­ma Kri­vič­nog za­ko­ni­ka u 2013. go­di­ni, ko­ji­ma je kroz no­vi član 42a usta­no­vlje­na op­šta kla­u­zu­la ote­ža­va­ju­će okol­no­sti za dje­la po­či­nje­na iz mr­žnje zbog pri­pad­no­sti ra­si, vje­ro­i­spo­vi­je­sti, na­ci­o­nal­ne ili et­nič­ke pri­pad­no­sti....
Me­đu­tim, po­sto­ja­nje pra­vi­la o za­bra­ni dis­kri­mi­na­ci­je i „go­vo­ra mr­žnje“ u ne­kom usta­vu i za­ko­nu još ne zna­či da je to u stvar­no­sti za­bra­nje­no i da ne po­sto­ji. Po­red prav­nih pret­po­stav­ki, to za­vi­si i od po­li­tič­ke vo­lje, op­šte dru­šve­ne kli­me, po­li­tič­ke i prav­ne kul­tu­re, gra­đan­ske de­mo­krat­ske svi­je­sti, kao i od po­sto­ja­nja de­mo­krat­skih ka­pa­ci­te­ta i ljud­skih re­sur­sa da­tog dru­šva i dr­ža­ve.
( Autor je po­li­ti­ko­log )