Pi­še: Mi­loš Bu­la­to­vić


Kod jed­nog vr­lo Va­žnog čo­vje­ka ko­ji se „pr­si“ svo­jom ča­šću, po­no­si hra­bro­šću i na­da­sve po­šte­njem , u rad­nom ka­bi­ne­tu u la­di­ci rad­nog sto­la ču­či „cr­na mam­ba“ , ili­ti do­ku­men­ta­ci­ja o afe­ri „TE­LE­KOM“. Ma­lo je iz­gle­da či­ta­vog sa­mo­e­ti­ke­ti­ra­nja, jer ru­ka ni­ka­ko da kre­ne pre­ma toj la­di­ci. Ugriz „cr­ne mam­be“ mo­že bi­ti smrt­no­san i po­red br­ze lje­kar­ske in­ter­ven­ci­je i se­ru­ma – an­ti­o­tro­va.
Tu uda­ra­nje pe­sni­ca­ma po pr­si­ma ne po­ma­že, po­go­to­vo ka­da su pr­sa mo­dra od pre­ve­li­kog sa­mo­u­da­ra­nja, uz tar­za­nov­sku ope­ru: „Ja­aa, ja­a­a­aa...“, ja pa ja. Bo­že po­mo­zi, još jed­no ču­do 21. vi­je­ka. Pri­ča se da je tom mo­dro­pr­som Va­žnom čo­vje­ku rad­ni ka­bi­net pre­pun „cr­nih mam­bi“, zve­čar­ki, vi­pe­ra, ko­bri i dru­gih otrov­ni­ca i da mu je ži­vot ugro­žen , no, ko­li­ko se pr­si i ju­na­či ja u nje­gov strah ne vje­ru­jem. Zna taj vi­so­ko so­fi­sti­ci­ra­ni, Va­žni čo­vjek ka­ko će on do­a­ka­ti tim opa­snim rep­ti­li­ma. Ju­re­ći vam­pi­re , ne­ka­kve van­ze­malj­ce , Ali­ba­bi­na taj­na sklo­ni­šta, pro­na­šao je smr­to­no­sne prać­ke i to ne bi­lo ka­kve, već one što se pu­ne osi­ro­ma­še­nim ura­ni­ju­mom sa Ar­ze Cr­nog rta i dru­gih NA­TO lo­ka­ci­ja. Sa­da će na­o­ru­ža­ti ci­je­li svoj tim, pa će rep­ti­li mo­ra­ti da bje­že i da mi­je­nja­ju de­sti­na­ci­je.
Pri­je ne­go kre­ne na „cr­ne mam­be“ ova ju­na­či­na cr­ta me­te ili­ti na­tov­ske „TAR­GET“ – e na če­lu, ne sa­mo po­je­di­na­ca ne­go i vas­ko­li­kog an­ti­re­žim­ski or­jen­ti­sa­nog na­ro­da u Mon­te­ne­gru. Ko zna ka­kvi su mo­ti­vi, a pri­ča se sve­ga i sva­če­ga. Ja mi­slim da se zbi­ja­ju ša­le sa tim Va­žnim čo­vje­kom, ali, ka­ko bi naš na­rod re­kao, u sva­koj ša­li ima po­ma­lo i ša­le.
Prać­ke su ve­o­ma opa­sne, po­go­to­vo za one što ih ču­va vi­še sto­ti­na po­li­ca­ja­ca i lič­nog obez­bje­đe­nja, opa­sne su ba­to, to je naj­bo­lje is­ku­sio Go­li­jat od Da­vi­da, ali ni­je­su za­bra­nje­ne za po­sje­do­va­nje i no­še­nje .
Bo­lje ver­zi­ra­ni zlob­ni­ci ka­žu ka­ko će taj Va­žni mo­dro­pr­si čo­vjek, po­zna­ti al­he­mi­čar, ubi­je­di­ti cr­ne mam­be, ko­bre, zve­čar­ke, vi­pe­re i dru­ge rep­ti­le, da se od­rek­nu otro­va, i da mu bu­du sa­rad­ni­ce, kao pra­vi bla­vo­ri. Šta mi­sli Va­žni čo­vjek je­su li gra­đa­ni Cr­ne Go­re, baš svi bla­vo­ri?!
Mi smo u „fa­me­lji“ lju­ti, jer nam je re­kla­mi­ra­njem tog „smr­to­no­snog oruž­ja“ , Va­žni čo­vjek „na­vu­kao“ ba­bu Adži­ma­nu da se ba­vi „bi­zni­som“ pra­ve­ći prać­ke. U ne­do­stat­ku gu­me od bi­ci­kla ko­ju je ci­je­lu ba­ta­li­sa­la, sa­da va­di la­sti­še iz do­njeg ve­ša, pa nam pa­da­ju ga­ći­ce po ku­ći. Oki­de­no­ga li obra­za.
Vla­di­ka Ra­de bi sa­da ma­lo dru­ga­či­je (evrop­ski) pi­sao svo­je „ge­no­cid­no“ dje­lo. Mo­žda bi bi­lo i ova­ko:
Knez Ba­žni: Ka­zuj ban­do, je­ste li vje­šta­ci, i zna­te li vje­što da la­že­te
Ban­da: je­smo Va­žni, ni­je faj­de kri­ti, ima­mo od ko­ga uči­ti
Knez Va­žni: Ka­zuj ban­do ap­sa­na vas vre­ba
Ban­da: Uči­li nas ovi tvo­ji i ču­ve­ni Be­ba
Knez Va­žni: Sa­mo ta­ko, laž nam sa­da tre­ba, pa­re da­je dru­gi, a na­u­ku Be­ba.
I ta­ko da­lje dok či­ta­lac ne puk­ne od smi­je­ha, ako ga pri­je to­ga ko ne „ski­ne“ prać­kom.